“Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo” su poznate Armstrongove reči pri prvim koracima na Mesečevoj površini i odlasku u svemir. To nije bila prva misija koju je čovečanstvo ispratilo. Postoje čak mnogi skeptici koji tvrde da je “sve to” snimljeno u Holivudu. Avaj, jasni dokazi postoje da se ovakav događaj zaista i desio. Uprkos svemu tome, svemirske agencije su vrlo ozbiljne institucije koje ne dobijaju novac za džabe, pa je lepo znati koje su to bile najvažnije misije u svemiru i zašto.

Stare civilizacije bi nam poručile da odvajanje od Zemlje nema poente. Naši stari su donekle svakako u pravu, svemirski uslovi nisu stoprocentno blagonakloni ka našoj vrsti. Međutim, činjenica je da će jednom doći taj dan kada će, ne ulazeći u razloge, život na Zemji postati nemoguć. Ukoliko to nije moguće na matičnoj planeti, svakako bi bilo lepo da pronađemo novu. Izbor misija je vršen prvenstveno po značaju za dalji napredak u tehnologiji i istraživanjima i nije poređan po važnosti, već hronološki.

1. Eksplorer 1 i Pionir 1,3,4

Rusi su pokrenuli svemirsku trku, ali su je Amerikanci poprilično ispratili. Ovim putem odajem počast Lajci i svim životinjama koje su letele u svemir. Međutim, Eksplorer 1 je bio taj koji je otkrio Zemljin prvi radijacioni, takozvani “Van Allen” prsten. Pionir 1 je izučavao taj prsten, dok je misija Pionir 3 zaslužna za otkriće drugog radijacionog prstena. Pionir 4 je prva Američka misija koja je potpuno emigrirala sa Zemlje (pobedila gravitaciono polje) i približila se Mesecu gde je uzela podatke o radijaciji na Mesecu. Iako radijacija nije razlog zbog kojeg nas vanzemaljci ne posećuju, ovo je bilo veoma bitno zbog kasnijih proračuna za ljudske pohode na Mesec, a i kasnije misije u svemiru.

2.Vojadžer 1

Vojadžer je leteo pored Jupitera i Saturna istražujući ove dve planete. Zahvaljujući njemu znamo da je Jupiterov mesec Io telo sa najvećom vulkanskom aktivnošću u Sunčevom sistemu. Međutim, ogroman značaj Vojadžera je u tome što je 2013. godine napustio Sunčevo okrilje i krenuo u dalje istraživanje naše galaksije. Lansiran je u aprilu 1977.

3.Svemirski “čunci”

Ovaj program obuhvata više misija, i više svemirskih letelica. To su bile: Kolumbija, Diskaveri, Endevor, Atlantis i Čalendžer. Prvi let se desio u aprilu 1981. godine. Projekti su bili zamišljeni tako da se isproba i istraži putovanje u svemir i konstantno ponovno vraćanje na Zemlju. Nažalost, Čalendžer i Kolumbija su eksplodirali, a usput su odneli i živote astronauta. Čalendžer već u toku lansiranja (na snimku se vidi prenos poletanja i eksplozija), dok je Kolumbija eksplodirao u toku ponovnog vraćanja. Uprkos ovome, ostale letelice su do sada uspešno izvršile preko 65 misija.

4.Habl svemirski teleskop

 

5.SOHO – Solarna i heliosferična opservatorija

 

SOHO je zajednički projekat evropskog i američkog svemirskog programa. Svrha ove opservatorije je da proučava unutrašnjost i spoljašnjost Sunca. Pored toga, proučava i procese koji su posledice aktivnosti Sunca, između ostalog sunčane oluje i vetrove. Ovo daje korisne informacije o aktivnosti Sunca i uticajima “Zvezde života” na plavu planetu, a i red je da se meteoropatama odgovori zašto pate toliko. SOHO je lansirana u decembu 1995. godine.

6.Međunarodna svemirska stanica

Ovo je zajednički projekat Roskosmos-a, Esa-e i Nasa-e. Izgradnja ove stanice je počela 1998. godine. Danas svemirsku stanicu naseljava ljudska posada, koja se menja u određenim intervalima vremena. Služi za razna istraživanja, između ostalog efekat boravka u svemiru na ljudsko telo, izvode se eksperimenti pri skoro nultoj gravitaciji, kao i mnogi drugi ogledi i istraživanja iz fizike, geologije, medicine i tehnologije.

7.SORCE – Zračenje sa Sunca i klimatski ekperiment

 

Satelit je lansiran u svemir u januaru 2003. godine. Cilj je meriti i proučavati zračenje koje dopire od Sunca. Sors registruje x-zrake, ultraljubičaste, vidljive i infracrvene, pa se na osnovu primljene svetlosti uviđa povezanost između Sunca i Zemljine atmsfere, ali i klime.

8.Rosetta

 

Lansirana je 2. marta 2004. godine i nosi ime po rozeta kamenu i projekat je ESA-e, u saradnji sa NASA-om. Kao što nam je ovaj kamen pomogao u razumevanju hijeroglifa, tako se naučnici nadaju da će Rozeta pomoći u razumevanju jezika kometa, porekla svemira, pa možda i samog života na Zemlji! Lender (letelica koja je dizajnirana za sletanje na površine svemirskih objekata) se zpve Philae, po Philae Obelisku koji je pronađen sa rozeta kamenom. Za vreme svog dosadašnjeg boravka u svemiru je urađeno dosta. Mašinerija je bila ubrzavana gravitacionim poljem planeta, prošla asteroidni pojas, prvi put u poznatoj istoriji sletela na kometu. Bila je prava vest 2014. godine što se Philae “probudio” na 60 sati i poslao podatke sa komete.