Šta je za vas moć?
Da li je moć samo unutrašnji osećaj superiornosti ili mogućnost nametanja sopstvene volje drugim ljudima? Moć bi mogla biti i sposobnost omamljivanja slobodnih misli velike mase ljudi. Moć ubeđivanja da je ispravno, pravo i jedino vredno samo naše mišljenje. Da je jedino ispravno verovanje da je naš put jedina staza kojom je moguće nastaviti dalje. Moć bi se najbanalnije mogla odrediti kao upotreba sile, fizičke ili psihičke, kojom se drugi primoravaju na određeno činjenje ili nečinjenje.
Definicija moći
Moć bi bila visprenost ili snaga pojedinca ili određene grupe ljudi, kojom se utiče na druge. Sposobnost upravljanja događajima i odnosima uprkos otporu. Moć bi najjednostavnije mogli odrediti kao uticaj. Uticaj u političkom, poslovnom svetu, ili uticaj u porodici. Generalno moć uticaja u društvu kojim smo okruženi. Moć ili ti uticaj može biti materijalni, duhovni ili onaj koji je merljiv upotrebom fizičke prisile. Moć takodje podrazumeva i određenu hijerarhiju odnosa. Ona nameće odnos povlašćenosti i potčinjenosti koja može dovesti i do mnogih sukoba.
Kako misliš moć bez formalnosti?
Moć je u tesnoj vezi sa formalnošću i protokolima. Od osobe koja poseduje izvesnu vrstu moći očekuje se određeno ponašanje. Kada kažemo formalnost mislimo na opštepoznata pravila ponašanja. Takva osoba je dužna da poštuje propisane norme, principe i načela. Od nje se očekuje da deluje u skladu sa moralnim principima i običajima društva u kome živi.
Pravila, pravila, pravila…
Primetićete da je svaki naš odnos u kom se nađemo ograničen određenim pravilima. Bilo da pođemo u posetu prijateljima, školu ili u prodavnicu, unapred je određeno poželjno ponašanje. Ali pravila vezana za “moć” i određeni položaj jesu nešto od čega se ne sme odstupiti. Pa tako svi veliki predstavnici država pri svakoj svojoj poseti bilo kom prijemu, sastanku ili visokim institucijama, imaju niz formalnosti koje treba da ispoštuju. Takozvani, protokol. Počevši od pozdravljanja, predstavljanja, načina obraćanja pa do završetka svakog razgovora. Unapred su poznate teme o kojima se sme i treba pričati, tačno određene satnice događaja, rute kretanja. Postavlja se pitanje da li je to olakšavajuća ili otežavajuća okolnost? Zavisi kako to prihvatimo i shvatimo.
Formalnost nam daje na važnosti
Ponašanjem po određenom kalupu odaje dodatni utisak da radimo nešto jako bitno. Da u tome niko ne sme da nas ometa ili prekine. Da svaki naš pokret i gest imaju određenu simboliku i poruku.
Da li formalnost može biti suvišna?
U tom slučaju, svi gestovi ljubaznosti i lepog ponašanja bi se mogli nazvati formalnim. “Dobar dan, kako ste”, “Prijatno, do skorog viđenja”, neki bi mogli pomisliti da se takvim ponašanjem pokušavate izdvojiti od ostalih i da se pravite važni. Dakle, neko bi određeni vid formalnog ponašanja mogao smatrati suvišnim.
Neformalnošću do veće moći
Kao što smo rekli od pojedinih ljudi koji imaju određeni uticaj i moć, očekuje se naučeni, uvežbani vid ponašanja. Ne očekuju se odstupanja i iskakanje iz tog kalupa. Međutim… Mnogi od nas priželjkuju da se uradi nešto i mimo pravila. Pa tako ako Novak Đoković ispriča vic u nekoj od emisija ili zapleše vaćatu na kraju turnira, decibeli buke aplauza uvećavaju se za sto. Kada Buffon potpiše autogram svom fanu u sred utakmice, dobiće još milion novih navijača koji će mu se diviti. Ili, kada Putin zaustavi svoju pratnju da bi uplakanom dečaku ispunio želju da se fotografišu, postaće još veći, moćniji vođa.
Sve je to iz razloga što je svaki čovek empatičan i stremi ka jednostavnosti. Žudi za pažnjom, toplinom i oduševljava se prirodnim reakcijama. Zato će uvek izabrati neformalnost i prikloniti se onom ponašanju koje za njih predstavlja slobodu. A ta njihova sloboda je upravo moć kojom utiču na druge i inspirišu ljude da pohrle za sličnim.
