Govoreći o avestijskom jeziku, starom i izumrlom iranskom jeziku, valja početi od istorije persijskog jezika, s obzirom na to da je avestijski predstavljao fazu u njegovom razvoju. Istorijat iranskih jezika počeo je još u VII veku pre nove ere, i od njih je najznačajniji upravo persijski jezik, pošto je jedini za koji je dokazano da je postojao kao jezik starog, srednjeg doba i savremeni jezik. Pripada porodici indoevropskih jezika i ima određene sličnosti sa engleskim i francuskim jezikom. Persijski jezik ima tri razvojna stadijuma:
1. stari persijski jezik (jezik Aveste i Darijevih natpisa)
2. srednji persijski jezik (pahlavi)
3. persijski.
Istorija avestijskog jezika
Iranski jezici rasprostranjeni su u Iranu, Tadžikistanu, Avganistanu, Pakistanu, ali i u delovima Turske, Iraka, Sirije, Gruzije, Azerbejdžana i u prikavkaskom delu Rusije. Pokazuju posebne sličnosti sa nekim slovenskim, kao i sa grčkim jezikom. Podeljeni su u četiri grupe: severozapadnu (kurdski, belučki, tališki i izumrli medijski), jugozapadnu (perzijski/farsi, tadžički, dari/farsi-kabuli), severoistočnu (osetski, jagnobski, izumrli skitski s alanskim, sogdijski i horezmijski) i jugoistočnu (avganski/pašto, nekoliko pamirskih jezika, izumrli hotanosakski i baktrijski).
Razvoj iranskih jezika deli se na staro, srednje i novo razdoblje. Staroiranski jezici, od kojih su najbolje poznati staropersijski i avestički (avestijski), sačuvali su neke osobine indoevropskih jezika. Izumrli avestijski jezik nekada se zvao zendski ili starobaktrijski i najverovatnije je pripadao skupu severoistočnih iranskih jezika.
Jezik je zapisan posebnim avestičkim pismom koje se razvilo u III ili IV veku pre nove ere- fonetsko je sa 48 slova i piše se s leva na desno. Interesantno je da su slova kasnijeg datuma nego sam jezik. Naime, slova su izvedena iz srednjepersijskog jezika pahlavija. Originalna avestijska slova nikada nisu pronađena. Avestički tekstovi nekada su se prenosili usmeno, a danas ga u bogosluženju još uvek upotrebljavaju Parsi (etnička persijska zajednica privržena zoroastrizmu).
Avesta i zoroastrizam
Avesta predstavlja zbirku svetih knjiga religije starih Iranaca (Parsa) i najsvetiju knjigu zoroastrizma. Ona nije jedinstveno delo, već skup više zbornika: Vendidad, Visperad, Horda-Avesta, Jasna i Jašt. Svi sačuvani tekstovi koji sačinjavaju Avestu poreklom su iz perioda posle sloma Sasanidske dinastije u Persiji.
Zoroastrizam ili zaratustrizam (mazdaizam, kult mudrosti) je religija zasnovana na učenju proroka Zaratustre i smatra se najstarijom dualističkom religijom- verovanje da postoje dve iskonske (suprotne) sile koje se bore za prevlast, u zoroastrizmu bi to bile Ahura Mazda i Ahriman. Zoroastrizam je u Persiji bio dominantna religija sve do VII veka i vrhunac je doživeo za vreme vladavine Sasanidske dinastije.
Zaratustrino učenje oslanja se na Vede – najstarije spomenike sanskritske književnosti. Ali, za razliku od Veda i bramana, Zaratustra je tvrdio da je video Boga i da ga je on lično podučavao. Bog je Ahura Mazda, Davalac života, dok je njegova sušta suprotnos Ahriman, pokretač sveg zla na svetu. Kako je Zaratustra živeo u vreme ratovanja, verovao je da su ratovi odraz nebeske borbe za prevlast između Ahura Mazde i Ahrimana.
Vreme (pers. zurvan) je uzrok svih pojavljivanja i nestajanja, i vreme je stvorilo dobro i zlo (Ahura Mazdu i Ahrimana). Ono je nepokretni pokretač jer se samo po sebi ne kreće, ali ipak upravlja svetom. Zoroastrizam je dualistička religija pre svega zato što pretpostavlja stalnu borbu dobra i zla, oličenu u borbi bogova Ahura Mazde i Ahrimana. Ljudi sami po sebi predstavljaju sukob ove dve sile, jer među nama ima dobrih i loših, ali dobro uvek može da nadvlada zlo.
Ovo je takođe i optimistična religija jer oni koji je se pridržavaju veruju da čovek uvek može da pobedi zlo i nadvlada ono loše u sebi. Lična odgovornost i jeste upravo najkarakterističnija odlika zoroastrizma kao religije.
Ko je stvorio putanje sunca i zvezda? Kroz koga mesec sija i bledi? Ko podupire zemlju i sprečava nebo da se sruši? Kroz koga postoji zora, podne i veče? (Jasna 44. 3-6)
Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.