Ispred – redovi fanova koji željno iščekuju da vide svoje heroje.
Unutra – zlatni trofej na postolju. Igrači polako ulaze i svaki od njih baci oko na pehar u nadi da će danas postati možda baš njihov. Nakon uvodne reči, komentatori preuzimaju ulogu. Dok jedan tim šapćući rezimira strategiju, drugi u tišini čeka da takmičenje započne.
Ne, ovo nije Liga šampiona, niti Svetsko prvenstvo u fudbalu. Ovo je Južna Koreja, pun stadion koji je nekada bio mesto održavanja Svetskog prvenstva i eSport – najveća pojava u svetu tehnologije od 2007. godine.
Šta tačno znači termin eSport? Prosto – takmičenje u igranju igrica. Još prostije – masovna industrija koja iz dana u dan sve više raste. Mnogima nepoznat termin. Ali, da li je? Pogledajmo činjenice: prema istraživanjima, više od 205 miliona ljudi je 2014. godine pratilo takmičenje u pro gejmingu. Azijsko tržište ne bi bilo ono što jeste (vodeće u svetu tehnologije), da ova pojava nije nastala baš tamo. Ipak, ni ostatak sveta ne zaostaje za njima – procenjuje se da će broj ljudi koji prate eSport rasti za 21 procenat godišnje, a već sada ih ima više od 30 miliona. Impresivno, zar ne?
Postoji ustaljeno mišljenje o tome kakvi se to ljudi bave gejmingom. Mladi muškarci, uglavnom tinejdžeri i bez devojke, koji po celi dan sede za kompjuterom. Socijalizacija? Šta je to? Nemam pojma o čemu govorite. Čist uticaj američkih filmova.
U realnosti, to izgleda ovako – više od polovine američkih fanova eSporta je zaposleno, 44 procenata od toga su roditelji, a 38% toga čine žene. Ipak, jedan deo stereotipa jeste tačan – uglavnom, jesu mladi u pitanju.
No, hajde da se na trenutak uozbiljimo. Koliko je ozbiljna ova pojava?
Da se vratimo na stare dobre činjenice – one pokazuju da će eSport, zapravo, postati jedno od najprofitabilnijih zanimanja. Pristalice ovog sporta tvrde da biti dobar u igranju igrica nije lako – potrebno vam je dosta vremena, timski rad, organizacija, strategija i obrazovanje. A gde ćete steći obrazovanje? Prethodno spomenuto azijsko tržište je mislilo i na to; već sada postoji bezbroj škola i univerziteta gde možete usavršiti svoje znanje u pro gejmingu. A ako ste veoma dobri u tome, na nekom od korejskih ali američkih univerziteta, možete dobiti i stipendiju. Više ne morate biti virtuozi u sviranju nekog instrumenta, dobri u fudbalu, košarci. Sve što vam je potrebno je kompjuter i internet konekcija, malo posvećenosti i voila! Uostalom, ko još voli da trči i trenira?
A kada smo već kod sportova – postoje glasine da će nam se eSport za par godina pridružiti na Olimpijskim igrama. Kažu da je osnivanje olimpijskog komiteta već počelo. Doduše, možda ne baš na sledećim. Možda onim tamo.
Sve ovo me je nateralo da se zapitam – da li se pro gejming zaista može smatrati sportom? Ili, što bi naš narod rekao, da li je vrag stvarno odneo šalu?
A da ovaj tekst ne bi bio puko nabrajanje činjenica, pitali smo naše mlade nade, gejmere, šta oni misle o tome. A na moje veliko iznenađenje, mišljenja su bila podeljena.
,,Sledeća generacija svega! Razvoj tehnologije, razvoj komunikacije, nikako gubljenje vremena”, rekli su jedni.
,, Ali, nije li malo sramotno što pobednik u LoL-u dobija više para od dobitnika Nobelove nagrade?”, rekli su drugi.
Sto ljudi, sto ćudi. Ionako o ukusima ne treba raspravljati.
Ono što je činjenica (kao da ih već nema previše), je da eSport ima svoje fanove. Mnogo njih. Takmičenja u pro gejmingu pune stadione, zarađuju milione, a milione i daju. Zato, dragi moji gejmeri, kada vam sledeći put roditelji dosađuju da ostavite igrice i dohvatite se knjige i učenja, recite im da ćete jednog dana biti milioneri! Možda vam i poveruju!
