“Četvrti put” Gurđijeva I gde ga naći?

U sveprisutnom haosu tehnologije, otuđenosti, neizvesnosti I izgubljenosti rađaju se mnogobrojni “stručnjaci “ koji nude pomoć. Ona se najčešće sublimira oko nametanja pozitivnog razmišljanja. Promene toka misli. Međutim, postoji jedan put koji datira od ranije a naziv mu je “četvrti put”. On ne nudi površnu promenu već vraćanje samome sebi. Onome sebi koje je zaspalo. Georgij Ivanovič Gurđijev duhovni je učitelj sa početka I do sredina 20. veka a njegova životna filozofija je ponovo aktuelna.

A čime se ti baviš?

Life coach, motivacioni i NLP trener…neka su od najpopuarnijih zanimanja danas. I to nije loše. Neoliberalni kapitalizam ima mesta da prigrli sve one za kojima na tržištu postoji potražnja. Trenutno, okolnosti su takve da ljudi traže izlaz iz vrtloga spoljašnjeg sveta. Prilika i odnosa. Međutim, uvek će okolnosti biti nekakve, a mi ćemo iznova tražiti načine da im se prilagodimo. Zato je važno promenu napraviti iznutra tj upoznati sebe.

Šta znači reč “promena”?

Kod Gurđijeva, reč “promena” ima malo drugačije značenje. Zapravo, tada se misli na prepoznavanje sebe u drugome i u svojim postupcima.  Tokom života, odrastanja, vaspitanja, školovanja sistem nam je stvorio naslage kalupa I znanja, pravila koja poštujemo. Usled toga, stvorila se skrama na našim očima. Svet posmatramo zamagljeno, a ponašamo se po automatizmu. Preovladava društvo mumija koje obavljaju svoje dnevne aktivnosti kao dobri i poslušni građani.

Samo slojevito

Svi ti slojevi nametnutog su nas udaljili od sebe i od prirode. Živimo kako nas uče, a potencijale koji leže u nama ne stignemo ni da osvestimo. Koliko puta kažemo ili ne kažemo ono što mislimo. Spremamo se i stotinu puta u glavi pregledamo scenario, a na kraju ništa. Kad dođe trenutak, zaćutimo. I sve bi bilo u redu da se posle ne kajemo. Isto tako, kada nešto izgovorimo u besu, ljutnji, preteranoj euforiji..i onda se grizemo i razmišljamo kako bi bilo da možemo da vratimo vreme. Ali, svi znamo koliko je to realno.

Dakle, postavlja se pitanje: šta je to u meni što me sprečava da budem ja? Zašto odustajem? Koja je to kočnica u mom sistemu, u mom reagovanju prema spolja?

Ovde se već polako nameću dve oblasti preklapanja. Jedna je unutrašnji a druga spoljašnji svet. Svakako, tu postoji veza. Jer mi pripadamo obema stranama. To jesmo mi. Upravo je to i jedan od potencijalnih aspekata posmatranja učenja Gurđijeva. Ono se može pročitati u knjigama, očitati u igrama I plesovima ali i čuti iz usmenog predanja njegovih nastavljača.

Neposlušni samo spolja

Možda ovo do sada deluje kao insistiranje na neposlušnosti, odbojnosti prema svemu što nam doazi spolja, ali je upravo suprotno. Radi se o tananoj liniji između nepotisksivanja I nepuštanja iz sebe. Poštovanju svojih želja na taj način što ćemo umanjiti sebe, dozvoliti da vidimo I čujemo drugoga. Shvatanju da nisu oni krivi ako su nam simpatični ili antipatični. Da, sve navedeno liči na apsurd. Ali, upravo je postizanje tog sklada stizanje do suštine. I, ko je uopšte mogao biti taj koji je tvrdio da sistema nema?

Georgij Ivanovič Gurđijev

Savremenik Frojda, rodio se sedamdesetih godina prošlog veka u Aleksandropolju u Kavkaskoj oblasti današnje Rusije. Majka mu je bila Jermenka a otac Grk. Datum rođenja u njegovom pasošu je 28. novembar 1877. iako njegovi izveštaji o svom dobu i dešavanjima govore da se rodio neke 1872. Dok je bio dečak, njegova porodica se preselila u okolinu grada Karsa. Baš ova okolnost je bila presudna za njegov razvoj. Jer, Kars je bilo posebno pogodno tle da se pronađu ako ne odgovori, a ono bar ključevi za večna pitanja. Grad I okolina leže između Kaspijskog i Crnog mora i predstavljaju prirodnu oblast migracije u kojoj se mešaju  Azija I Evropa.

I, šta sa tim?

Gurđijev se obrazovao za sveštenika I lekara, od malena su ga interesovala pitanja postojanja, cilja I svrh. Kako su Kars osvajali I okupirali brojni osvajači, bio je mesto velikih kulturnih previranja. Međusobno su se prožimale tradicije hrišćanskog, jermenskog, islamskog, asirskog, pa I zoroastrijanskog porekla. Ali sve to Gurđijevu nije bilo dovoljno. Nije bio zadovoljan napretkom sopstvenog razumevanja osnovnih pitanja koje je sebi postavio. Zato je razvio “četvrti put”.

Zašto ne treći..?

Prvi, najniži put je fizička imitacija, kontrola tela I ritualizam (fakiri, šamani, verski obredi..). Drugi put je verski zanos, usmeravanje emocija (verski fanatici, mistici, pesnici..). Treći put je upoznavanje I kontrola uma (filozofi, jogini). I, onaj koji nadilazi sve prethodne je “četvrti put”. Proces koji navodi na objektivno osvešćenje svih telesnih, emocionalnih I mentalnih funkcija I reakcija ovde i sada. Bez stvaranja veštačkih I idealnih okolnosti kojima ugađamo sebi da bismo izbegli istinski preobražaj I spoznaju. Nasuprot tome, radi se u realnim I individualnim uslovima kako se one I odvijaju u dinamici svakodnevnog života.

Šta to bliže znači?

Učenje Gurđijeva sadrži dosta ideja koje dotiču skoro svakog aspekt našeg kako spoljašnjeg tako I unutrašnjeg života. Ali ono što je osnovna namena tih ideja nije razgovor o njima samo radi razgovora, objašnjavanje, ubeđivanje već namera da se napravi pokušaj da se u praksi te ideje pogledaju u sopstvenom životu. Dakle ne u nekom apstraktnom formatu gde se ne zna na koga se to odnosi nego u smislu kako se te ideje tiču lično mog života I mene dok sam ovde. Dok postojim. Jer, život ima svoje zakone. Protiv njega se ne može. A I zašto bi kad može da se radi na sopstvenom razvoju dok se živi, dok se učestvuje u svakodnevnim životnim situacijama. Iluzija je pojedinac može da usavrši svoj život izvan života I onda se vrati u njega tako “poboljšan” .

Da li si svestan?

Ovo nije učenje koje može da se stavi u neki kurs, u korake do ispunjenja. To je više način življenja, poziv da takozvani duhovni rad bude povezan sa životom. Pogrešno je ako su te dve sile razdvojene, rascepljene I ako živimo kao podeljeno biće. Duhovni rad nema telo, nema materiju ..a sama materija je bez duha. Na taj način, čovek sve vreme pokušava da dostigne nešto što mu izmiče u trenutku kad misli da će da ga uhvati. Kako da upoznam te zakone, kako da upoznam sebe? Buđenje, jer smo svi skloni maštanju, sanjarenju, samozavaravanju..a potrebna je budnost I svesnost. Upoznavanje mogućnosti i granica sopstvenog bića.

Osnovne metode

Svaki čovek u sebi sadrži tri centra. Emotivni, mentalni I motorički-instinktivni. Onaj centar koji zasenjuje druga dva određuje I tip čoveka koji će se razviti. Po Gurđijevu, to je pogrešno. On smatra da je potrebno omogućiti svakom centru samostalni rad. Suprotno njihovoj tendenciji da jedan drugom kradu energiju I posao. Cilj je dakle harmoničan odnos sva tri centra pri čemu svaki ostvaruje svoj puni potencijal. Kako se to postiže?

Nije lako, ali vredi..

Pre svega, Gurđijevljev metod u velikoj meri podrazumeva rad u grupi I predstavlja proces. Razlog je obezbeđivanje neophodnih uslova za rad na sebi. Grupa naime omogućava energiju da bi kroz trenje u međuljudskim odnosima došlo do psihološke vatre i međusobne podrške. Kad su se na taj način stekli uslovi, kreće preobražaj kroz tri stupnja.

Prvi, drugi I treći

Prvi pravac se krije pod starim geslom “upoznaj samoga sebe” ili introspekcija. Proces počinje prikupljanjem informacija o ličnom funkcionisanju bez pokušaja da se menja. Cilj je sagledati sebe objektivno I dati nepristrasan pogled na činjenice. Na primer, kroz svakodnevno zapisivanje svojih telesnih navika, preko posmatranja emocionalnih reakcija do modela mišljenja postajemo prsutni sada i ovde. Pamtimo sebe. Primećujemo obrasce i dve strane svoje ličnosti: pravu i onu lažnu koju glumimo. Ovo suočavanje nije nimalo prijatno već ponekad izuzetno mučno i nedopadljivo ali vodi formiranju jasnog cilja koji sebi zadajemo.

Drugi pravac rada

Sledeći korak obezbeđuje posebne uslove u naporu da se postane svestan sopstvenog odnosa i pristupa drugim ljudima. U grupi se vežba na promenama načina odnosa prema drugima. Za početak, suzbija se neagitna manifestacija u odnosu na ispoljavanje osobe koju ne smatramo simpatičnom. Želja je ovde glavna. Krajnja ideja je da reagujemo kako zahteva situacija. U suprotnom, samo bespomoćno reagujemo na svet.

Ako ste savladali prva dva koraka i sebe upoznali a pritom i umanjili, oslobodili se ega, kako bi upozanali drugoga..

Treći pravac rada

Na trećem pravcu, vodi se računa o potrebama i zahtevima organizacije. Na ovom koraku suština je nesebično služenje za opšte dobro.

Na kraju, ples

Ples dolazi kada je svest dovedena na određeni nivo. Vežbe su zahtevne i nisu pokreti koje svakodnevno praktikujemo. Poenta je neodustajanje. Dok u svakodnevnom životu možete pobeći od problema, u plesu toga nema. Kroz pokušaje i neuspehe i opet pokušaje, učite se istrajnosti. Vremenom shvatate šta je ono što vas koči u ispunjenju sebe I svojih ciljeva i prevazilazite to.

 

Kako je bilo na radionici sistemske konstelacije?

 

Preporučujemo:

Preporučujemo:

Zanimanje budućnosti i starost stanoništva

Poslednjih godina kompjuterske i internet tehnologije napravile su bum na tržištu rada. Od programerskih veština do različitih vrsta dizajna. Kako otvorimo oglase za posao, možemo primetiti da je potražnja za ovakvim stručnjacima veoma velika. Takođe, različite škole,...

Transhumanizam ili humanizam savremenosti

Humanizam je filozofski i etički stav koji naglašava vrednost i delatnost ljudskih bića. Sa druge strane, transhumanizam je filozofski pogled na svet koji smatra da ćemo sa tehnologijom u nekom trenutku u budućnosti postati više nego ljudi. Postoji izvorna...

Koliko različitih načina za spremanje čaja znaš?

Odgovor na ovo pitanje i nije baš jednostavno dati. Nije baš kao da je osobenost naše kulture da u određeno vreme pijemo čaj i pravimo se Englezi. Vrlo verovatno većina nas i ne razmišlja o tome. Ipak, koliko različitih načina za spremanje čaja znaš? Znaš li uopšte...

Zanimanje budućnosti i starost stanoništva

Poslednjih godina kompjuterske i internet tehnologije napravile su bum na tržištu rada. Od programerskih veština do različitih vrsta dizajna. Kako otvorimo oglase za posao, možemo primetiti da je potražnja za ovakvim stručnjacima veoma velika. Takođe, različite škole,...

Transhumanizam ili humanizam savremenosti

Humanizam je filozofski i etički stav koji naglašava vrednost i delatnost ljudskih bića. Sa druge strane, transhumanizam je filozofski pogled na svet koji smatra da ćemo sa tehnologijom u nekom trenutku u budućnosti postati više nego ljudi. Postoji izvorna...

Koliko različitih načina za spremanje čaja znaš?

Odgovor na ovo pitanje i nije baš jednostavno dati. Nije baš kao da je osobenost naše kulture da u određeno vreme pijemo čaj i pravimo se Englezi. Vrlo verovatno većina nas i ne razmišlja o tome. Ipak, koliko različitih načina za spremanje čaja znaš? Znaš li uopšte...

Pet stadijuma tuge u romanu “Dani napuštenosti”

  Šta je to "Pet stadijuma tuge"? Model „Kuber-Ross“, poznatiji kao Pet stadijuma ili faza tugovanja je teorija koju je predstavila Elizabet Kubler-Ros u svojoj knjizi „O smrti i umiranju“. Naime, radi se o teoriji da uprkos tome što je tuga individualna stvar,...

Komentari: