Ko je bio Vinsent Van Gog? Holanđanin, prodavac umetničkih dela, propovednik, zatim slikar i jedan od začetnika postimpresionizma. Jedna od njegovih prvih neuračunljivih epizoda u toku koje je odsekao uvo učinila ga je prepoznatljivim u opštoj kulturi skoro u istoj meri koliko i njegova dela. No, iako je Van Gogovo uvo česta šala u svakodnevnim razgovorima, niko ne zna šta se tačno desilo i zašto.
Vratimo se u prošlost, u 1888. u Žutu kuću u Arlu. Početkom 1888. Van Gog se seli iz Pariza na jug Francuske. Boravak u Parizu mu je doneo puno susreta sa slikarima (upoznavanje sa Polom Gogenom) i novih saznanja o umetnosti proisteklih iz njegovog upoznavanja impresionističkog slikarstva. U potrazi za inspiracijom i zbog svog narušenog zdravlja odlučuje se za seoski život u Arlu. Van Gogova velika želja je bila da osnuje slikarsku koloniju ”Salon juga”. Prvi i jedini slikar koji je došao u Žutu kuću je bio Pol Gogen. Njihova saradnja i suživot su bili plodni ali i puni nesuglasica. Dvojica temperamentnih slikara sa različitim stavovima o umetnosti su često dolazili u sukobe. Van Gog je svoju inspiraciju nalazio u realnosti, dok je Gogen preferirao slikanje iz mašte.
Van Gog se iscrpljivao napornim radom, provodeći puno vremena na suncu i izlažući se lošim vremenskim uslovima. Jako loša ishrana i konzumiranje apsinta su samo pogoršali njegov nestabilan unutrašnji život i krhko zdravlje. Jedne večeri došlo je do žučne svađe sa Gogenom. U napadu neuračunljivosti Van Gog je odsekao sebi uvo, umotao ga u papir i odneo u obližnji bordel prostitutki. Šokirana, ona je izgubila svest.
Posle ovog događaja za Van Goga ništa više nije bilo isto. Gogen ga je napustio vrativši se u Pariz. Građani Arla su napisali peticiju kojom su ga izbacili iz grada. Ovaj mentalni napad je bio prvi u nizu koji su usledili i doveli do njegovog boravka u ludnici i na kraju do njegovog samoubistva. Pretpostavlja se da je Van Gog patio od manično-depresivnog poremećaja u kombinaciji sa epileptičnim napadima. Izvršio je samoubistvo razočaran u svet, sa samo jednim prodatim umetničkim delom. Zahvaljujući snaji, koja je nastavila da se bori za njegovu umetnost, Vinsent Van Gog je posthumno prepoznat kao jedan od najvećih umetnika 19. veka.
Danas, njegova umetnička dela se nalaze u muzejima i privatnim kolekcijama širom sveta, a njihova cena se meri milionima dolara. Život ispunjen patnjom i odbacivanjem, podređen strastvenom stvaranju umetnosti u koju je verovao mu nije doneo novac i prestiž za života, ali mu je doneo večnu slavu i značajno mesto u istoriji umetnosti.
