Amsterdam, drugo ime za slobodu, san je ljudi uvek spremnih za nova iskustva, dobar provod i svih onih koji vole miris sreće. Tačno je da se u srce Holandije ne ide bez dobrog društva, pozitivne energije i avanturištičkog duha. Strepnje, strahovi i predrasude ostaju u ukradenim koferima, koji su ionako bespotrebni za ovu destinaciju.
Nije novost da su prve asocijacije na pomen Amsterdama marihuana i prostitucija. Zato vas neće iznenaditi miris trave koji se oseća na svakih pet metara, bilo da dopire iz mnogobrojnih coffee-shopova ili je prosto neko pored vas zapalio džoint.
Retkost je upoznati muškarca koji nije posetio pozadinu izloga Ulice crvenih fenjera. Kako je u ovoj zoni zabranjeno fotografisanje, nemojte se iznenadi ako vam neko uz sočne psovke i optužujući pogled oduzme foto-aparat. Ipak je to mesto gde je mnogo toga dozvoljeno, a reagovanje nadležnih na nedopušteno i nepropisno ponašanje brzo je i automatsko, zbog čega Amsterdam i jeste jedan od bezbednijih evropskih gradova (što ne znači da ne treba čuvati rančeve od džeparoša).
Iako je Amsterdam nesumnjivo grad mladih i tolerancije, to je i grad kulture i umetnosti. Možete primetiti neverovatan broj muzeja i galerija u toku šetnje u lavirintu ulica ispresecanih mnogobrojnim kanalima i prolazima, spojenih mostovima kojih je preko hiljadu. Obalu krase stambene zgrade nesvakidašnjeg izgleda i različitih boja. Na mnogim lokacijama postoji stalan program kulturnih događaja, a često se organizuju i besplatni koncerti (retka stvar koja se ne plaća). Ne propustite priliku da posetite biblioteku, koja se nalazi u blizini glavne železničke stanice, veoma modernu i opremljenu najnovijim knjigama i računarima, predviđenim prostorom za učenje, rad u grupama, kao i posebnim spratom za edukaciju i animiranje dece, kojoj se od ranog uzrasta razvija ljubav prema knjigama.
Van Gogov muzej, trg Dam, kuća Ane Frank i Leidseplein (ulica boemskog duha) samo su neki od upečatljivih delova grada označenih na mapi. Ne treba propustiti ni plovidbu rekom Amstel (po kojoj je prestonica i dobila ime) kojom se amsterdamske znamenitosti doživljavaju iz neobične perspektive.
Kao i sve drugo u Holandiji, tako je i vreme nepredvidivo. Ne preteruju oni koji kažu da se u toku dana bar pet puta naoblači, padne kiša, pa proviri sunce na par minuta nakon čega se pojavi duga, da bi se već sledećeg trenutka opet mogla očekivati kiša. Važno je samo biti slojevito obučen i odoleti meteoropatiji. Ali ko još razmišlja o vremenu dok je na sedmom nebu?!
Čuveni stihovi Bore Čorbe s pravom su posvećeni kradljivcima bicikala. Ne zato što su Holanđani lopovi, već zato što ne postoji grad u kom sam videla više bicikala i u kom je sajla za zaštitu skuplja od samog bicikla.
Zaboravite na trafike na svakih pet metara. Ovde postoje prodavnice koje nisu toliko dobro snabdevene i po pravilu su skuplje od supermarketa kojih je malo. Prvih par dana sam bila u zabludi da Holanđani ne jedu hleb. Zapravo, nisam mogla da shvatim čime se hrane, kad u tim prodavničicama mogu da se nađu samo slatkiši, sokovi, grickalice i mali izbor piva (neznatno kvalitetnijeg od onog koje se prodaje u Srbiji): praktično ništa za pripremu kvalitetnog obroka.
Holandija, poznata po proizvodnji fenomenalnog sira, najrazličitijih vrsta klompi, po divnim poljima lala, zemlja je u kojoj žive najprijatniji ljudi koje sam uspela da sretnem u inostranstvu. Prijemčivi, uvek spremni da pomognu, u stanju su da pola sata objašnjavaju kako da dođete do nekog odredišta, iako su u velikoj žurbi. Pored nenapadne ljubaznosti, Holanđani su poznati po praktičnosti, zahvaljujući kojoj je ova zemlja u stalnom progresu. Svaki centimetar obradive površine maksimalno je iskorišćen, najčešće za poljoprivredne delatnosti, ali neretko i za postavljanje aerodromske piste.
Amsterdam, u kom je više stranaca, nego starosedeoca, zauzima posebno mesto u srcima svih onih koji su ga posetili, a definitivno nije grad u koji se dolazi samo jednom u životu!
