Noć uoči misije, Goro Nagime sedeo je i razmišljao o svojoj sudbini kamikaze. Zabeležio je: Govorio sam sebi: „Da li si spreman sada?, na šta je jedno moje ja odgovaralo „Da, spreman sam da krenem“, dok je drugo moje ja neprekidno uzvikivalo „Ne želim da umrem“!

Japan je u jesen 1944. bio suočen sa poražavajućom činjenicom – zasigurno gubi rat na Pacifiku. Neuspesi u vazduhu koštali su Zemlju izlazećeg sunca ogromnog broja pilota. Oko vrata vojnog vrha ostrvske države širilo se trulo dahtanje gadnog neuspeha – gubitka Filipina. Pokušaj čuvanja važnog strateškog položaja nije dovođen u pitanje, ali je manjkalo resursa u vidu vazdušnih snaga. Kao rešenje ove situacije, viceadmiral Takidžiro Oniši je od 201. vazduhoplovne jedinice na Filipinima osnovao prvu eskadrilu kamikaza.

Kamikaze

Kamikaza na japanskom znači božanski vetar. Zvaničan naziv ovih eskadrila bio je Tokotai (skraćeno Toko), u prevodu specijalna napadačka eskadrila. Kamikaze je ime koje se odnosilo na želje vrhovne komande Japana da se desi neočekivani obrt u njihovu korist. Nosi ga događaj iz 1281. godine kada je mongolska osvajačka vojska stradala u tajfunu.

Piloti samoubice nisu bili iskusni, čak ni obučavani. Zbog nedostatka vremena, obuka od 100 dana nije podučavana. Umesto toga, za samo 25 su morali savladati letenje u borbenom avionu. Naravno, mladići koji su sedeli u letećim mrtvačkim sanducima bi jedino uspevali da nauče da se snalaze u vazduhu. Njihova uloga bila je jasna – usmeriti se podobno i udariti avionom o metu.

Efikasnost ove strategije vrlo brzo je uočena. Neko ko nije imao šanse u direktnom okršaju sa američkim pilotima, odneo bi desetine života neprijatelja polaganjem samo svog života. Princip pilota samoubica primenjivan je i u pomorskom ratovanju. Verzija torpedo sa čovekom nosi naziv kaiten i znači kad se nebo sruši. Kamikaze koje su dale život za Japan ipak nisu donele neočekivani prevrat.

Nebeski samuraji

Jedna od najbitnijih stavki svakog rata je naravno propaganda. Najbolja propaganda za rat u Japanu je zasigurno ideal samuraja. Kamikaze su javnosti i svojim porodicama predstavljani kao moderni samuraji koji štite cara. Misije su gledane kroz filter bušidoa, iako on podrazumeva borbu do smrti, a ne poklanjanje svog života. Na ovaj način je javno (uz cenzuru) prikrivena prava namera vojne politike.

Reklama je izgleda bila vrlo uspešna. Odjednom, svi su mogli biti samuraji samo ukoliko bi bili spremni da poginu. Muškarci su se prijavljivali na ove svetle misije. Oni koji bi bili odbijeni, bili su duboko razočarani. Čak su pisali pisma svojom krvlju kao dokaz o svojoj spremnosti i požrtvovanosti. Piloti samoubice su vezivali i hačimaki šalove po ugledu na samuraje koji su ih koristili kako im znoj ne bi onesposobio oči.

U realnosti, sličnost između jednog samuraja i kamikaze nije postojala. Prvi su bili predodređeni za plemenit poziv. Prolazili su dugogodišnji trening i svoje usluge obećavali feudalnom gospodaru. Njihov način života bio je podređen uslugama koje su pružali. Smrt je bila u borbi, a samoubistvo je bilo posledica gubitka časti. Kamikaze su bili mladići sa malo obuke, sasvim sigurno su umirali za cara, a odlazili su u vojsku bez obzira na godine i kulturu.

Kraj puta za čitavu postavku bio 15. avgust 1945. godine kada je Hirohito objavio kapitulaciju Japana. Pored ogromnog broja žrtava, nisu mogli da vode nuklearni rat. Viceadmiral Oniši smatrao je da je lično odgovoran za neuspeh i izvršio harakiri.


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Marija Brzić

Autor: Marija Brzić

Ja sam u izvesnom smislu nešto između Boga i ničega.

[email protected]