Dragi naši osnovci i srednjoškolci, prvo polugodište je završeno. Dok je sveta i veka, đaci prvo polugodište neće računati. Jednostavno, drugo polugodište, druga šansa. Sve počinje od nule. I ocene koje tada dobijate važiće se kao ocene cele godine. Juhuuuu. Ili ipak ne? Hajde da vidimo zašto ne.

Profesori

Možda vi počinjete jurnjavu za ocenama ispočetka, ali profesor (ili nastavnik ako ste osnovac) ostaje, uglavnom, isti. Šta to znači i koliko je to loše?

Vaš slab uspeh u prvom polugodištu, ne nešto preterana zainteresovanost i po koja opomena na času sigurno je privukla pažnju profesora. Privukla, i ostala memorisana. Profesor vas onda neće gledati istim očima. Očekivaće da ste zadovoljni postignutim ili da ne možete više od toga. Onda sve postaje teže. Tiho se menjaju uslovi pod kojima odgovarate. Pomeraju se margine za vaše ocenjivanje. Od vas se traži više da bi vam se dalo manje. A ukoliko je u pitanju novi profesor, biće znatno teže promeniti njegovo mišljenje o vama. Zato, ako nemate volje ili niste u stanju za neki značajniji rezultat, trudite se barem da odišete energijom na časovima. Da delujete zainteresovano iako ne znate najbolje. Ne valja ako vas profesor uhvati na zub. Kamenac sa tog zuba se teško skida.

Sistem ocenjivanja

Iako neki profesori prave izuzetke, većina njih računa ocene i iz prvog polugodišta ili bar zaključnu ocenu. Čak i ukoliko ne računa ocene iz prvog polugodišta, svakako obraća pažnju na njih kako bi znali koliko ste se trudili u proteklom periodu. Većina učenika će se voditi mišlju Šta ima veze, izdobijaću bolje ocene u drugom polugodištu i popraviti prosek. To i nije baš najbolja ideja. Elem, zar ne bi bilo bolje podeliti radnu aktivnost i obezbediti ocenu koju smatrate pozitivnom već na polugodištu. To će izdejstvovati onoliko truda koliko je potrebno da se ocena sačuva za kraj godine. Nikad ne možete znati koliko će vam vremena trebati za određenu oblast. A kamoli da li ćete imati neke druge obaveze zbog kojih nećete moći da se posvetite učenju. Ukoliko imate željenu ocenu onda ćete je lakše „odbraniti“ u drugom polugodištu.

Rasporedda

Ovo nije toliko bitno, ali isto igra veliku ulogu na koju većina učenika ne obraća preveliku pažnju. Naime, reč je o vremenu kada učite. Većina prvog polugodišta prođe praćena kišom, snegom i hladnoćom. Ne baš idealni uslovi za izlaske i provod napolju, zar ne? Dok, s druge strane, imamo april, maj i jun koji su itekako topliji i pogodniji za aktivnosti napolju. Većina sigurno nije gledala to na takav način, ali ako biste sive, kišne dane provodili učeći, manje bi vremena na istu radnju otišlo u periodu toplih dana. Ovo se pogotovu odnosi na jun, kada veliki broj učenika, u poslednjem trenutku popravlja ocene, umesto da uživa u letu. Još ako uzmemo u obzir one koji su ostavljeni za avgust… Haos! A sve to može, kao što rekosmo, delimično da se reši na polugodištu.

Istina je da drugo polugodište ima daleko veću ulogu u konačnoj oceni na kraju godine. Ne treba sada vi, ukoliko ste zadovoljni ocenama na polugodištu, drugo da zapostavite. Cilj nam je da vas naučimo da rasporedite gradivo kako vam se drugi deo školske godine ne bi pretvorio u formulu 1 što se ocena tiče.

Nadamo se da ćete posle ovog teksta malo ozbiljnije pristupiti prvom polugodištu od naredne školske godine. Do tada, uživajte u raspustu i zapnite malo jače u drugom polugodištu. Tim lifehacker.rs želi vam da ostvarite uspeh koji ste za kraj školske godine zacrtali!

Avatar

🖊️ Jovan Živković

Za ponos kažu da je najstariji i najopasniji od svih 7 smrtnih grehova. Zavist je verovatno najgora, a požuda najslađa. Meni je lenjost posebno draga 🙂

Zaprati nas na Fejsbuku

Zaprati nas na Instagramu