Marta 20. u 22.58 počelo je proleće na našem, severnom delu Zemljine polulopte. Čini mi se da se ove, više nego par prethodnih godina, mogla osetiti neka promena u vazduhu. Kod mene se to manifestovalo racionalno nepotkrepljnim entuzijazmom. Onako, samo bum!!
Da, proleće će se zadržati zvanično do 21. juna. I da, svi znamo priče o buđenju prirode u ovo doba godine. Sve deluje lepše i romantičnije. Temperature više nisu tako niske da zahtevaju gomilu garderobe i podrazumevaju crven nosić, a nisu ni toliko visoke da se znojimo i lepimo. Jednostavno, vetrić pirka a nebo je vedro. Sunčevi zraci nas miluju po licu.
Međutim, postavlja se pitanje zašto tolika presija da se i mi baš sad promenimo. Čitam po internetima razne tekstove i svi govore „pormeni se. Sada je pravi trenutak.“ E, da li stvarno jeste. Zašto se toliko vezujemo za vreme? Je li stvarno neophodno čekati proleće da bismo preduzeli neke mere i okrenuli svoj život na bolje? Zar nije dosta principa „ od ponedeljka ću“ ili, kako je sada rasprostranjen termin, prokrastinacije?
Mislim da jeste
Svaka pomena, u manjoj ili većoj meri, izaziva neprijatnost. Ali, zašto bismo je vezivali za određeno doba godine? Šta nam na primer zima može, šta nam sme? Jer, postoje stvari koje definitivno nisu toliko podložne spoljnim faktorima koliko ih mi pritiskamo da budu. Iz čiste lenjosti. Zar nije dovoljno što slušamo vremensku prognozu i prilagođavamo joj se. Koliko i dokle ćemo tako?
Da li ste znali?
Postoje četiri kriterijuma za računanje početka i kraja svakog godišnjeg doba. Astronomsko, metereološko, klimatološko i atmosfersko-cirkulacijsko. Onaj prema kome se mi najviše „određujemo“ jeste astronomski te nam je proleće počelo 20. marta. Međutim, to se ne poklapa sa ostala tri kriterijuma. Prema metereološkom, svako godišnje doba traje po tri meseca. Klasična matematička računica, 12 podeljeno sa 4. Na taj način smo u proleću već od 1. marta i bićemo sve do 1. juna. Ali, ako pogledamo klimatska kretanja, tj kretanje srednjih dnevnih i maksimalnih temperatura po mesecima u godini, najlepše godišnje doba je počelo 10. marta.
Dakle, šta vam ovo gore navedeno govori? Da li ćete pomake načiniti prvog dana 3. meseca ili na njegov 10. ili možda 20. dan. Istina, zvuči a i jeste malo smešno.
Citati
Već smo pomenuli, ima divnih citata o proleću. Šekspir, Borhes, Neruda, Andrić, Rilke..Meni je možda najdraža ona Igoova misao „Zima mi je nad glavom, ali mi je u srcu večno proleće“. Dakle, proleće je više stanje duha a ne samo deo nametnutih okolnosti.
Sve se budi, obnavlja, ponovo diše jer je zima uspavana. Zašto, kad već govorimo o praktičnim stranama, možda smo baš tokom zime mogli da se posvetimo sebi. Jer, lepo vreme nas vuče napolje. Vuče nas da se družimo i uživamo, zaboravimo na obaveze i prepustimo se.
Sa druge strane, baš možemo da udahnemo taj period do leta i tako iskopiramo prirodu. Shvatimo prolaznost i prelaznost.
Jer, svetom i životom vlada tek nekoliko glavnih principa. Jedan od njih je da sve prelazi u nešto novo. Sve se menja i prolazi. Kao što posle zime nema odmah leta, tako ni posle stagnacije ne dolazi odmah akcija već neka vrsta poluakcije. Kao što nema ni vežbanja bez zagrevanja. Ni teksta bez dobrog uvoda.
Ma,šta mi to napriča
Pričam ti to da je potrebno početi što pre i da nije važno koje je godišnje doba. Takođe, tošto je početak težak je u redu i očekivano. Jer, ništa ne dolazi ni ne odlazi tako brzo. Ne možeš ni reći, „Ju, vidi kalendar..pa sad je 20.03. ..prolaće je. Odoh da se promenim.“ Besmisleno je. Udubi se u sebe kad god i vidi gde si i šta ti prija. Budi sebi prioritet. Druge poštuj,voli i uvažavaj, ali od svog puta ne odustaj. Kome ne odgovara, već će se nekako snaći. Nije to ništa strašno.
I, srećno vam proleće. Biće sve okej.
