Ljubav prema sebi nije nužno odraz narcizma i egocentrizma, kao što mnogi ljudi misle. Tu je pre svega reč o zdravom samoprihvatanju, samopoštovanju i svesti o sopstvenoj ličnosti.
Dve loše krajnosti
Jasno nam je da ekstremi nikada nisu dobri. S jedne strane, postoje ljudi koji druge ljude stavljaju ispred sebe i večito sopstvene potrebe stavljaju u stranu zarad tuđih. To za posledicu ima stalno osećanje nezadovoljstva i frustriranosti a to se neretko završi izlivima besa prema tim istim ljudima čije su potrebe stavljene na pijedestal. Ne zvuči zabavno, zar ne?
Pogledajmo situaciju sa druge strane. Svi poznajemo osobe koje bismo lagano mogli nazvati ego manijacima. Zašto? Iz razloga što ne biraju sredstva kojima će ostvariti sopstvene ciljeve. Na tom putu, lično zadovoljstvo im je jedino merilo ponašanja. Ljubav prema sebi je između ove dve neprivlačne krajnosti. U nastavku razmotrimo šta zapravo ljubav prema sebi podrazumeva.
Ljubav prema sebi iz psihološkog ugla
Prema Erihu Fromu, iz nekog razloga široko je rasprostranjeno uverenje da je voleti druge vrlina a voleti sebe greh. To uverenje potiče još od Kalvina koji ljubav prema sebi izjednačava sa pokvarenošću. Ova ideja dalje se usložnjava sa Frojdovom tezom o narcizmu kao najranijom fazom ljudskog razvoja. On smatra da je u tom dobu ljubav manifestacija libida, a libido usmeren ka sebi predstavlja narcizam i ništa više. Ukoliko se osoba u odraslom dobu vrati na ovaj stadijum razvoja, sa njom nešto definitivno nije u redu.
Međutim, postoji jedna greška u shvatanju da se ljubav prema sebi i ljubav prema drugima međusobno isključuju. Sama ideja izražena biblijskim rečima “Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe” implicira da jedna vrsta ljubavi podrazumeva drugu i da su one nerazdvojive.
Jedino ako volimo, razumemo i prihvatamo sebe moći ćemo isto da doživimo i u odnosima sa drugima. Razlog je dokaz da posedujemo kapacitet neophodan za ljubav i da znamo šta ljubav podrazumeva. Taj kapacitet stiče se tokom ranog razvoja u odnosima sa značajnim osobama.
Ljubav prema sebi – put do sopstvene sreće i zadovoljstva
Jedino ljudi koji vole sebe sposobni su i da vole druge. Jer, ljubav se zapravo ne nalazi u drugima nego u nama samima. Jedino je mi možemo probuditi. Voleti sebe definitivno nije sebičnost. Ljudi koji su puni ljubavi prema drugima obavezno prvenstveno vole sebe.
Ljubav prema sebi podrazumeva preuzimanje odgovornosti za sopstvenu sreću. Kada volimo sebe, i drugim ljudima možemo da pružamo ljubav a ne da samo uzimamo. Poenta je u razmeni, rastu i napredovanju svih aktera. Nije stvar u tome da drugi budu izvor naše ispunjenosti i samopouzdanja. To je nestabilno i nesamostalno. Važno je da probudimo sopstveni kapacitet za pružanje ljubavi, kako drugima tako i sebi.
Ukoliko sagledamo ljubav prema sebi iz šire perspektive shvatićemo da ona nikako ne može biti loša stvar. Veoma često zaboravljamo da su unutrašnji mir i harmonija jedini načini da uspostavimo harmonične odnose i sa drugima. Neopterećene frustracijama i nezadovoljstvima. Zato vam savetujem da još danas obradujete sebe nekim lepim gestom i probudite osećaj sopstvene veličanstvenosti. Probudite ljubav u sebi da biste mogli da pružite isto toliko ljubavi drugima.
P.S. U mom narednom tekstu saznajte više o načinima pomoću kojih možete doći do veće samoljubavi i tako unaprediti svoj život i međuljudske odnose.
