Kod ljudi (i kod nekih životinja) su već davno poznata mnoga opojna sredstva, njihove blagodeti, ali i loše posledice. Postoji veoma veliki broj načina za dostizanje nekih “viših mesta” ili za jednostavno olakšavanje bolova, ali su mehanizmi, odnosno princip rada uglavnom isti.
Narkotici su naravno hemikalije. Mi smo takođe, podosta složene hemikalije, odnosno fizičko-hemijski sistemi u određenom smislu. Upravo zbog svojih hemijskih struktura, različite droge različito utiču na telo. Mogu se uneti na različite načine i zbog toga različitom brzinom počinju da deluju. Zajedničko za sve je da su sličnog sastava i oblika kao neki neurotransmiteri. Mnoge od njih rade tako što preplave mozak dopaminom. Dopamin je neurotransmiter koji kontroliše pokrete, emocije, kogniciju, motivaciju i osećaj zadovoljstva. Kada uđu u ljudski sistem, droge utiču na način rada mozga. Mogu poboljšati, umanjiti, ili napraviti trajne izmene u radu.
Ne rade svi narkotici na bazi dopamina. To je karakteistika stimulišućih narkotika, takvi su uglavnom na bazi amfetamina. Postoje i depresivi (alkohol npr), opojne droge, halucinogeni, kanabinoidi. Svi oni ipak koriste iste mehanizme rada, pa će razmatranje biti urađeno na primeru dopamina.
Međutim, šta se zapravo dešava? Kada neka osoba u sebe unese nekakvo opojno sredstvno, ono u većini slučajeva putuje do mozga. Mozak je vrlo složen sistem koji sa ostatkom tela komunicira raznim signalima, odnosno uz pomoć neurotransmitera i receptora. Hemikalija u vidu narkotika se meša u taj sistem informacija. Kače se na receptore jer imaju tu moć da oponašaju, odnosno, imaju veoma sličnu strukturu sa neurotransmiterima i na taj način varaju receptore. Ovo im omogaćava se tako zakače za neurone. Uprkos velikoj sličnosti sa moždanim hemikalijama, one ne aktiviraju mozak na isti način. Informacije se šalju svuda po telu u velikim količinama, pa tako možete kao neki ljudi “osetiti Zemljino polje” ili nešto drugo. Ipak, činjenica je da ovo nije ono što vi osećate, već iluzija koju mozak proizvodi.
Ono što čini da neka osoba postane zavisna od narkotika je činjenica da kada ponavljamo postupke od životne važnosti nagrađujemo sebe dopaminom. Samim tim ta čin beležimo kao nešto dobro i poželjno za ponavljati. Realno gledano, bilo koja vrsta kojoj je uzimanje hrane neprijatno je osuđena na izumiranje. Na ovaj način, kada koristimo neki narkotik, usled naleta dopamina beležimo to kao ekstremno povoljnu radnju. Nesrećna okolnost je to što se u ovim slučajevima postiže 2 do 10 puta veći nivo ovog neutransmitera od uobičajenog, pa je velika verovatnoća stupanja u osećaj zavisnosti.
Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.
