Čudesno, čudno, čudo – sve su to reči kojima možemo opisati život i delo holandskog renesansnog slikara Hijeronimusa Boša. Dok čudesno podrazumeva nešto veličanstveno, čudno je pak rezervisano za nešto što odudara od konvencionalnog. Međutim, Boš je uspeo da kroz svoja dela sjedini naizgled nespojivo. Da učini čudesno i čudno komplementarnim stvarajući time čudo zvano umetnička invencija!

U prilog tajanstvenosti i hermetičnosti njegovog opusa ide i činjenica da o njemu samom skoro  ništa ne znamo iz pisanih dokumenata. Boš nam ne otkriva nikakav trag izuzev toga da je bio član Bratstva svete device kome je pristupio nakon sklapanja braka sa jednom izuzetno imućnom ženom čija je porodica poštovala kult ove religijske zajednice. Kako se nije potrudio da nam ostavi nazive svojih dela ili je jednostavno želeo da ostane enigmatičan do kraja, znanja o njegovom životu i stvaranju crpimo na osnovu analize njegovih slika. Stoga, kada se pristupa stvaralaštvu Hijeronimusa Boša treba biti oprezan kako ne bi došlo do učitavanja kojima su i istraživači skloni. 

Boš je postavio pred nas nimalo lak zadatak, a ovaj put biće reči o ostvarenju po kome je on najpoznatiji – neprikosnoveni Vrt uživanja!

Vrt uživanja

Pa, da vidimo šte se tu krije! Na samom početku bitno je još jedanput istaknuti da je ovaj triptih, rađen tehnikom ulje na drvetu. Naziv Vrt uživanja dobio je na osnovu prepoznavanja ključnog motiva koji dominira centralnim panelom. Da li je stvarno u pitanju vrt uživanja ili nešto drugo to možda nikada nećemo ni saznati, ali da centralna scena obiluje hedonističkim radnjama gotovo je neosporno.

Raj

Na levoj strani triptiha situacija je dosta jasna. Prikazan je Raj sa uobičajenom scenom stvaranje Eve od rebra Adamovog. Tačnije, prikazan je trenutak kada se Adam budi i prvi put upoznaje čovečicu, svoju drugu polovinu. Interesantan je Adamov pogled kojim Boš blago nagoveštava ono što će usledeti. Međutim, šta je ono što je zaista intrigantno kod ove scene?

Upravo izobilje egzotičnih i fantastičnih životinja uklopljenih u ovaj idealizovan pejzaž. Zadržimo se malo kod ovih egzotičnih. Tu su: lav, afričko bodljikavo prase, gazela, bradavičasta svinja, nosorog itd. Sve u svemu, životinje za koje ni mi danas nismo sigurni kako izgledaju, a kamoli šira evropska javnost koja je tek iskoračila iz srednjeg veka.

Iz pomenutog se da zaključiti da je Boš pripadao intelektualnom krugu ljudi koji su pored svog obrazovanja pomno pratili i aktuelnost kao među kojima je Kolumbov put za “Indiju”. Njegovo slavno otkriće novog kontinenta nosi i sve ostalo u vezi sa tim – nove biljne, životinjske vrste, nova rasa. Naravno, da moreplovstvo nije izum novog veka svedoče i dobro poznata putovanja Marka Pola u Kinu i Džona Mandevila u Afriku i Bliski istok, nekoliko vekova ranije.

Centar

A sada, pošto smo izašli iz raja, primarnog staništa čoveka po Bibliji gde je greh zapečatio vrata Edena i bacio nas nekoliko lestvica niže, stižemo do zemlje i njenog vrta uživanja! Šta to zemlja pruža i kako to čovek koristi? Ono što se na prvi pogled zapaža jeste veliki broj figura koje uživaju u svim blagodatima koje im zemlja nudi.

U samom centru Vrta uživanja vidimo nage kupačice sa voćkama na glavi kojima se udvaraju muškarci koji izvode razne egzibicije jašući životinje. Čitava scena odiše nadrealnim stvorenjima, ogromnim pticama, jagodama, kupinama, fontanama u vidu falusnih simbola. Prostije rečeno, sve aludira na plodnost zemlje i ljudsku animalnu potrebu da te pogodnosti do maksimuma iskoristi. To dovodi do prvog smrtnog greha, a to je požuda ili blud.

Nećemo zalaziti u simboliku detalja svega predstavljenog, jer nikada ne možemo biti sigurni da li je to samo umetnikova imaginacija ili ti detalji zaista sa sobom nose i određena značenja. Bitno je da prepoznamo da ta skupina detalja, nosi jednu sasvim jasnu temu, a to je ljudski greh!

 Pakao

Ovakav scenosled evidentno nam govori da je sledeća velika etapa u istoriji čovečanstva Pakao, odnosno desni panel. Čovek je imao priliku da uživa u edenskom vrtu, a izabrao je zemaljski. Izabrao je slobodnu volju koja sa sobom nosi i određenu odgovornost. Boš se pita, koliko su  ljudi svesni svoje animalne prirode i da li se sudbina determinisana prvorođenim grehom može promeniti? Boš ne daje odgovor, ali opominje!

Opominje na bizarna stvorenja koja nas tamo čekaju, na sprave za mučenje u vidu mužičkih instrumenata, na večno goruću vatru pakla i ledenu reku u kojoj se dave uklete duše. Tema greha je i dalje prisutna. Na to  aludira antropomorfna ptica u donjem desnom uglu koja jede čoveka – proždrljivost. U centru panela upečatljivo stvorenje, tzv. “Čovek drvo”. Ako se malo bolje pogleda, to predstavlja tavernu i poroke koje takav život donosi. Naravoučenije, u paklu, greh je taj koji izjeda čoveka.  

Zemlja

Ali to nije kraj; kada se triptih zatvori, pred nama se otvara planeta Zemlja, sivilo i mir. Nema buke, nema čoveka, životinja ni biljaka .Sve je u procesu stvaranja, a tek će se dogoditi odvajanje svetlosti od tame. U zavisnosti iz kog aspekta se sagledava, ova scena može biti prva, a ujedno i poslednja u nizu ciklične istorije čovečanstva. Na početku beše reč, a i na kraju čovekovim izborom ostade samo ona.

Zanimljivo je napomenuti da se forma triptiha uglavnom upotrebljavala za izradu oltarskih slika koje bi stajale na časnoj trpezi. Nažalost, ne postoji nijedan podatak koji svedoči da je Bošovo delo imalo tu namenu, iako odabir ove specifične forme ide u prilog razumevanju sadržaja naslikanog, koji sasvim jasno ukazuje na hrišćansku konotaciju.

Na kraju, bitno je pomenuti da osim izvanrednog idejnog koncepta kojim ovo delo zrači, ono najviše privlači pažnju posmatrača upravo zbog neobičnosti predstavljenog. Groteskna, bizarna, fantastična bića Hijeronimusa Boša dugo su bila predmet istraživanja i fascinacije. Često ćete pročitati da su ona možda bila proizvod nekih halucinogenih sredstava ili plod učenja neke “jeretičke” sekte kojoj je Boš pripadao.

S druge strane, postoje tumačenja koja govore da je čitav njegov likovni svet baziran na temeljnim astrološkim ili alhemijskim učenjima. Međutim, savremeni istraživači zasigurno se slažu oko jednog. To je činjenica da je Boš bio umetnik na razmeđu dve epohe, srednjeg i novog veka. Kao takav, morao je poprimiti uticaje obe vizuelne kulture. Srednjovekovni mistični dualitet koji se ogleda u borbi dobra i zla kroz razna  bića i jedinstven individualni pečat Boša kao umetnika i kao čoveka što je karakteristično za renesansu. Boš prihvata srednjovekovnu hrišćansku istoriju, ali je stilski tumači na svoj način. Stoga, neosporno možemo tvrditi da su njegova dela proizvod jednog vanvremenskog genija!

Za više informacija i zabave preporučujemo interaktivni link: https://tuinderlusten-jheronimusbosch.ntr.nl/en

Uživajte!