Nesigurno je da li je već postalo izlizano reći da samo u tami može postojati svetlost. Isto kao ona divna poredba sa ravnotežom. Od mikroskopskih svetova, pa sve do makroskopskih, kao što je vasiona, svetlost je oduvek imala veliki značaj. Ne samo kao simbol, već i kroz praktičnu primenu. Predstava svetlosti se često vezuje za jedan pojam, itekako blizak, koji smo nazvali vatra. Sve je dobro dok gori vatra, u nama i van nas. Ta divna Prometejeva zadužbina neizostavni je deo naših života, bez kojeg ga na kraju krajeva ne bi ni bilo kakvim ga poznajemo danas.
Vatra u našim životima
Davnih dana jedan naš daleki predak je savladao veštinu paljenja vatre. Istorija tvrdi da su pripadnici naše linije već pre oko milion godina znali za nju. Od homo erektusa je prošlo 600 hiljada godina. Prvi dokazi da su je kontrolisali i koristili nama najsličniji ljudi datira od pre 125 hiljada godina. Vrlo je verovatno da je ovo bila velika prekretnica u razvoju vrste. Ne samo da smo imali čime da se ogrejemo u hladnim noćima, već smo zahvaljujući njoj promenili i ishranu. Sasvim logičan sled događaja bio je produžavanje dnevnih aktivnosti i na časove u kojima nije bilo svetlosti Sunca. Možemo reći da je ona možda i najuticajniji faktor u razvoju čoveka.
Vatra je igračka koja ne zastareva. Prošle su tolike godine, a mi i dalje vrlo zavisimo od nje. Zanimljivo je da je i pored ogromne koristi vrlo opasna. Neželjenih scenarija u kojima je vatra glavna glumica ima puno. Opekotine, smrt, materijalna šteta su samo neke od glavnih poteškoća. Bez obzira na sve to, jedna od najkorisnijih stvari koje ćete u životu naučiti je veština paljenja vatre.
Kako se pali vatra?
Načina postoji mnogo. Oni se svakako razlikuju od toga šta imate pri ruci. Najjednostavnije je koristiti upaljač ili šibice, ali to su metode koje ne zahtevaju neko posebno znanje. Za dobru vatru potrebno je imati dobru podlogu. Gorive stvari se nalaze svuda oko nas. Ako se baš nalazimo u prirodi, potrebno je samo da sakupimo suve mrtve biljke ili njihove suve ostatke i nabacamo ih na gomilu. Naravno, i suve grane ili cepanice ako imamo sreće. Pre nego što se vatra prenese na gorivi deo, potreban je vrlo lako zapaljivi materijal. To može biti papir ili rogoz na primer, kojim ćemo dalje zapaliti neki od sporo gorućih materijala.
Korišćenje moderne tehnologije
Vatra se može postići korišćenjem moderne tehnologije čak i kada nismo u gradu ili nemamo upaljač/šibice. Da je Pablo Eskobar znao za baterije, ne bi morao da potroši onoliki novac da bi ugrejao ćerkicu. Trik je imati pri sebi bateriju i čeličnu vunu. Na pamet verovatno dolazi misao – Jeste sad, to baš imam uvek sa sobom. Ipak, i u ekstremnim situacijama je vrlo verovatno da imamo sa sobom mobilni telefon, u kojem se naravno nalazi baterija. Čelična vuna je zapravo ono što nazivamo popularnom žicom za čišćenje posuđa. Trebalo bi da se nalazi i u onim grubim delovima sunđera. Sve što je potrebno je trljati lagano deo baterije koji služi kao elektroda (deo koji biva direktno priključivan u uređaj npr) o čeličnu vunu – eto je vatra.
Ako baš nemate čeličnu vunu, a morate da zapalite cigaretu na pustom ostrvu – probušite bateriju nožem. Šalim se, nemojte to da radite. Pri ovom poduhvatu, baterija eksplodira. Eksplozija nije velikih razmera, tako da ako baš nemate drugo sem mobilnog, a imate travu za potpalu, pažljivo probušite bateriju, ali se brzo udaljite dok ne sagori.
Ćoroskopi
Ovo je onaj trenutak kada shvatite da je nositi naočare ili sočiva u stvari super, ili ako sa sobom u divljinu vodite osobu koja ne vidi dobro. Vatra, kao što smo naučili iz crtaća, može da se zapali uz pomoć sočiva. Još ako imate malo vode, kanite na to, pomoći će u fokusiranju zraka. Sve što je potrebno je da pronađete pravi ugao pri kojem će Sunce upaliti vašu vatru. Zatim ostavite prijatelja bez sočiva da umre sam u divljini jer ne vidi, a vlada zakon jačeg.
Robinzon Kruso
Za one koji baš nemaju ništa – preostaje samo jedno – tradicionalni način. Izdubite u drvenoj podlozi rupicu. Stavite u nju granu i vrtite je između prstiju dok ne vidite prvi plamen. Onda je potrebno samo dodavati materijal koji će da gori.
*Naravno, kod svakog načina je dobro da kada se pojavi vatra duvate malo u nju da bi se raspirila. Pored suvih biljaka, dobro gore i mnoge tkanine, vuna itd. Ipak, ovi obrađeni materijali gore sporo. To znači da je bolje ipak prvo zapaliti nešto biljnog porekla, zatim dodati predloženo. Pozitivna strana je to što će vatra duže trajati.
Zašto nešto gori, a nešto ne?
Napokon dolazimo do osnovnog problema – Zašto nešto gori, a nešto ne? Zašto se neki materijali samo tope, a druge vidimo u plamenu? Odgovor se krije u mnogima nepoznatoj iliti dosadnoj fizičkoj hemiji.
Kao i mnogo drugih procesa, i ovaj se definiše energijom. Druga vrlo potrebna materija je kiseonik. Znamo da je da bismo nešto ugasili potrebno to prekriti. Odnosno, sprečiti izloženost vazduhu.
U prirodi postoji jedan vrlo važan zakon – sve teži minimumu energije. Ukoliko je ona manja u sagorelom stanju, stvari će goreti. Tu se postavlja pitanje, zašto se onda neke stvari ne zapale regularno? Mnoge supstance se zapravo zapale, ali onda ih ne viđamo u slobodnom stanju na vazduhu jer su završile svoj vek, jelte. Opet, znamo da drvo dobro gori, ali nikada ga nismo videli da iz čista mira bukne u plamenu.
Da bi vatra gorela, potrebno je mnogo toga prevazići. Napravimo analogiju sa brdašcetom. Teško je ići uzbrdo. Međutim, kada se popnemo na najvišu tačku, koliko god da smo umorni bez problema silazimo dole. Ipak, bez preke potrebe, nećemo se u regularnom slučaju uspinjati.
Materija koju vidimo, kao npr drvo, se sastoji od atoma. Oni se međusobnim interakcijama kombinuju u složenije vrste – molekule. Ovi molekuli su povezani u čvrste, ili relativno čvrste strukture. Da bi se održali zajedno, postoji određena energija koja ih vezuje. To znači da iako materijal ima manju energiju nakon gorenja, ono se neće desiti ukoliko ne uložimo neku energiju da raskinemo veze između molekula. To je ona uzbrdica od malopre. Ako dovedemo dovoljno energije (najviša tačka brda i naša preka potreba za penjanjem), molekuli će preći u stanje gasa i u reakciji sa kiseonikom nastaje vatra. Dalje je nizbrdica. Prvi molekuli će oslobađati energiju, predavati deo drugima i eto je neka vrsta lančane reakcije.
Zašto vidimo plamen?
Ukoliko ste se igrali sa vatrom, ili bar nekad gledali plamen – videli ste da je uglavnom žute boje. To je energija koju osećamo kao toplotu. Ali zašto je vidimo? Zašto vidimo kada nas vatra greje, a ne recimo kada nas greje radijator? Ovo je posledica još jednog vrlo zanimljivog fenomena. Molekuli i atomi imaju mnogo oblika kretanja. Oni se okreću oko svog centra mase, vibriraju, ili se jednostavno kreću u prostoru. Sve to zavisi od stanja u kojima se nalaze. Gasni ispoljavaju sva tri oblika. Tečnosti se ne kreću slobodno u prostoru i ne rotiraju slobodno jer su gušće pakovane od gasova. Kao najzbijenije stanje, čvrsto vezani molekuli se ne kreću po putanjama u prostoru, a neće biti ni da rotiraju. Pritom, svi oni poseduju elektrone koji se kreću oko jezgara.
Opisivanje ovih kretanja preuzela je kvantna mehanika. Ona kaže da se zahvaljujući ovim situacijama molekuli nalaze u određenim stanjima. To znači da imaju jasno definisane energije u kojima se nalaze. Poslužimo se analogijom sa stepenicama. Da bi neko išao ka gore mora se popeti ceo jedan stepenik. Neće puzati preko cele površine između stepenika. Slično je i sa energijama, odnosno energetskim stanjima. Može biti prvi ili drugi, treći ili peti stepenik, ništa između. Pri prelazu između stepenika, naše čestice oslobađaju određenu količinu energije. Ona je povezana sa talasnom dužinom svetlosti koju mi vidimo. Zračenje u vidu boje je ništa drugo do talas koji smo mi u stanju da registrujemo našim očima, a to je zapravo energija.
U zavisnosti od količine energije, odnosno od toga da li ona spada u vidljivi deo spektra, mi ga vidimo ili ne. Zbog toga recimo izračivanje nekog grejnog tela uopšte ne vidimo. Takođe, to je uzrok pojave da vatra nije uvek iste boje. Ne daju svi prelasci između stanja, ni svi molekuli koji preskaču, iste energije. Možda ste nekad pokušali da zapalite alkohol u zatamnjenoj sobi. Onda ste sigurno videli da gori slabašnom plavom bojom.
Zašto se neki materijali tope i nema plamena?
Vratimo se na priču o energiji koja povezuje molekule. Kod mnogih materijala, ona je veoma velika. Ipak, uložena energija je dovoljna da oslabi veze i prevede čvrstu strukturu u drugo, tečno agregatno stanje. Prenosiće se kroz strukturu, ali neće dovoditi do gorenja, iliti raskidanja veza. U ovom slučaju, postiže se samo porast temperature kroz supstanciju i kada se dostigne tačka topljenja, dešava se samo menjanje faze.
Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.
