Šta je najlakše reciklirati u svom domu?

Kod nas reciklaža još uvek nije u potpunosti zaživela. Institucije se donekle trude da bar na nekim javnim površinama promovišu ovakav odnos prema otpadu koji svakodnevno stvaramo. Možemo pronaći po neko preduzeće ili postrojenje koje ozbiljnije shvata materijal koji na ovakav način napušta naše domove. U nekim zapanim državama, postignut je procenat obrade ovih materijala veći od 90 posto. Zadivljujuće. Neke kulture se ophode prema đubretu kroz rituale koji se ne propuštaju tokom dana. Tako još od malih nogu deca uče koliko je bitno i zašto na ovakav način zaštiti svoju okolinu.

S obzirom da mi još uvek nemamo uslove za potpuniju reciklažu, svakako sopstvenim snagama možemo učiniti ponešto da ne ostanemo zatrpani u đubretu koje stvaramo. Materijali koje najčešće odbacujemo jesu biotpad, plastika, papir, elektrootpad, metal kao i staklo.

Ukoliko imate baštu ili tek poneku biljku na terasi, sakupljanje biotpada može vam poslužiti kao đubrivo za zemljište. Kako ovaj otpad truli, on i sam tokom vremena sve više liči na zemlju, uz poneku nuspojavu u vidu mirisa koji se tim procesom stvaraju. Pravovremenim raspoređivanjem ovog otpada možete obogatiti zemljište na kojem gajite vaše omiljene biljčice.

Plastika je jedan od najrevolucionarnijih izuma prethodnog stoleća. Omogućila je da konzumerizam procveta. Ali ne samo to. Proizvodnja i pakovanje proizvoda su u procesu postali mnogo jeftiniji, te su sami proizvodi tako postali široko dostupni. Ne samo bogatima, nego najvećem broju ljudi na planeti. Danas je možemo naći bukvalno svuda. Ima je toliko da je naš odnos stvaranja đubreta od iste počeo da nam se vraća. Zagadili smo svaki deo prirode  na našoj planeti koji se mogao zagaditi. Možemo je naći u vidu mikroplastike u vazduhu i u vodi. Videli smo kako je stigla i do najudaljenih delova okeana, i pomaže uništavanju različitih staništa. Takođe nam se tim putem, kruženja materije i lanca ishrane, vraća u naš sopstveni tanjir.

Kako se svakodnevno u našem domu surećemo sa nekim plastičnim artefaktima, većinu ne moramo baš istog trena odbaciti. Kada iskoristimo ono što smo u njoj zapakovano kupili, preostaje nam nešto što će nastaviti da postoji i to veoma dug vremenski period. Flaše i baloni mogu biti korisni od bašte do posuda za ljubimce. Za one ozbiljnije kućne radinosti, ponovno iskorištavanje plastičnih materijala pruža skoro beskonačan niz mogućnosti s obzirom na našu kreativnost. Pretapanje, seckanje, lepljenje. Zajedno sa drugim materijalima, može dati i umetničke prizore još neviđene. Svakako, plastika jeste jedan od materijala koji se i najlakše može sakupiti te odneti u prave kontenjere ili u pravim količinama prodati fabrikama koje se bave proizvodnjom plastičnih predmeta.

 

Papir. Priroda ovog materijala je takva da se vrlo lako može kod kuće reciklirati. Uz jedan blender i nešto vode, možemo lako napraviti sopstvene “retro” komade papira. Sa tom istom masom ukoliko dodamo još neki sastojak, imamo nešto što se popularno zove glinom od papira. Takođe, raznovrsnošću materijala koje mešamo, možemo dobiti i vodotporne „gline“. Možemo praviti sve od perlica do vaza i statua. Dekupaž je popularna tehnika kojom se stari već upotrebljeni papir može ponovo iskoristiti.

Metalni otpad jeste komplikovanija vrsta otpada. Ali svakako na svoj način zahvalna. Čepovi sa boca, konzerve i limenke svakako mogu dobiti svoje mesto među ponovno upotrebljivim artefaktima. Uz poneki lepak, premaz i farbu, i uskusno ukrašavanje, možemo dobiti držač za četkice za zube, novu omiljenu kutiju za nakit, ali i kombinovano sa drugim materijalima možda i nešto sasvim posebno. Naše velike stare mašine koje više ne rade svakako nam mogu doneti novac kao i limenke koje bismo sakupljali.

Epoksidna smola može nam pomoći da iskoristimo staklene komade i one sigurne delove našeg elektro otpada. Možemo obogatiti stare kuhinjske delove, tacne, ramove ili šta nam već padne na pamet. Uz gips možda i neke druge delove našeg doma. Mogućnosti su beskonačne.

Ono što ne možemo da iskoristimo, naravno, postarajmo se da na što sigurniji način uklonimo iz svoje okoline i tako je sačuvamo.