Kafić je, nesumnjivo, idealno mesto za druženje i poslovne razgovore. Pod njim se obično podrazumeva neka vrsta „neutralne teritorije“, na kojoj čovek treba da se oseća opušteno. Pa ipak, i u njemu postoje neka nepisana pravila lepog ponašanje na koja ne treba zaboraviti.
Mobilni telefoni u kafiću
Činjenica je da živimo u vremenu u kojem smo svi manje-više zavisni od svog mobilnog telefona. Učestalo proveravamo poruke i društvene mreže, čak i kada ne očekujemo da će neko sa nama baš tada kontaktirati. Ako, međutim, to činimo dok smo u kafiću sa društvom, zasigurno pokazujemo loše manire. Odsustno „čačkanje“ mobilnog telefona u toku razgovora lako može da se shvati kao izraz nepoštovanja. Sigurno ne želite ni da i vama neko neubedljivo govori da vas sluša, dok prstom „šara“ po ekranu. Umesto toga, iskoristite maksimalno vreme sa ljudima sa kojima ste se našli. Osim toga što je ovo ipak stvar kulture, verovatno će vam prijati da se malo „isključite“. Druga je, naravno stvar, ako očekujete hitan poziv. Tada jednostavno možete pojačati ton, ili držati telefon uz sebe, ali bez učestalog proveravanja.
Photo by rawpixel on Pixabay
Kulturno ophođenje prema konobaru
Iako smo u kafiću gosti, a konobari radnici kojima je posao da nas usluže, to ne znači da ne treba pokazati malo kulture u ophođenju. Ne moramo se ponašati razmaženo samo zato što plaćamo uslugu. Na primer, ne moramo držati konobara pored sebe, dok razmišljamo o tome šta bismo naručili. Mnogo je lepše da, ako nismo sigurni, uljudno kažemo da ćemo ga pozvati kada odlučimo. Takođe, ne bi trebalo da upućujemo negativne komentare ako je po sredi greška oko porudžbine. Greška se svakome dešava, a možete zamisliti koliko je naporno tokom cele smene pamtiti šta je ko naručio. „Hvala“ za uslugu se, naravno, podrazumeva.
Photo by Tirachard Kumtanom from Pexels
Bakšiš
Bakšiš niste u obavezi da izdvojite, ali time svakako činite lep gest. Naročito ako se neko zaista potrudi oko usluge. Ako se pitate koliki iznos je u redu, mnogi će se složiti da danas ne postoji pravi odgovor. Staro pravilo je da bakšiš vredi deset posto od toga koliki vam je ceh, ali je često praksa da se račun jednostavno zaokruži. Konobaru se tada upućuje uobičajno: “U redu je!“, kada se maši za novčanik da vrati kusur. Naravno, ne morate biti ni galantni na svoju štetu. Nismo svi istog imovinskog stanja, i nikako nije za osudu ako ostavite manje od tih „deset posto“.
Photo by Moose Photos from Pexels
Ko plaća račun?
Vreme čašćavanja i „obrtanja tura“ svakako pamte neke starije generacije. Mnogi se, međutim, i danas vode bontonom da piće plaća onaj ko poziva. Međutim, ukoliko smo i mi ti koji smo pozvani, lepo je da se makar ponudimo da platimo ili podelimo račun. Deljenje računa često je stvar dogovora. Ako se nalazite sa većim društvom, ovo i jeste uobičajna praksa, osim ukoliko neko ne čašćava iz posebnog razloga. Sa druge strane, nije korektno prećutno dopuštati da nam neko konstatno plaća piće.
Činjenica je da nemamo svi uvek novca, ali to ne znači da treba da iskorišćvamo nečiju „galantnost“. Uzvratite kada ste u mogućnosti. U svakom slučaju, važno je da ne ćutite.
