Zašto treba pročitati knjigu ”Božanstvena komedija”

O slavnom delu Dantea Aligijerija, ”Božanstvenoj komediji”, i dan danas se vode rasprave i diskusije. Delo je na svim nivoima (lingvističkom, stilskom, jezičkom…) toliko kompleksno da se u nekim delovima knjige nikada nije sa sigurnošću utvrdilo ”šta je pisac hteo da kaže”. Ipak, koliko god “Božanstvena komedija” komplikovana i teška za čitanje bila, ova poema je vrlo interesantna iz tako mnogo razloga.

Budimo iskreni, koliko je nas zaista pročitalo ovo delo? Knjiga je ogromna, pisana u stihu, obiluje alegorijama i sadrži tako puno informacija. Zašto bi se iko potrudio da je pročita? Pa, postoji više razloga, a neke od njih ću vam odmah navesti.

Za početak, srednjovekovni pisci nisu mogli tek tako da sednu i napišu knjigu o bilo čemu; morali su da imaju ono što bismo danas nazvali ”opštom kulturom”. Naravno, i savremenim piscima može biti potrebna. Razlika je u tome što se u Srednjem veku podrazumevalo da pisac treba da pokaže koliko toga zna u svom delu. Tako u Božanstvenoj komediji možemo videti imena mnogih istorijskih ličnosti, mnogih mitoloških ličnosti i stvorenja, možemo pročitati ponešto o raznim istorijskim zbivanjima, o raznoraznim umetničkim delima, o tada aktuelnim dešavanjima itd. Kratko i jasno rečeno, Danteovo delo obiluje informacijama koje su i dan danas korisne i poželjne za znati. Tako, primera radi, u 6. pevanju svakog od tri dela Božanstvene komedije (Raj, Čistilište i Pakao), Dante govori o političkoj situaciji u Firenci i na području Italije koja je tada bila poprilično napeta.

Kad smo već spomenuli brojeve, ono što je možda najzanimljivije u delu jeste upravo simbolika. Niko ne zna zašto je Dante baš u 6. pevanjima govorio o politici, ali je sigurno da taj broj nije nasumično odabran. Eto, na primer, sama Božanstvena komedija sveukupno se sastoji od 100 pevanja, koji je tada smatran za savršeni broj, a podeljena je na 3 dela, koji je simbol Svetog trojstva. Naravno, nisu samo brojevi upotrebljivani na simboličan način. Odnos kazne i greha je u ”Paklu” veoma simbolično prikazan – kazne su ili slične grehu ili potpuno suprotne. Tako u drugom krugu imamo bludnike koje oluja neprestano vitla tamo-vamo kroz vazduh, dok u predvorju Pakla imamo one koji se nikada ni za šta nisu borili niti su se ikada i za šta zauzeli, a koji su nakon smrti prinuđeni da se neprestano kreću zbog pčela i buba koje ih ubadaju i da jure za nekakvim barjakom. Ove druge je Dante posebno prezirao i izmislio je predvorje Pakla (koje se u Bibliji ne spominje) u koje ih je smestio kako bi istakao beznačajnost njihovog postojanja, jer za njih, kako sam pisac kaže, nije bilo mesta ni u Paklu ni u Raju.

Dakle, Dante ništa nije prepustio slučaju.

Sigurno znate da je Božanstvena komedija važila za vrlo kontroverzno delo, ponajviše zbog toga što su sveštenici, kardinali, pape i ostale ličnosti koje su bile na istaknutim pozicijama ”završili” u Paklu. Najsmeliji Danteov potez bilo je predviđanje čak osmog kruga Pakla papi Bonifaciju VIII, koji je tada još uvek bio živ, a to je odradio na vrlo interesantan način. Simonijaci, iliti sveštena lica koja su zloupotrebljavala svoju moć i svoj položaj, kažnjeni su tako što su naglavačke zakopani u zemlji. Kada je Dante (on sam je glavni lik dela) prišao jednom od papa koji su na taj način kažnjeni, ovaj ga je pitao (otprilike) – ”Da li si to ti, Bonifacije?”. Ovako je Dante ”smestio” živog papu u Pakao.

Još jedan Danteov smeli postupak jeste njegov odabir vođe koji će ga sprovesti kroz Pakao i Čistilište, a za vođu izabrao je ni manje ni više nego Vergilija. Verovatno se sad neki od vas pitaju šta je u tome problem. Pa, problem je u tome što je Vergilije bio paganin. U periodu Srednjeg veka, crkva je koliko god je mogla odbacivala sve što je bilo antičko, ne obraćajući pažnju na vrednost starorimskih i starogrčkih dela. To što je Dante izabrao upravo Vergilija, koji je čak u delu prikazan kao glas razuma, bilo je prilično kontroverzno. ”Kako neko ko nije spoznao Boga, neko ko je živeo pre hrišćanstva može biti prikazan kao razuman?” – ovako je razmišljao jedan tipičan srednjovekovni čovek.

Pošto Vergilije nije mogao da nastavi putovanje kroz Raj zajedno sa Danteom, negde na putu ka nebesima njegovu ulogu preuzeće Beatriče, Danteova najveća ljubav. Ukoliko ste ljubitelji romantike, prilikom čitanja obratite pažnju na to kako je prikazan njihov odnos i kako je ona sama prikazana. Vidite, u vreme kada je delo pisano vladala je nekakva odbojnost prema ljubavi; ona se smatrala grešnom jer je usredsređena na drugo ljudsko biće, a ne na Boga i, naravno, zato što je podrazumevala strast. Dante je ovaj srednjovekovni problem rešio tako što je svoju voljenu Beatriče prikazao kao put ka Bogu. Ona je ta koja će ga dovesti do samog Empireja.

         Kroz mene se ide u grad jada             

kroz mene se ide u večni bol

kroz mene se ide među izgubljene duše.

Pravda pokreće mog uzvišenog tvorca;

sazdala me je božanska moć

vrhunska mudrost i prva ljubav.

Pre mene ništa nije bilo stvoreno

osim večnih, a ja večno trajem.

Ostavite svaku nadu vi koji ulazite

---

Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.

---