Danas poznajemo mnogobrojne tehnike učenja. Svaka od njih ima prednosti i mane i gotovo je nemoguće pronaći univerzalnu jer svaka osoba drugačije uči. Pokušaji raznih stručnjaka da naprave taj univerzalno efikasan metod gotovo da su osudjeni na propast. Bilo bi korisno predstaviti neke od tehnika koje svi poznajemo i detaljno analizirati njihove efekte, pa na osnovu toga zaključiti koji od njih donosi naviše koristi i pomoću kojeg se najbrže uči.
Podvlačenje
Ova tehnika može biti od koristi ako je ono što trebate da naučite manjeg obima (do 50 strana). Podvlačenjem vi “označavate” i delite pojmove prema važnosti. Velika je verovatnoća da ćete biti u stanju da se setite tih pojmova i kasnije u svom životu. Ipak, ova tehnika je beskorisna ukoliko je štivo većeg obima. Izgubićete se u moru informacija i nećete biti u stanju da ih razaznajete. Podvalčenje sa više markera gubi smisao jer je verovatnoća da zapamtite baš sve što ste podvukli, ravna nuli. Boje će samo izazvati haos u vašoj glavi. Naravno, u kombinaciji sa drugim tehnikama, podvlačenje daje bolje rezultate.
Učenje napamet
Ovaj metod se gotovo nikada ne preporučuje jer se sve što je naučeno zaboravlja veoma brzo. Takođe, ovaj način oduzima puno vremena. Ipak ovaj metod je najbolje praktikovati u onim delovima koji vam predstavljaju problem. Ukoliko je lekcija teška, a nemate dovoljno vremena da čitate neke druge izvore kako bi ste što bolje razumeli štivo koje je pred vama, ne preostaje vam ništa drugo nego da par sati ponavljate konstantno jednu istu stvar. Ukoliko se maksimalno skoncentrisani na to što učite, velika je verovatnoća da ćete biti u mogućnosti da savladate veliki deo gradiva za kratko vreme. Ipak, dokazano je da ćete to gradivo zaboraviti posle nekoliko nedelja. Odluka je na vama.
Učenje sa pauzama
Svi dobro znamo da konstanto učenje od 5 sati ne daje neke vrhunske rezultate. Poželjno je da pravite pauze ali ne veće od 5 minuta. Dakle, odredite sebi tempo i strogo ga se pridržavajte. Najbolje bi bilo kada biste učili 30 minuta pa napravili pauzu od 5. Mozak će se za tih pet minuta potpuno regenerisati i biće spreman da usvoji nove informacije. Ovde je najbitnija koncentracija.
“Rereading”
Iliti tehnika ponovnog iščitavanja, koju možete koristiti prilikom manjih lekcija. Ona je od strane stručnjaka okarakterisana kao najlošija metoda. Verovatno je to tako zato što čoveku tokom čitanja misli mogu da odlutaju na neku drugu stranu. Ova metoda se može koristiti tokom delova koji su vama interesantni jer će te ih upamtiti nakon što ih bukvalo pročitate dva puta. Tako biste imali više vremena za teže stvari.
Hvatanje beležaka
Ovo obavezno koristite tokom “učenja” na času ili na predavanjima, i prilikom dolaska kući pročitajte više puta to što ste zapisali. Velika je verovatnoća da će vam to ostati u glavi duži vremenski period jer je produkt vaše maksimalne koncentracije. Ukoliko niste skoncentrisani tokom predavanja i pišete svremena na svreme to što peofesor govori, onome što je napisano ne treba pridavati veliki značaj. Izvlačenje beleški tokom učenja je nešto sasvim drugo i ovde ga svrstavamo u mapiranje.
Prepisivanje
Verovali ili ne postoje ljudi koji uče i na ovaj način. Istina je da oni to što prepišu nauče u suštini ali je vreme koje je izgubljeno na to prepisivanje veliko. Oni nakon što prepišu većinu štiva, moraju da se posluže nekom drugom tehnikom. To je uglavnom ili ponovno iščitavanje ili bubanje. Ovaka vid učenja se nikako ne preporučuje.
Učenje pomoću računara
Apsolutno da! Ukoliko nemate problema sa koncentracijom onda obavezno koristite ovu metodu. Skratićete sebi vreme i uvek ćete lakše dobiti neke informacije i objašnjenja koja vam mogu biti od velike koristi. Ipak, ukoliko niste disciplinovani onda se ovaj metod nikako ne preporučuje. Samo ćete izgubiti još više vremena, jer će vam svaka stvar odvlačiti pažnju.
Mapiranje
Ako se odlučite da koristite ovu metodu jedino što će vam oduzeti vreme je izrada mape pojmova. Prvo, odredite pojmove (lekcije) koje trebate da zapamtite. Nakon toga napravite mapu na vašem računaru ili na zidu ili bilo kom mestu u vašoj sobi ( vrata, prozor, ormar…). Sve moguće podatke koji su vam neophodni unesite u mapu i pokušajte da ih uzajamno povežete. Koristite onoliko boja koliko smatrate da vam je neophodno. U uglu mape napišite šta predstavlja koja boja da kasnije tokom pregledanja mape ne biste zaboravili. Ispod svakog pojma upišite ono što je najvažije da zapamtite ili ubacite sve što se odnosi na taj pojam. Kada ste sve to uradili, trudite se da što više gledate i iščitavate mapu. Vaš mozak će zapamtiti sliku koja je pred njim i velika je verovatnoća da ćete sve informacije koje se nalaze na mapi ostati u vašoj memoriji dugo. Ova metoda se može koristiti kako kod manjeg tako i kod većeg štiva. Ako je štivo baš veliko, poželjno bi bilo da napravite onoliko mapa koliko smatrate da vam je neophodno. Dakle, ovde vam vreme oduzima izrada same mape. Ipak, “računica” je pokazala da ovaj metod ima deset puta više prednosti nego mana. Ukoliko još niste pokušali da učite na ovakav način, krajnje je vreme da pokušate.
U slučaju da niste baš zadovoljni produktom vašeg učenja, najbolje bi bilo da testirate sve ove metode i da na osnovu tog vašeg malog istraživanja procenite šta je najbolje za vas. Tu nikako nećete pogrešiti.
* Detaljniji opis o tome kako vam mapiranje može pomoći možete pronaći u knjizi “Mape uma” Tonija Buzana i Barija Buzana. Nećete se pokajati ako je pročitate.
Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.
