Put ka vatrenom ringu ili šta rijaliti treba da bude

Put ka vatrenom ringu je rijaliti emisija koja se emitovala na Happy televiziji od novembra 2010. godine do juna 2011. Emisija je okupljala sve one koji se bave nekim borilačkim sportom, pozivajući ih da prikažu svoje veštine pred našim ostvarenim borcima i gostima iz Amerike. Od 55 boraca koji su podneli kandidaturu primljeno je njih 18. Svrha emisije bila je pretežno edukacija širokog auditorijuma o mešovitim borilačkim veštinama (MMA), ali i prilika pobedniku da nastavi svoje usavršavanje u Americi.

Pored boraca iz Srbije, učestvovala su i dva momka iz Hrvatske i jedan iz Bosne. Na taj način je ovaj, sve popularniji sport, postao bliži našem podneblju. Kada vratimo vreme unazad i uporedimo taj rijaliti sa današnjim rijaliti emisijama koje se emituju po ceo dan, dobijamo kontrast. Nego, da se prvo podsetimo kako je to izgledalo…

Ovako…

Na početku, svako od kandidata je prolazio određen test. Zadaci su bili različiti, ali je suština ista. Provera fizičke spreme, stand up borba i borba u parteru. To je, pored osnovnih informacija, sve što je traženo od kandidata. Nakon odabira 18 kandidata, usledila je podela u timove. Sastavljana su dva tima, crni i narandžasti. Narandžastu ekipu predvodio je Milan Strongmen Jovanović, dok je glavni trener bio MMA borac, Dragan Gagi Tešanović. Crni tim je predvodio Đorđe Vlajić, a ulogu trenera je imao Aleksandar Rođa Radisavljević, takođe MMA borac.

Kada je završeno sa raspoređivanjem učesnika u timove, konačno se moglo krenuti sa pripremama. Prvi trening bio je trening boksa u klubu Serbian fighter. Potom, sledećeg dana, usledio je odlazak u Novi Sad, na trening kik boksa i tajlandskog boksa. Treninge je održao Mića Jotić, a učesnici su imali privilegiju da sparinguju sa pojedinim reprezentativcima. Nakon prva dva treninga koji su bili bazirani na stand up-u, na red su došle i parteraške veštine. Prva od njih je bilo rvanje kod poznatog hrvatskog olimpijca, Gorana Kasuma. Predzadnji trening bio je trening Brazilske Džiju Džice, u klubu Sekutor. I konačni trening bio je trening onoga zbog čega su svi oni i došli. Trening MMA-a i to u našem čuvenom klubu Car Dušan Silni

Puno stvari se tu izdešavalo, počev od brojnih povreda koje su zadesile Crni tim, pa sve do usavršavanja veština koje su borcima bili nepoznanica. Pet dana je prošlo. Kako je i planirano, dvojica su izbačena kako bi se broj učesnika sveo na 16. Time je počela eleminaciona faza u kojoj bi gubitnik svake borbe napuštao takmičenje. Borbe su vođene ispred takmičara crnog i narandžastog tima. Nakon tog prvog kruga, preostalih 8 takmičara nastavilo je sa MMA treninzima. Po okončanju tih borbi preostalo je samo 4 kandidata. A to je bila prava poslastica.

Spektakl

Kako je bilo reč o 4 najbolja takmičara čitavog serijala, njihovim borbama je ukazana posebna čast. Naime, polufinalne i finalna borba održane su iste večeri. U okviru Tesla fighting championshipa u kome je odrađeno i 7 profi mečeva u MMA-u. Bojan Veličković je predstavljao narandžasti tim u finalu, a Nemanja Uverić crni tim. Bojan je prethodno pobedio Svetislava Nikolajeva, a Nemanja, nokautom u prvoj rundi, Davida Vasića.

A finale?

Finale je bilo epsko! Ispunjeno jakim udarcima, ali i još jačim zagrljajima. Čak iako se radilo o šansi koja se pruža možda jednom u životu, međusobno poštovanje nije izostalo. Bojan Veličković Veli je na kraju odneo pobedu. Giljotinom u drugoj rundi. Ali…

Ali je stekao prijatelje za ceo život. Bez lažne skromnosti. Bež lažnog poštovanja. Onako sportski, a pre svega ljudski, pokazali su sebe u najboljem svetlu. Tim činom postavili su domaći zadatak emisijama sličnog formata. Zadatk koji, očigledno, oni nisu razumeli. Jer, malo je pozitivnih stvari (ako one uopšte i postoje) koje se u današnjim rijalitijima mogu naći.

Valja pomenuti još jednu stvar. Momak koji je pobedio u ovom rijalitiju je kasnije postao prvi Srbin u UFC-u (najjačoj MMA organizaciji). Sve to zahvaljujući obuci u Americi koji mu je zvanje pobednika ove emisije omogućilo. A gde su oni koji su osvojili silni novac u ovim novim rijalitijima?

Vreme je da se vratimo malo unazad. Da ponovimo nešto kao što je Put ka vatrenom ringu. Naš moralni kompas odavno pokazuje loš pravac.

Preporučujemo:

Preporučujemo:

Zanimanje budućnosti i starost stanoništva

Poslednjih godina kompjuterske i internet tehnologije napravile su bum na tržištu rada. Od programerskih veština do različitih vrsta dizajna. Kako otvorimo oglase za posao, možemo primetiti da je potražnja za ovakvim stručnjacima veoma velika. Takođe, različite škole,...

Transhumanizam ili humanizam savremenosti

Humanizam je filozofski i etički stav koji naglašava vrednost i delatnost ljudskih bića. Sa druge strane, transhumanizam je filozofski pogled na svet koji smatra da ćemo sa tehnologijom u nekom trenutku u budućnosti postati više nego ljudi. Postoji izvorna...

Lepinja, Rakija i Đetinja – kompletan vodič

Lepinja, Rakija i Đetinja – kompletan vodič

Ukoliko bi se zaputili pravcem zapadnog kraja Srbije, sa osmišljenom rutom i planom obilaska, nezavisno od toga kojim putem dolazite, noge bi vas svakako dovele do Užica. Ne, moj grad nije velika turistička atrakcija, niti sam ja objaktivni posmatrač sa strane....

Zanimanje budućnosti i starost stanoništva

Poslednjih godina kompjuterske i internet tehnologije napravile su bum na tržištu rada. Od programerskih veština do različitih vrsta dizajna. Kako otvorimo oglase za posao, možemo primetiti da je potražnja za ovakvim stručnjacima veoma velika. Takođe, različite škole,...

Transhumanizam ili humanizam savremenosti

Humanizam je filozofski i etički stav koji naglašava vrednost i delatnost ljudskih bića. Sa druge strane, transhumanizam je filozofski pogled na svet koji smatra da ćemo sa tehnologijom u nekom trenutku u budućnosti postati više nego ljudi. Postoji izvorna...

Lepinja, Rakija i Đetinja – kompletan vodič

Lepinja, Rakija i Đetinja – kompletan vodič

Ukoliko bi se zaputili pravcem zapadnog kraja Srbije, sa osmišljenom rutom i planom obilaska, nezavisno od toga kojim putem dolazite, noge bi vas svakako dovele do Užica. Ne, moj grad nije velika turistička atrakcija, niti sam ja objaktivni posmatrač sa strane....

Komentari: