Seminarski rad: kako ga napisati

Prvi seminarki rad na fakultetu zaista može delovati kao krupan zalogaj. Naravno, ako niste shvatili neki princip kada ste pisali maturski, i ako vam pisanje baš i ne ide od ruke. Problem ne mora da bude samo prvi, nego i drugi, treći… Sve dok ne jednom „ne uđete u mašinu“. Nudimo vam savete kako da napišete seminarski rad, i kako da vaše pisanje, uopšteno, lakše teče.

Počnite na vreme!

Da, ovaj kasičan savet ste verovatno već čuli od svojih profesora. Možda ste pomislili da ovo važi za sve što treba valjano uraditi. Ali, seminarski rad zaista može da zahteva više vremena nego što vam se to obično čini. Posebno ako ste još početnik ili ako vam tema baš i nije naročito poznata. U svakom slučaju, teško da ste u stanju da predvidite sve prepreke koje vas mogu usporiti u pisanju. Možda ćete imati problem sa pronalaskom literature, razumevanjem tematike, manjkom koncetracije… Možda će ipak sve ići „kao po loju“, ali vi to ne možete unapred znati. Definitivno ne želite da završite u očajnom pokušaju da nešto napabirčite, panično svesni kako poslednji sati ističu.

 

Nabavite literaturu

 

Pre nego što počnete da pišete seminarski rad, prvenstveno je bitno da se dobro opremite. Pronađite što više literature koja je u vezi sa vašom temom. To ne znači da morate sve da iskoristite. Neki od razloga zašto je više bolje:

• Probajte da pišete o nečemu samo na osnovu jednog teksta. Ne ide baš lako, zar ne? Verovatno vam je teško da pišete svojim rečima, jer vam u glavi “zvone” reči i struktura upravo pročitanog. Da biste „olabavili“ svoju misao i bili sigurni da ste sve ispravno rekli, koristite više izvora.
• Pisanje na osnovu samo jednog teksta ili knijge ne odaje baš utisak da ste se potrudili.
• Određene knjige kao što su enciklopedije daju samo uopštene podatke. To vam može poslužiti za uvod, ali, će vam za razradu teme definitivno biti potrebno još.
• Možda u datoj knjizi ili tekstu niste pronašli ono što ste tražili, iako je naslov tako sugerisao. Sve ovo prevashodno podrazumeva da se sami snalazite oko literature.

Profesori obično daju preporuke, što mnogo olakšava stvar. Uzmite u obzir i to da ćete ponekad imati problem da pronađete sve sa spiska. Ukoliko biblioteke zakažu, koristite blagodeti interneta. Na primer, sa sajta Library Genesis možete preuzeti mnoštvo knjiga iz najrazličitijih oblasti. Samo ukucajte ključne reči ili autora.

Takođe treba da razlikujete primarne i sekundarne izvore. Ne možete pisati samo na osnovu sekundarnih. Ako, na primer, pišete o nekom naučniku, piscu ili filozofu, ne smete zaobići njegova dela!

 

Pravite plan dok čitate

 

Šta ste uradili ako ste pročitali literaturu kao da je u pitanju neki roman? Gde se, beše, nalazi ono što ste hteli da pomenete? Ili: šta biste uopšte hteli da iskoristite? Možda ste i izgubili iz vida nešto relevatno. Hoćete li trošiti dragoceno vreme na ponovno iščitavanje?

Umesto toga – pravite beleške dok čitate! Izdvajajte bitne stvari, citate, definicije, argumente… I ne zaboravite da pribležite na kojoj se strani nalaze. Istovremeno, planirajte kako bi vaš seminarski rad mogao da izgleda. Smišljate celine, radne podnaslove… Polemišite sa tekstom i pronađite vlastiti argument. Sve ovo lakše teče dok ste direktno suočeni sa literaturom.

 

 

Uzmite u obzir pravila

 

Na internetu možete pronaći mnoga formalna upustva o tome kako seminarski rad treba da izgleda. Pre svega, on treba da bude podeljen na male celine ili odeljke, koji se označavaju rednim brojem i podnaslovom. Uvod i zaključak su obavezni delovi. U uvodu dajete nagoveštaj dotične problematike i uopšteno pominjete teorije koje se njome bave. U zaključku pravite jedan mali osvrt na ceo rad. Ponovite, ukratko, ključne delove i prateće zaključke. Ukoliko pišete i apstrakt, u njemu treba da ukratko kažete šta je cilj vašeg rada, na kakve metode i na kakve izvore ćete se osloniti. Obično se koristi font Times New Roman veličine 12.

Pojedini fakulteti i profesori zahtevaju i druge specifikacije. Na primer, naslovnu stranu, sadržaj, tačno podešene margine, određen prored navođenje ključnih reči… Dobro se informišite o tome pre nego što počnete da pišete. Margine ili prored utiču na broj strana, te je bolje da ih odmah podesite da biste imali kontrolu nad izgledom rada. Naknadna podešavanja mogu dovesti do iznenađenja. Informišite se, dakle, o pravilima, i osmislite radne celine. Možda ćete poželeti neke delove da spojite, neke da razdvojite. Važno je da vaš rad i dalje ima odeljke i podnaslove.

 

Eskivirajte blokade na jednostavne načine

 

Spremili ste se da pišete, ali već satima gledate u praznu stranicu Word dokumenta. Počeci su uvek najteži, ali ko kaže da morate da počnete od početka?

Pišući seminarski rad, većina studenata izgubi puno vremena u pokušaju da smisli sjajne uvodne rečenice. Prednost kucanja na kompjuteru leži u tome što ih možete osmislite naknadno. Kada već budete „zagrejani“ pisanjem drugih deonica, lakše ćete osmisliti i taj famozni uvod, ili uvodni deo nekog odeljka.

Kako onda uopšte da se zagrejete? Ili: kako da se ponovo zagrejate ukoliko u toku pisanja dođe do blokade?

• Pročitajte iz literature određeni deo i pokušajte da ga formulišete svojim rečima. Koristite sinonime. Performulišite, ako je potrebno. Možda se sve to može napisati i na lepši način?
•  Izdvojte ključan citat i pokušajte da ga objasnite ili kritikujete.
• Umesto direktnog citiranja, tuđe izjave možete parafrazirati. Parafrazom možete sažeti i više stavova koji se u literaturi nalaze na različitim mestima.
• Izvodite zaključke iz navedenih iskaza, a onda ih dodatno obrazložite.
• Koristite reči i fraze poput „naime“, „međutim“ „sa druge strane“, ako imate problema da se nadovežete na prethodnu rečenicu. „Naime“ objašnjava šta ste prethodno hteli reči, a „međutim“ i „sa druge strane“ uvode suprotne stavove.

 

Pozivajte se na izvore

 

To već činite pomoću citata ili parafraza. Parafraze možete započeti raznim šablonima. Na primer:

• „Kako ističe /napominje/ primećuje/ sugeriše/objašnjava (ime), autor knjige/teksta (naslov) …“
• „Iako (ne) smatra da …………. (ime autora) se, međutim, ne slaže sa …………
• Dok (ime prvog autora) tvrdi… (ime drugog autora) zastupa stav…

Naravno, ovo su samo neki od načina na koji se možete pozvati na svoje izvore. Izbegavajte da se pozivate na stavove ili teorije za koje ste samo čuli i koje nemate u svojim izvorima. Ovo je seminarski  rad, pa „znano je“ ili „pripoveda se“ nikako ne dolazi u obzir. (Znamo da nećete napisati baš tim rečima. Ukazujemo kako bi to, bez navođenja izvora, moglo da ispadne). Pozovite se na tačno određene izvore ili na njihov skup, i nikako ne zaboravite da stavite fusnotu. Obavezno: informišite se o pravilima i stilovima cuturanja!

 

Argumentujte svoje stavove

 

Ponovo, seminarski rad nije sastav ili esej. Nema mesta opisu vašeg doživljaja, tvrđenju da vam se nešto dopada ili ne dopada i tome slično. Ako uvidite problem u nekoj teoriji, ukažite na njega, ali obavezno navedite argumente. Ako želite da odbranite nekog autora od kritike, navedete argumente. Ipak, nemojte to da radite ako niste sasvim savladali materiju. Time rizikujete da vaše nerazumevanje izađe na videlo. Ako ste, međutim, sigurni da dobro razumete ono što želite da kritikujete, „vaš momenat“ u radu će biti veliki plus!

Srećno!