Još jedan od mnogih filmova snimljenih prema knjizi. Ovog puta pisac je Dženi Han. Film nikako ne ostavlja ravnodušnim sve one koji se mogu pronaći u životnoj priči ove mlade devojke po imenu Lara Džejn. Neko će se pronaći u vrtlogu celog njenog života, od momenta kada je ostala bez majke još kao mala, situacije gde njih tri sestre ostaju samo sa tatom, pa sve do onog momenta gde njena najstarija sestra odlazi u inostranstvo na fakultet. Tada Lara preuzima ulogu velike sestre i zrelije ženske osobe u kući.
Ono što je zanimljivo jeste činjenica da će mnogi ovaj film doživeti mnogo dublje od same priče koju gledaju. Samim tim će se mnogi pronaći više u toj borbi nje i njenih osećanja. Pronaći će se i u načinu na koji ona nosi sve to što je njoj možda teško ili nerazumljivo.
Rekli bismo da je Lara posebna i veoma drugačija. To nije zbog toga što ima kose oči,ili zato što po svojoj visini pripada grupi onih nižih, slatkih devojaka. Čak ne ni zbog toga što je apsolutno prelepa i ima odličan smisao za modu i oblačenje. Rekli bismo da je drugačija jer ima u sebi određenu dozu posebnosti. Ne preteranu, ali sasvim dovoljnu da bude svoja,da bude ono što jestei da uz malo hrabrosti,ponosno nosi to svoje “Ja”.
Za neke ovo će biti samo još jedan u nizu kliše filmova,ljubavna priča nevidljive devojke u školi i najpopularnijeg dečka. Zbog toga mnogi neće ni počinjati sa gledanjem ovog filma. To bi moglo biti pogrešno. Film je u potpunosti vredan gledanja jer, kao i drugi filmovi ovog karaktera, ima poruku koja može da pomogne baš onima koji se bore i imaju problema sa određenim stvarima u životu.
Sama radnja ovog filma počinje negde daleko u fantaziji koju Lara stvara čitajući knjige. Lara pronalazi sebe u određenim likovima i u potpunosti se prepušta tom osećaju da ima pravo da izgubi sebe negde između mašte i realnosti. Zato će svako ovaj film doživeti na neki svoj način. Nekome će fokus kao i cela poenta filma biti zasnovana na proučavanju i otkrivanju nje kao glavne junakinje i toga šta ona zapravo predstavlja. Njenu izgubljenost u realnosti današnjeg sveta i života jer svet i život predstavljaju mesto gde se Lara nikako ne pronalazi.
Lara je jednostavna,a opet pomalo i komplikovana. Osećajna, ali ta osećanja ume jako dobro da sakrije i da ih ispolji baš onda kada niko ne gleda. Lara je devojka koja će subotu veče radije provesti kod kuće gledajući neki dobar film ili čitajući dobru knjigu. Porodica joj je jako bitna i vezana je neopisivo za nju.
Nekome će ceo fokus možda biti na pismima koje je Lara pisala svaki put kada bi se zaljubila toliko jako da nije znala kako da opiše i kako da se nosi sa svojim emocijama. Pisanje pisama je bio beg od realnosti ali i pomoć u tim momentima jer joj je bilo mnogo lakše da sve što oseća jednostavno napiše. To je bio način da izrazi sebe i sve što oseća. Da proba na kraju da razume samu sebe, što uopšte nije bilo jednostavno. Nije morala emotivno puno da se daje. Razumela je sebe i shvatila je da ta osećanja negde mora da ispolji. To je za nju bio najbolji način. Otišla bi u svoju sobu, u svoj kutak i prostor gde se osećala lepo. Uzela bi parče praznog papira, tu olovku kojom je volela najviše da piše i, eto, pustila bi sve iz sebe, ali u samoći.
Tu gde se osećala slobodno, Lara je mogla da napiše šta god je želela jer je znala da to niko neće videti. Mogla je da ispolji svaku tu emociju, bez da bude povređena, jer je i sama rekla da joj je mnogo lakše tako nego da pusti nekoga blizu sebe, u svoje srce. Što više ljudi puštamo u svoju blizinu, to su veće šanse da na kraju,ostanemo povređeni!
I da, onda ostaje za nekoga onaj glavni deo. Glavni fokus, ostaje on, Piter Kavinski. Hmm…mi bismo ga verovatno opisali kao ne tako pametnog momka i, na prvi pogled velikog ženskaroša. Dali bismo mu titulu onog lošeg momka, punog mana.
Kako film odmiče i kako se određene situacije dešavaju,kockice se lagano sklapaju i shvatamo da on ustvari jeste savršen dečko za nju. Lara i Piter su različiti ali samo u nekim stvarima. Međutim, u onim bitnim, presudnim, stvarima nemaju puno razlike.
Njemu je pripalo ono najbitnije pismo. Krenuli su iz šale, kao pomoć jedno drugom, sasvim neplanirano, ali on nikada nije bio u potpunosti ravnodušan prema njoj. Lara je videla zainteresovanost. Videlo se da je ona njemu posebna na neki način i ni jednog momenta nije odustajao od nje. Verujemo da je to zbog toga što je uspeo da prepozna njenu posebnost. Znao je da ako proba i ako se potrudi dovoljno,da će ga Lara pustiti blizu sebe i da će otvoriti svoje srce za njega. I tako je i bilo…!
Za njega, Lara je bila vredna borbe. Gledajući film, stiče se osećaj da Lara nije znala koliko je vredna i da nije svesna svih svojih kvaliteta. Znala je samo da je drugačija, da je mnogima bila izuzetno čudna, ali tu su se zapravo i krili svi njeni kvaliteti. Pronašla je sebe pored njega i spoznala je svaki delić sebe. Izvukao je iz nje sve ono najbolje i pokazao joj je da je dovoljna baš takva, kakva je. Ni jednog momenta nije pokušao da je promeni, već ju je zavoleo, baš zbog toga što nije bila kao sve druge devojke.
Poenta i fokus ovog filma jesu baš na tome kako život funkcioniše. U ovom slučaju primer je bila ona, Lara Džejn, koja je pokazala da nema ništa loše u tome ako jesi drugačiji od drugih,ako nosiš u sebi nešto drugačije. Ako živiš negde između mašte i realnosti. Pokazala je svojim primerom da je u današnjem svetu pun pogodak biti svoj i imati svoje “Ja”. Nositi hrabro sebe i svaku svoju borbu. Verovati u to da će doći momenat kada će to neko i prepoznati. Budimo realni,imala je apsolutno pravo da bira između sebe u samoći i sebe pored njega. Lara je izabrala njega.
