Kako je uopšte moguće da pojmovi „nasilje“ i „dete“ budu zajedno u istoj rečenici? Nasilje kao namerna upotreba sile nad sobom ili drugima ima za cilj nanošenje fizičkog ili duševnog bola pa i smrti. A „dete“, biološki je svaka osoba od rođenje pa do puberteta. Neko ko zavisi, još uvek je nesnađen i potrebna mu je ljubav, zaštita i nega drugoga.
Brojevi, sume i činjenice
Istina je da postoji nemali broj parametara za određenje stanja u jednoj državi. Međutim, ako su deca kao najranjivija kategorija društva nazaštićena, sve ostalo je manje važno. Statistika kaže da 44% dečaka i 42% devojčica mlađih od 14 godina doživelo telesno kažnjavanje kod kuće. U skoro polovini svih slučajeva nasilja u porodici žrtve su deca. Takođe, 65% učenika i učenica je bar jednom bilo zlostavljano.
Ah, te definicije..
Zloupotreba je sve ono što čine pojedinci, institucije i procesi. Posledica je da takva (ne)dela mogu direktno ili indirektno naškoditi deci i oštetiti njihove izgleda za bezbedan i zdrav razvoj ka odraslom dobu. Ova definicija nasilja deluje najobuhvatnije. Jer, neprihvatljivo ponašanje može da čini svako. Roditelji kod kuće, nastavnici i profesori u školi, razvod kao proces na Sudu, institucije specijalizovane za brigu nad decom..
Pa reci, koje su to vrste nasilja..
Kada su zlostavljač i žrtva ista osoba, u pitanju je nasilje okrenuto ka sebi. Manifestuje se u vidu samopovređivanja, pokušaja suicida pa i samog suicida. Interpersonalno nasilje se očitava između osoba(npr. porodično i nasilje između intimnih partnera); Nasilje u zajednici je npr. nasilno ponašanje mladih, isti tip ponašanja na poslu i u instituciji kao i kriminalna dela. Na kraju, kolektivno nasilje se dešava izmežu grupa i to sa ciljem ostvarenja političkih, ekonomskih i socijalnih ciljeva.
Malo da se zapitate..
Da li razmišljate o životu i pravu na isti način? Koliko često sagledavate svoje postojanje u okviru jednog društva? Da li vas uvek i svuda tretiraju kao ravnopravno ljudsko biće? Osećate li se sigurno? Šta činite da bi vaša deca bila bezbedna i srećna, prihvaćena..? Kada imate više moći od drugog sa kojim ste u kontaktu, kako ga tretirate?
Malo da se prisetite..
Koliko puta ste u detinjstvu osetili nelagodnost dok se neko u prevozu „lepio“ za vas ili vam upućivao pohotne poglede? Koliko puta ste isti takav osećaj potisnuli sumnjajući da možda preterujete i jer ste vaspitani da ne reagujete? Sećate li se kad vam je jedan od roditelja uputio reči, pretnje i grdnje zbog kojih ste danima razmišljali da li ste dovoljno dobri? Odzvanja li vam i dalje u glavi ponekad taj glas od koga su se tresla stakla a suze samo klizile niz obraz? Pamtite li onu šaku koja se usrtremljuje na vaš obraz i tog straha od iščekivanja kazne..
Šta je tu prirodno?
U prethodna dva pasusa imali ste priliku da se pozabavite svojom prošlošću. Sa onim što ste možda doživeli, čega ste bili svedoci ili ste pokušali da zamislite kakav je osećaj u pitanju. Sve te vidove zlostavljanja, klinička psihologija je klasifikovala prema prirodi nasilnog akta i bliže ih opisala.
Šta mi to pričaš..?
Vrste nasilja se prema tom kriterijumu mogu podeliti na: fizičko zlostavljanje; emocionalno i psihičko, seksualno i digitalno nasilje; zapostavljanje i diskriminaciju.
Fizičko zlostavljanje
Fizičko nasilje odnosi se na svako ponašanje koje dovodi do stvarnog ili potencijalnog povređivanja deteta. Tu spadaju šutiranje, šamaranje, guranje, bacanje, saplitanje, bockanje, udaranje, čupanje… Prilično dramatično, zar ne. Ali, to se stvarno dešava. Deca koja su pretrpela ili i dalje trpe ovakve vidove „vaspitavanja“ šetaju ulicama grada. Roditelji, sa druge strane, često ne slute da to vodi i do..
Emocionalnog nasilja
Jer, dete kada primi udarac i doživi bol to se automatski odražava na njegove emocije. Ako se detetu podsmevate, nazivate ga pogrdnim imenima, ucenjujete, ako ga ponižavate, manipulišete njime, pretite mu.. to nije vaspitavanje. Budite svesni da koristeći ovakve metode, možete ostaviti trajne negativne posledice na njegov razvoj. Osim pomenutih, direktnih, postoje i indirektni uticaji roditelja na decu. To su primeri kada se bračni partneri svađaju, vređaju, tuku a njihov izdanak dobija ulogu posrednika, nekoga ko balansira. Svedok koji je rascepljen u tom konfliktu lojanosti i primoran da se bavi nečim što nije njegov „posao“.
A seksualno zlostavljanje?
Seksualno nasilje je uključivanje deteta u seksualnu aktivnost. Može se prepoznati kao opsceni razgovori putem telefona, uznemiravanje putem društvenih mreža, dodirivanje, izlaganje pornografskim sadržajima, kao i sam seksualni odnos. Dakle, kontaktno ili nekontaktno, sa nepoznatom ili poznatom osobom u okviru porodice. Najčešće, deca i ne shvataju u potpunosti o čemu se zaista u datom odnosu radi. Nisu dorasli situaciji, a cilj je uživanje i zadovoljavanje potreba druge osobe. Najstrašnije kod ove vrste zlostavljanja jesu posledice. Žrtve najčešće bivaju hospitalizovane usled samopovređivanja-što je „blaža“ varijanta ili pokušaja suicida.
Savremenotehnološke zamke
Digitalno nasilje je korišćenje digitalne tehnologije sa ciljem da se druga osoba povredi, ponizi, uznemiri i da joj se nanese šteta. Specifičnost ove vrste nasilja je visok stepen anonimnosti koji ga karakteriše. Može ga činiti bilo koja osoba pod lažnim imenom, sa lažne adrese ili sa nepoznatog broja telefona ili čak grupa ljudi sa izmišljenim identitetom. U ovakvim okolnostima, dete se više nigde ne oseća bezbedno. U svakom trenutku i na svakom mestu potencijalno je izloženo nasilju. Kroz poruke ili pozive.
Drugo, veliki broj osoba ima mogućnost da određeni post na fejsu komenatriše, šeruje, lajkuje ili na tviteru ri-tvituje. Lakoća stupanja u sajber kontakt smanjuje neophodan trud i vreme potrebno za sprovođenje nasilja. Takođe, jednom postavljena informacija teško ili nikada ne može nestati sa interneta i to treba imati na umu.
Diskriminacija
Kao takva, je kada se pravi razlika i nejednako se ophodi prema određenim ljudima. Dakle, situacija u kojoj se neka osoba smatra manje vrednom ili bitnom. Kriterijum kojim se pri ovim odnosima ljudi vode su: drugačije seksualno opredeljenje, konfesija, rasa, subkultura, ekonomski status pa i fizički izgled.
Zanemarivanje
Zanemarivanje je među profesionalcima prilično zanemarena kategorija. Teorijski se definiše kao propuštanje da se zadovolje potrebe deteta u toj meri koja značajno utiče na njegov psihički i fizički razvoj. Ono može biti socijalno, medicinsko, emocionlano..Prepoznaje se u tome ako roditelji ne posvećuju pažnju i ne pružaju dovoljno ljubavi svojoj deci, ne brinu o njihovom zdravlju, higijeni..
Kojom metodom vaspitati decu?
Nisu batine rešenje. Nije vređanje rešenje. Važno je da dete shvati da se neki postupak i ponašanje ne smeju ponavljati i zbog čega. Određena aktivnost, a ne dete je loše i na to se ukazuje. Vaspitavanje je prenošenje znanja i ne sme se zasnivati na površnim zabranama već na određenim vrednostima. Nasilje, samim tim, nikada nije rešenje.
I, kako izgleda zlostavljano dete?
Mozak zlostavljane dece je mnogo zakržljaliji od mozga nezlostavljane dece. Fizički su najčešće zakršljalija, sitnija i slabija. Na kognitivnom karakteriše ih slabija koncentracija i lošiji akademski rezultati. Emotivno i psihološki, žrtve su niskog samopoštovanja, nesigurne, tužne, povučene i sklone depresiji pa i suicidu.
Poruka za kraj..
Nasilje se nikada i nipošto ne sme tolerisati. Nasilje je u potpunosti neprihvatljivo i neopravdivo. Ako ga vidite, reagujte. Danas, žrtve su neke tamo osobe a sutra, možete biti vi i neko vaš. Pa, da li biste i tada opravdali ravnodušnost i nereagovanje?
