Mario Đanluiđi Puzo rođen je u Americi 1920. godine. Jedan je od najpoznatijih pisaca krimi romana. Odrastao je u Njujorku, u Paklenoj kuhinji, četvrti sicilijanskih emigranata. Mnogi detalji koje je čuo tokom odrastanja u ovakvoj sredini našli su svoje mesto u njegovim delima godinama kasnije. Nakon završenog koledža pristupio je američkoj vojnoj avijaciji u Drugom svetskom ratu gde je bio raspoređen na mesto oficira za odnose sa javnošću. Danas ga pamtimo po njegovom najpopularnijem delu ,,Kum” koje je prodato u preko 20 miliona primeraka.

Kako je sve počelo?

Njegova prvo delo je roman ,,Mračna Arena”, a nakon toga izlazi ,,Srećni Hodočasnik”, roman za koje je sam Puzo smatrao da je njegovo najbolje delo. Radnja ovog romana se vrti oko hrabre majke koja pokušava da održi svoju porodicu na okupu. Njen život prati i borbu da, kao imigrant u Americi, zasluži pažnju i poštovanje. Kritika ova dva romana smatra autobiografskim romanima. Iako je sam Puzo rođen u Americi, njegova porodica vodi poreklo sa Sicilije. Od svojih književnih korena Puzo nikada nije odustao. Čitav njegov spisateljski život se odlikuje mešavinom porodičnog i krimi romana. 

Kako je nastao Kum?

Roman ,,Kum” objavljen je 1969. godine. Inspiraciju za ovaj roman Puzo je dobio slušajući  razne mafijaške anegdote dok se bavio novinarstvom. Sam je tvrdio da nikoga iz podzemnog sveta Njujorka nije poznavao i da je dobar deo romana plod njegove mašte. Priča prati sicilijansku mafiju na čijem čelu se nalazi, ni manje ni više, don Vito Korleone.  Može se reći da je to jedan od najboljih romana ove tematike i  treba ga pročitati bez obzira na postojanje filmova, na kojima je učestvovao i sam Puzo, gde je dobio i oskara za adaptaciju scenarija zajedno sa Kopolom. Ovaj moderni klasik nije izgubio ni trunku svoje aktuelnosti što dokazuje teoriju da dobra književnost nikada ne umire.

Šta je bilo posle?

Nakon ovih romana usledili su još neki, kao što su ,,Budale umiru”, ,,Poslednji don”, ,,Zakon ćutanja”.
Nakon njegove smrti 1999. godine, delo na kom je radio dve decenije, završila je njegova dugogodišnja saputnica Kerol Đino i objavila ga 2001. godine. U pitanju je roman ,,Porodica”. To je priča o najmoćnijoj Italijanskoj porodici u istoriji – porodici Bordžija. Pisac nas u ovom romanu vraća u 15. vek i otkriva nam spletke u Vatikanu na sličan način kako nas je uvodio u život mafije. U središtu priče je Rodrigo Bordžija, kasnije papa Aleksandar IV. Opisana je njegova pohlepa za moći, strast prema ženama i ljubav prema porodici. Ovaj roman je takođe ekranizovan kroz seriju o Bordžijama.

Možda najbolje  njegovo delo je roman pod nazivom ,,Sicilijanac”, objavljen 1984. godine. Salvatore Đulijano, živa legenda, bori se protiv bogatih za nezavisnost Sicilije. On ulazi u otvoreni rat protiv vlade u Rimu, a glavna borba se vodi protiv moćnika, dona Kročea Mala. Iz ovog rata neko neće izaći sa glavom na ramenima. Roman je takođe spona mašte i istorije. Puzo je Đulijanija, realnu istorijsku ličnost, spojio sa porodicom Korleone i učinio ga naslednikom Majkla Korleonea. U realnosti ovo nikako ne bi moglo biti moguće. Pravi Đulijano je u trenutku odvijanja radnje u ,,Kumu” već mrtav. 

Svako ko voli krimi priče treba da pročita Sicilijanca,  ali  i druga dela Maria Puza, književnog majstora i čarobnjaka kada su krimi priče u pitanju. Koji je vaš omiljeni roman Maria Puza?