Pisanje dnevnika je nešto što većina nas povezuje sa američkim serijama i filmovima. Ovu aktivnost retko ko doživljava kao nešto korisno i lepo, dok se često misli da ona zahteva mnogo vremena, truda i umešnosti u pisanju. Neki čak, pri samoj pomisli na vođenje dnevnika, stvaraju sliku nekakvih neshvaćenih umetničkih duša i pisaca u pokušaju koji se u slobodno vreme jadaju u svojim ukrašenim sveščicama koje su zablindirane s tri majušne brave dok ključeve kriju na nekom skrovitom mestu u sobi. Sve ovo su obične zablude i predrasude.
Vođenje evidencije svog života iz dana u dan može biti jako zamorno ako se shvati i doživi na takav način. Niko ne kaže da se dnevnik mora pisati svakog bogovetnog dana, niti da bi trebalo da se piše isključivo o događajima koji su vas tog određenog dana zadesili. Dnevnik je mnogo više od toga. On može biti vaše privatno mesto na kojem imate mogućnost da izrazite bes, tugu ili sreću zbog nečega o čemu neprestano razmišljate nekoliko dana. U njemu takođe možete zabeležiti vaš stav ili vaše mišljenje o nečemu što je aktuelno, na primer o nekoj vesti koju ste pročitali u novinama i koja je ostavila utisak na vas. On vam može poslužiti i kao bezbedna zona gde možete pisati o svemu što vas nervira kod neke osobe nakon što ste se, primera radi, strašno posvađali sa njom. Ili, ako ste skloni filozofiranju, a muka vam je od toga da vam društvo stalno to prebacuje, dnevnik je potpuno spreman da čuje sve o vašoj kritici društva i mišljenju o suštini svega postojećeg. Da skratim priču, u ovoj samo vašoj svesci možete pisati o svemu, ali baš svemu što je na vas i na vašu psihu ostavilo utisak.
Svaki problem koji podelimo sa prijateljem odmah postaje lakši za podneti. Ipak, koliko je nas, tražeći savet i pomoć od nekoga, uz to dobilo i kritiku i osudu zbog kojih smo se osetili još gore? Da ne govorimo o tome da tuđe mišljenje ponekad može samo dodatno da nam odmogne prilikom rešavanja problema. Ne kažem da bi svi sad trebalo da se otuđimo i gledamo samo svoja posla i potpuno sami rešavamo sve probleme. Pomoć može biti korisna i vrlo dobrodošla. Ali znate li ko vam još može pomoći? Dnevnik. Pišući o svom problemu, vi ga stavljate na papir, konkretizujete ga, dajete mu jednu potpuno novu dimenziju. Usled stresa zbog problema, mnogima se stvara haos u glavi s kojim, razmišljanjem, pa čak ni razgovorom, nisu u stanju da se izbore. Nakon što ono što vas muči stavite na papir,osim toga što se osećaj anksioznosti znatno smanjuje, vi dajete sebi prostora da celu situaciju sagledate sa jedne distance, iz jednog drugačijeg ugla koji vam omogućava da objektivnije i smirenije razmislite o problemu. I ovo je čak naučno dokazano.
Još jedna ogromna prednost pisanja dnevnika jeste ta što će vam se pamćenje znatno poboljšati. Svi smo odavno shvatili da kada nam nešto „prođe kroz ruku“ ono ostaje dublje i jasnije urezano u sećanje. Tako da, sve što zapišete, od detalja nekog razgovora koji ste vodili pa do imena nekog filma koji vam se naročito svideo, nećete tako lako zaboraviti, što, složićete se, može biti izuzetno korisno za sve potencijalne buduće događaje. A sve i da zaboravite, uvek se možete podsetiti bacanjem pogleda na tu određenu stranicu sveske.
Ono što je posebno zanimljivo kod posedovanja pismenog uvida u sopstveni život jeste to što se uvek možete osvrnuti unazad. Što imate mogućnost da bacite pogled na svoj život, na svoje probleme, mišljenja i stavove od pre dve, tri ili pet godina. Na taj način se možete uveriti da ste napredovali, ili možete shvatiti da već duže vreme stojite u mestu i da razmislite o tome šta biste mogli da uradite po tom pitanju. Neke stvari koje ste pisali bi mogle da vas nasmeju, ili oduševe, ili postide. Možda ćete povratkom u prošlost uvideti koliko su neki događaji zapravo bili nevažni, neki problemi mizerni, a koliko ste vi samo bili zabrinuti zbog njih.
Pišući dnevnik, vi zapravo sami sebe pratite kroz sve te godine koje prolete za čas. Godine koje za sobom najčešće ostave samo nejasna sećanja koja postaju sve bleđa s vremenom. Pišući dnevnik, vi pružate sebi mogućnost da napredujete na svakom mogućem planu, da podstičete svoju kreativnost, da izbacite sve one neprijatne emocije iz sebe na bezbedan način, da imate detaljniji uvid u sve vaše muke i brige i, pre svega, da bolje upoznate sami sebe.
Ako vam se članak dopao, na sličnu temu možete pročitati:
Hobi – Šta sve mogu u 2017. godini?
Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.
