Pornografija I erotika

Iskreno, erotika je nešto što me oduvek privlači. Pornografija, sa druge strane, služi kao insant rešenje. Ona je površna. Nije nešto što treba isključiti apsolutno, ali je određujem kao segment koji je lak. On ne gradi temelj. Slično šundu, kopija onoga što skriva vrednost. Ali, da li je zaista tako?

Polazna pretpostavka: Pornografija je reč za sve ono što je jeftino I ne zahteva trud. Animalno I prizemno. Pomalo jadno. Paćenički. Iako je učešće u toj industriji veoma isplativo. Erotika je mnogo više od toga. Kao I seksualnost, ona je deo umetnosti. Mistika. Kao Pazolini, Almodovar..čiji filmovi poseduju onaj nivo seksualne tenzije koji vas izaziva, golica i zavodi. Uči da se ne plašite svojih želja i misli. Žorž Bataj je erotizam definisao kao potvrđivanje života čak i u smrti i po njegovoj teoriji, on je određen transgresijom (prevazilaženjem) seksualnih normi, običaja ili tabua u jednom društvu. 

Ali, hajde da to malo pobliže osmotrimo te uočimo određene zakonitosti i začkoljice:

 

Pazolini I hrišćanstvo

 

Kad pogledate bilo koji Pazolinijev film uočićete jednu bitnu stvar koja se možda najjasnije ogleda u njegovom filmu “Teorema”. U liku mističnog muškarca koji se pojavljuje u životima drugih ljudi(buržoazije) I polako budi njihovu potisnutu seksualnost. Pokreće životnu energiju junaka, tačnije eros. To je I ono što prenosi na posmatrača. Želju da izađete, otvorite se I pretočite u realnost ono što intimno osećate. I nakon toga, posmatrate šta će se dogoditi. Dobijate želju da učestvujete u skladu sa samim sobom, sa svojom prirodom i temperamentom.  Zato teoretičar Michael Hardt objašnjava da za Pazolinija erotičnost nije prestup u smislu društvenih normi već da erotika zavisi od izlaganja mesa. „Izlaganje mesa/svetlosti je čin pozitivne emanacije erotskog. “

Međutim, u svom zadnjem ostvarenju “Salo”, Pazolini se nije više držao ovog načela I seks koristi kao alegoriju. Kritikujući fašizam I režime koji vam daju slobodu, ali samo jednu, shvatao je skrivene namere poklonjene, slobode odozgo. Ukoliko se ne izborimo za nju već je dobijemo “na izvolte” je upravo čin koji dehumanizuje čoveka I pretvara ga u predmet zadovoljenja tuđih potreba. (što je u suprotnosti sa Batajevim stanovištem koji smatra da nas upravo borba “u ime nečega” podjarmljuje). Njčešće vlasti. Bliže, prerasta u pornografiju. Odnos bez emocija I iskrene želje, bez strasti.

U ime oca i sina…

 

Kako piše Fuko, hrišćanstvo polni čin povezuju sa nekim zlom, prestupom, smrću, prljavštinom.. takođe, roditeljska(monogamna) veza je jedino priznata. Funkcija braka je produženje vrste dok  je jalovost najgore osuđivana. Slavila se apstinencija i uzdržavanje, a seksualni odnosi kao vid uživanja su smatrani bespotrebnim. I samostalni i sa partnerom. Kao gubljenje vremena i dragocene energije. Seksualni odnosi ne samo da su smatrani sramotnim i nepoželjnim već se širila ideja i da su štetni po zdravlje. Sa druge strane, devičanstvu su pripisivani višestruki benefiti te da vode većoj duhovnosti i mudrosti. U prevodu, uzdržavanje i trpljenje rađa napredak. Zaista??

Jedan od pozitivnih primera seksualnog života bio je i onaj koji vode slonovi. Oni se naime pare samo jednom u tri godine, pritom se skrivajući od krda. Kod ostalih se vraćaju tek kad se u reci dobro operu od “greha”. 

Poredeći ova, u suštini, dva psitupa, zaključujemo da je erotika veoma bitan instrument u umetnosti, ali i politici.

 

 Da li si realan?

 

„Pornografija je sve ono što nema priču“ mislio je Vorhol.  to je pretočio i u neke od svojih  filmova pokušavajući da pokaže dekadeciju dosade i viška vremena bogataša.

Ljudima, pa i sebi, često postavljam pitanje “da li si realan/a?” I to iz prve deluje kao da kažeš “da li se pridržavaš opštevažećih uzusa?” Ali, u biti nije tako. Pre će biti “hej, koristiš li ti svoju glavu na pravi način? Imaš li ti svest i savest?” Jer nisam baš sigurna koliko svako od nas zaista kontemplira pre nego što iznese svoje mišljenje. Neoboriva je Istina da svaka tema i priča ima nekoliko aspekata. Pa, tako je i sa seksualnošću.

Nije da govorim o golotinji već o realnosti. O biološkim potrebama kao i o svemu što je prirodno, a društveno pretvoreno u tabu. To je loše jer tabui vode Izopštavanju i stigmatizaciji, potiskivanju čoveka u sebe samoga. A ljudi su skloni da svaku različitost određuju kao bolest, izopačenost. Moralni čistunci koji svoje skrivene misli zameraju onima koji ih žive. To su načini neproduhovljenih i dokonih kojima je Ž. Bataj lepo odgovorio da je ustvari svaka seksualna “izopačenost” tj fetišizam stepenik više ka ostvarenju potpunosti jedne osobe. Ka njegovoj punoći i totalitetu jer čovek na taj način prevladava granice u sebi i van sebe. On se bavi.

Druga linija su borci za slobodu. 60te i seksualna revolucija, emancipatorska struja koja se razvijala nasuprot realnim tokovima i opštevažećim normama. Čak iako je eksploatacija sekasualnih simbola, baš u vreme seks revolucije, bila temelj potrošačke masovne kulture. Tako je umetnica Ann Halprin realizovala hepeninge u kojima su se učesnici i publika skidali i dodirivali. Cilj je bio oslobađanje i prihvatanje svog i tuđeg nagog tela kao nečeg sasvim normalnog. Slično, interpretirajući A. Artoa, Bodrijar je rekao da je erotika metafizika koja se u duh vraća putem kože.

 

Definiši me više, molim te

 

Evo erotiko, evo pornografijo. Nisam sigurna koja me od vas dve više pritiska. Jedna spolja a druga iznutra. Gde god danas da se okrenem vidim pervertirane pojave. Nije drugačije ni kad me uhvati poniranje u sebe. Svaki deo tela ili bića, ako posmatram uveličano, posvećeno ..postaje erotičan. Šta je ovo?? Odgonetnuću ti, čitaoče. Spremi se..

Erotika je simbolički izražena, prikazana i realizovana seksualna želja. Strast, umeće vođenja ljubavi tj postizanje zadovoljstva. Erotsko je kulturom uobličena i simbolizovana seksualnost. Seksualnost je biološka i psihološka manifestacija polnosti i reprodukcije vrste.

Pornografija je specifični žanr prikazivanja koji se zasniva na direktnom i doslovnom vizuelnom, verbalnom ili audiovizuelnom prikazivanju realizovanog ili simuliranog seksualnog čina. Ovo najčešće podrazumeva prikazvivanje genitalija u trenutku seksualne radnje. Najčešće je reč o negativnom kvalifikovanju prikazivanja direktnog seksualnog čina ili erotskog ponašanja.

Epilog

I, šta da vam kažem na kraju osim da mislim da je moja početna pretpostavka bila tačna. Ako uopšte tačan odgovor postoji. U biti, ako otklonimo svest iz erotike, ostaje nam porno. Ostaje samo zadovoljenje najnižih instikata što nas izjednačava sa životinjama. Erotizam, etimološki od grčke reči eros, nužno je okrenut estetici seksualne želje, senzualnosti kojom se uzdiže um i stimuliše telo. Erotizam nije isto što i čulnost jer je čulnost samo jedna od emanacija erotizma.

Zapamtite, raspon ljudskog duha je ogroman, kreće se od svetice do strasnika te se erotika ne može svesti isključivo na polnio odnos, kaže Ž. Bataj.

P.S Tema je preširoka da bih mogla sve da vam iznesem u jednom tekstu te ćemo se sledeći put baviti pornografijom, ali i njenom upotrebom od strane umetnika. 

 

Preporučujemo:

Preporučujemo:

Zanimanje budućnosti i starost stanoništva

Poslednjih godina kompjuterske i internet tehnologije napravile su bum na tržištu rada. Od programerskih veština do različitih vrsta dizajna. Kako otvorimo oglase za posao, možemo primetiti da je potražnja za ovakvim stručnjacima veoma velika. Takođe, različite škole,...

Transhumanizam ili humanizam savremenosti

Humanizam je filozofski i etički stav koji naglašava vrednost i delatnost ljudskih bića. Sa druge strane, transhumanizam je filozofski pogled na svet koji smatra da ćemo sa tehnologijom u nekom trenutku u budućnosti postati više nego ljudi. Postoji izvorna...

Zanimanje budućnosti i starost stanoništva

Poslednjih godina kompjuterske i internet tehnologije napravile su bum na tržištu rada. Od programerskih veština do različitih vrsta dizajna. Kako otvorimo oglase za posao, možemo primetiti da je potražnja za ovakvim stručnjacima veoma velika. Takođe, različite škole,...

Transhumanizam ili humanizam savremenosti

Humanizam je filozofski i etički stav koji naglašava vrednost i delatnost ljudskih bića. Sa druge strane, transhumanizam je filozofski pogled na svet koji smatra da ćemo sa tehnologijom u nekom trenutku u budućnosti postati više nego ljudi. Postoji izvorna...

Pet stadijuma tuge u romanu “Dani napuštenosti”

  Šta je to "Pet stadijuma tuge"? Model „Kuber-Ross“, poznatiji kao Pet stadijuma ili faza tugovanja je teorija koju je predstavila Elizabet Kubler-Ros u svojoj knjizi „O smrti i umiranju“. Naime, radi se o teoriji da uprkos tome što je tuga individualna stvar,...

Komentari: