Misterija zvana Bekim Fehmiju

Ko je bio Bekim Fehmiju?

Svetski poznat, filmski i pozorišni glumac, albanskog porekla, Bekim Fehmiju rođen je 1. juna 1936. godine u Sarajevu. Prvi istočno-evropski glumac koji je zaigrao pred holivudskim kamerama i jedan od najboljih glumaca kog je jugoslovenska kinematografija imala. 

Bekim je bio jedno od osmoro dece u svojoj porodici. Njegov otac, Ibrahim Halili je tokom školovanja u učiteljskoj školi u Skoplju dobio nadimak “Fehmiju” (‘odličan’, arapski). I zbog toga je nekoliko godina kasnije odlučio da ga uzme za novo porodično prezime. Otac poznatog glumca često je bio proganjan. Jednom prilikom osuđen i na smrt, zbog čega se preselio iz Đakovice u Sarajevo gde je Bekim rođen. 

“Ja Bekim, što znači blagoslov, poslednji sam od muške dece. Imam veliku i gotovo uvek ošišanu glavu… Mene svi vole i uvek se raduju kad me vide, daju mi novac da kupim sladoled ili salep..” (Blistavo i strašno, 2001. godina) 

Nakon raspada Kraljevine Jugoslavije 1941. godine, Bekimova porodica se seli u Skadar, a potom ubrzo iz Skadra u Prizren. U ovom gradu porodica Fehmiu je svila svoje gnezdo, a Bekim ovde završava osnovnu školu i gimnaziju. 1956. godine upisuje se na Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, iz prvog pokušaja, ali uz uslov da nauči srpsko-hrvatski jezik. 

Stepenicama slave i uspeha

1960. godine nakon završenih studija, postaje redovan član, tada najboljeg pozorišta, Jugoslovenskog dramskog pozorišta. I danas naslednicima svoje profesije služi kao primer vrednog i posvećenog studenta, kog profesori često spominju. 1967. godine daje otkaz u JDP i postaje slobodni umetnik, od kada je odigrao više od 40 glavnih, epizodnih i sporednih uloga. 

Njegove kultne uloge bile su u filmovima Specijalno vaspitanje, Tople Godine, Protest, Roj, Put i mnogi drugi. Međutim ono što je zauvek obeležilo njegovu karijeru i postavilo ga na pedijastal, jeste uloga u filmu “Skupljači perja”, gde je igrao lik Belog Bore. Ovaj film je osvojio Zlatnu palmu 1967. godine u Kanu, a 1968. je nominovan za Oskara. Nakon čega počinje njegova internacionalna karijera. Postaje ponos bivše Jugoslavije. 

Usred slavlja koje je organizovala Avala film, povodom ovog velikog uspeha, Bekimu je prišao slavni Italijanski producent. Dino de Laurentis mu je tada ponudio naslovnu ulogu u spektakularnoj seriji “Odisej”. Na Laurentisovo iznenađenje, do juče nepoznati glumac sa Balkana odbija ponudu i traži još veći honorar od ponuđenog. I pored velikog čuđenja kako kolega pa i samog Italijana, Bekimu se zahtev ispunjava i njegova rola otpočinje. 

Još veću popularnost stiče nakon uloge u filmu “Avanturisti”.

Nastupao je sa poznatim filmskim zvezdama poput Ave Gardner, Džona Hjustona, Klaudije Kardinale, Fernanda Reja, Irene Papas… A igrao je uloge na albanskom, srpsko-hrvatskom, španskom, engleskom, francuskom, italijanskom i makedonskom jeziku. 

U znak protesta zbog antialbanske propagande i širenja mržnje prema albanskom narodu, 1987. godine demonstrativno napušta predstavu Madam Kolontaj u Beogradu, kada se javno oprostio sa umetničkim delovanjem u bivšoj Jugoslaviji. 

Poslednji film koji je snimio bio je “Džingis Kan” 1992. godine, u ulozi Čarlton Hestona.

“Raspad Jugoslavije, strašan bratoubilački rat, uništenje Vukovara, bombardovanje Dubrovnika, dugogodišnja opsada Sarajeva, rat na Kosovu, bombardovanje SR Jugoslavije, učinili su da se moj otac još više povuče. Odrekao se reči koje su za glumca najjače i najlepše sredstvo. Odrekao ih se i pretvorio ih u ćutnju-u protest, Hamlet bi rekao “…ostalo je ćutnja”.” Uliks Fehmiu

Najveća ljubav koju je živeo Bekim Fehmiju

Ljubav između proslavljene glumice Branke Petrić i Bekima trajala je skoro pet decenija. Njihova ljubav bila je nešto posebno. 

Branka je isto kao i Bekim postala član Jugoslovenskog dramskog pozorišta 1960. godine. Bili su kolege na akademiji, gde ju je kako Branka kaže, Bekim prvi zapazio. Bio je nenametljiv, ali je devojke privlačio svojom inteligencijom, ozbiljnošću, marljivošću i naravno lepotom. Imao je divne ruke, lep hod, i za muškarca neobično duge trepavice. To nije bila ljubav na prvi pogled, često su bili plesni par na časovima plesa na akademiji, i to su možda trenuci kada je počela da se javlja bliskost među njima. 

Bekim je Branku nekoliko puta pitao da mu bude devojka, nekoliko puta je odbila, govoreći da je mlad za nju. Kasnije kada su otpočeli vezu, Bekima je Brankin otac pitao kakve namere ima sa njom, on mu je odgovorio “Bolje možda da ćerku pitate kakve namere ima sa mnom.” 

Prekretnica se desila tokom turneje njihove glumačke trupe u SSSR. Tih meseci među njima se nešto lomilo i nisu znali da li da nastave vezu ili da prekinu. Tada je Bekim uleteo u avanturu sa jednom Ruskinjom, to su svi videli i ceo ansambl je bio ljut na njega. Ostavili su ga samog u kupeu voza kojim su se vraćali kući. Branka je prva prekinula taj besmisleni bojkot. Otvorila je vrata kupea i pitala ga šta to čita. Na licu mu se javio osmeh i tako su se pomirili. Ta Ruskinja mu se zaista svidela, ali to je bilo kratkog daha. Za vreme putovanja i razgovora u tom kupeu ona mu je samo rekla “Mogao si da nađeš i neku manje lepu”.

A 1967..?

 Igrali su supružnike u predstavi “Jaje”, već sledeće godine angažovani su da opet zajedno snimaju u Opatiji gde se ljubav rasplamsala do krajnjih granica posle čega je Branka ostala trudna. Bekim je tada snimao seriju Odisej u Rimu i nije mogao da napušta mesto snimanja. Branka mu je došla u posetu i tom prilikom su se venčali u Večnom gradu. Ljubavnici i supružnici oslobođeni sujete i ljubomore, čuvali su ono što je bilo najvrednije među njima a to je ljubav i međusobno divljenje. 

Bekim je snimao svuda po svetu, bio je u društvu raznoraznih lepotica. Dolazio je kući na svega petnaestak dana. Posle susreta sa Bridžit Bardo u Parizu koja je ostavila utisak na Brankinog muza, on joj je o njoj oduševljeno pričao. Opisivao je. A ona ga je samo pitala “A da se ti nisi malo zaljubio?” To je bilo rečeno više u šali. Jer to malo zajednički provedenog vremena nisu hteli da provedu u svađi. A nisu ni bili tipovi koji sputavaju i guše jedno drugo. 

Branka i Bekim su dobili dva sina Uliksa i Hedona. Branka je govorila kako je Bekim hteo 12 dece, ali je ona smatrala da je dvoje dovoljno, mada kasnije bi spomenula ponekad, da bi volela da su imali i treće. 

“Prošli smo i blistave i strašne trenutke, ali ono što je konstanta, kao sidro, bila je naša ljubav. I ona je, bez ilakve patetike, ostala do kraja našeg života. A imali smo bure i oluje, potonuća i uzdignuća, na kraju ne znam brak koji tako dugo traje, skoro pedeset godina.” Branka Petrić

Memoari “Blistavo i strašno”

Pisanje knjige o svom životu Bekim je završio 1985. godine, a ona ja objavljena tek 2001. godine. Kada su ga pitali zašto tek sada, odgovorio je da su se sada kockice složile i da mi nismo uvek gospodari svega. 

Knjiga “Blistavo i strašno” jeste knjiga sećanja na detinjstvo provedeno u Sarajevu, Skadru i Prizrenu. Knjiga u kojoj su uspomene na glumčev život, detinjstvo i mladost dokumentovane u roman. 

Ovim romanom nakon dugogodišnjeg odsustvovanja vratio se u javni život. Posle 14 godina koje su obeležili rat i mržnja, vratio se publici. 

Ipak…

Iako je napisao drugi deo svojih memoara u kojima je pisao o svojoj uspešnoj glumačkoj karijeri, sopstvenom razvoju i raspadu Jugoslavije. Na kraju i o svom opraštanju od umetnosti i scene za vreme predstave “Madam Kolontajn”. Ovde je objasnio i svoje razloge za to. 

Tada je izjavio da se oseća raspolućeno, kao Hamlet. Kao “na rubu pameti” Miroslava Krleže i “čovek peva posle rata” iz pesme Dušana Vasiljeva…

Drugi deo memoara objavljen je posle njegove smrti 2012 godine. 

Tragičan kraj jednog slavnog života

“…moj Prizren me ispratio ljubičastim suncem septembra, dok me je Priština dočekala dosadnom kišom i blatnjavim putevima.” Bekim Fehmiju – Blistavo i strašno II deo

Bekim Fehmiju se ubio u svom stanu  u Beogradu, 15. juna 2010 godine. U njegovoj radnoj sobi ispod belog čaršava i sa pištoljem u ruci, pronašla ga je supruga Branka. Po njegovoj želji iz oproštajnog pisma koje je ranije pripremio, njegov pepeo je prosut u reku Bistricu u Prizrenu. 

Ispraćen je uz zvuke “Ode radosti”, čijim stihovima je i završio svoj roman: 

“Radost krasi sve ljepote kćeri iz Elizija

Opojna ti moć krasote, uzvišena ti misija

Tvoje snove vežu niti, što rastavi moda zla

Svi će ljudi braća biti, krila tvoja spajat’ zna. “