5 naučnica i izumiteljki za koje sigurno niste znali

Kad god se pokrene ova tema, naučnica koja dominira je naravno Marija Kiri. Sasvim zasluženo jer ona je ipak neko ko je ostvario brojne uspehe u svom zanatu i zaslužila je čak dve Nobelove nagrade. Pored nje, susrećemo se sa činjenicom da malo ljudi ume da nabroji bar još dve žene u nauci i tehnici. Opet, nije kao ni da su muškarci nešto popularni, ali svi znaju bar za Ajnštajna, Teslu, Šredingera, Fajnmana, pa, već dosta njih. Predstavljamo vam 5 vrlo oštrih i malo poznatih umova bez kojih svet ne bi bio ono što jeste:

Hedi Lamar – lepo lice jedne žene ili mnogo više?

Wifi. Koja je šifra? Da nije bilo Hedi ne bi bilo ni ove rečenice. Najlepša žena na filmu svog vremena imala je vrlo zanimljiv hobi – smišljanje novih stvari. Početkom Drugog svetskog rata, patentirala je Sistem tajne komunikacije zajedno sa Džordžom Anteilom koji je bio kompozitor. Tehnologiju je šezdesetih počela da koristi američka vojska, a vremenom je postala sastavni deo funkcionisanja bluetooth-a i wifi-ja.

Lamar je neko ko je uspeo da razbije mnogo predrasuda odjednom. Pored toga što je bila žena koja se bavila izučavanjem i patentiranjem, bila je i umetnica koja se interesovala za nauku i tehnologiju.

Lize Majtner – majka atomske bombe

Kada se spomene Lize Majtner, ne mogu da se otmem tome da stvorim sliku vrlo visprene i jake žene. Moglo bi se reći nešto kao badass nigguh. Nešto kao ona naučnica iz Avatara…

Majtner se naziva majkom atomske bombe. Iako je Oto Han koji je bio zadužen za hemiju procesa, Lize je sa Oto Frišom dala teorijska objašnjenja nuklearne fisije. Sa nuklearkom se povezuju strašne stvari, ali ih je ona odbacivala i verovala da ovu pojavu treba koristiti samo u mirne svrhe – za dobijanje energije.

Lize je profil žene za koju bi se moglo reći da joj zvezde nisu bile baš naklonjene, ali je uprkos tome neumorno plivala uzvodno. Bila je jevrejskog porekla i živela u dobrostojećoj porodici u Beču. Ipak, jer je bila žensko, njeno obrazovanje bilo je predviđeno da bude završeno kada navrši 14. godinu života. Učila je jezike, svirala klavir, ali želela je i da studira. Zahvaljujući velikoj upornosti, ali i podršci porodice, uspela je u tome. Sa 22 godine odlučila se za fiziku i sa uživanjem pohađala Bolcmanove časove. O tome koliko je zaista bila veliki um svedoči i činjenica da je jedina žena naučnik koju je Plank uvažavao i načinio svojim asistentom, ali i brojne nagrade koje je osvojila (iako ne i Nobelovu). Na njenom grobu u Engleskoj stoji epitaf: Lize Majtner – fizičar koji nikada nije izgubio svoju humanost.

Naučnica otporna na metke: Stefani Kvolek

Nadajmo se da svako ko je izabrao vojni ili policijski poziv zna za Stefani jer im spašava život u svakoj pucnjavi. Kvolek je bila američka naučnica poreklom iz Poljske. Ovo je hemičarka koja je pronašla ni manje ni više nego kevlar.

Kevlar je polimer koji znamo kao materijal od kojeg se prave panciri. To nije jedina njegova primena. Zapravo, koristi se u spravljanju svih vrsta zaštite za telo, tj. oklopa u bitkama. Može se koristiti i za zaštitu u drugom kontekstu, npr. za rukavice, jakne i mnoge druge predmete koje svakodnevno koristimo. Zatim, nalazi se u opremi za razne sportove (kompanija Nike je među prvima počela da koristi kevlar u patikama) i bajkerske zanate. Primenu je našao i u konstrukciji raznih muzičkih pomagala, izvođenju eksperimenata (npr. čestična fizika u CERN-u), delovima za pametne telefone, itd.

Sesilija HElena Pejn: Per aspera ad astra!

Znate li od čega se sastoji svemir?

Sada to svakako može da se gugla, ali pre Sesilije smo živeli u otrovnoj zabludi.

Sesilija je verovatno najmanje poznata naučnica od svih gore pomenutih. Bavila se, pored umetnosti, najlepšom disciplinom, kraljicom svih nauka – astronomijom. Njeno najveće dostignuće nije samo u tome, naravno. Ovo je žena koja je otkrila koji su najzastupljeniji elementi na Suncu, analogno i u svemiru. Naravno, danas to znamo k’o Dobar dan – helijum i vodonik.

Nije sve išlo glatko. Astronom Henri Rasel isprva je osporavao njene nalaze. Tužno je to što je četiri godine kasnije došao do istog zaključka, priznao da je ona prva do toga došla, ali se njemu uglavnom priznaju zasluge za ovo otkriće.

Nakon velikih uspeha drage nam Helene, Kembridž (na kojem je studirala i radila) se mnogo više otvorio ka pravljenju mesta na studijama astronomije za žene. Sesilija je neko vreme čak bila vođa odseka za astronomiju.

Sve bubice u glavi Grejs Hoper

Amazing Grace, priča se da su je tako zvali. Možda bi trebalo uvesti baš taj izraz kao sinonim za nju jer se ova žena bavila naukom o kompjuterima i bila je admiral u američkoj mornarici. Odbranila je doktorat iz matematike na Jejlu 1934. godine. Mornarici se priključila za vreme Drugog svetskog rata.

Grejs i UNIVAC

Grejs je radila na prvim kompjuterima ikada i bila je pionir u ovoj oblasti. Onaj izraz bag? Ona ga je skovala. Njen najveći doprinos je kompajler za kompjuterske jezike. Odnosno, pronašla je način da se instrukcija u vidu reči prevede u kod koji će kompjuter razumeti.

Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.