Serijal Noćni menadžer (The Night Manager) u šest epizoda prikazuje sve ono što je potrebno kvalitetnom špijunskom trileru: zanimljive aktere i preokrete, napetost i misteriju, romansu i glamur, preplitanje političkih intriga i vojno-kriminalnog podzemlja, čast i izdaju, večitu borbu dobra i zla. Predstavlja adaptaciju istoimenog romana Džona Le Karea (David John Moore Cornwell) iz 1993. godine. Glavnu ulogu tajnog agenta Džonatana Pajna igra Tom Hindlston, zlikovca Ričarda Ropera – Hju Lori, agenta Anđelu Bir tumači Olivija Kolman, Lensa Korkorana Korkija, Roperovog saradnika i desnu ruku, odlično je odglumio Tom Holander, a Roperovu ljubavnicu Džed Maršal – Elizabet Debiki.
Kontekst priče
Radnja originalno smeštena u eru hladnog rata, scenarista David Farr daje događajima savremeni kontekst, povezujući ih sa početkom Arapskog proleća. Kare ističe da inspiraciju za tematiku špijunaže pronalazi ne samo u istorijskim analima i aktuelnoj problematici, već i u složenoj ljudskoj prirodi. Prirodi koja nekad proističe i iz rascepa identiteta, postojanja javne i privatne persone. Ono što postoji u svima nama kao potencijal, višestrukost ličnosti, tajni agenti su pretvorili u svoj zanat. Tu dvojnost zapažamo i kod glavnih likova serijala. Kare je aktivno učestvovao u kreiranju serije kao konsultanat i čak kao glumac. Tako se pojavljuje i u četvrtoj epizodi, a njegovi sinovi su deo produkcionog tima.
Ko su majstori?
Seriju Noćni menadžer je režirala danska rediteljka Suzan Bir (filmovi Open Hearts, Brothers, After the Wedding, …), koja za film In a Better World (Hævnen), 2010. godine dobija Oskara. Pored mnogih nominacija, serija osvaja dve Emi nagrade za režiju i muziku (kompozitor Victor Reyes), tri Zlatna globusa za najboljeg glavnog i sporednog glumca i glumicu. Rediteljka je zamislila koncept snimanja kao svojevrstan dug film o Džejmsu Bondu. Zasnovala ga je na psihološkim nadigravanjima, postupnom građenju tenzije i akcionim segmentima.
Serija je sadržinski podeljena na dva dela: prve tri epizode portretišu likove i uvlače Pajna u beskrupulozan, glamurozan svet visokog kriminala. Zanimljiva su prostorna i vremenska izmeštanja, povremenim retrospektivnim pripovedanjem ostvaruje se dinamika zbivanja. Od četvrte epizode Pajnu, pošto je zadobio Roperovo poverenje i preuzeo identitet Endrua Birča, dodeljena je aktivnija uloga. Postaje nova Roperova maskota uz čiju pomoć se završavaju prljavi poslovi.
Koji su nedostaci?
Pretpostavili bismo da će u daljem razvoju događaja biti više akcionih scena, ali izvesni nedostaci se nadomeštaju dobrom glumom, izvanrednom fotografijom enterijera i pejzaža, zanimljivih destinacija kao međuigrom i predahom. Među njima su Engleska, Egipat, Švajcarska, Španija, Majorka, Turska. Široke kadrove predela snimane dronom ili helikopterom u napetim momentima, smenjuju krupni kadrovi lica, naročito očiju i usana. Oca tehnika vidljiva je u prizorima ispitivanja i emotivnog suočavanja sa sobom i drugima. Produkciju su radili BBC, AMC and The Ink Factory. Uloženo je oko trideset miliona dolara na snimanje, te ne treba da nas čudi lepota scenografije i kostima.
Ko je Džonatan Pajn?
Džonatan Pajn, glavni protagonista, noćni je menadžer hotela u Kairu, potresanom protestima i sukobima sa policijom i vojskom. On je bivši operativac koga su zauvek izmenila iskustva sa ratišta u Iraku. Pajn opovrgava sve ono što za njega znači biti vojnik i časno služiti svojoj zemlji. Sofi Alekan, ljubavnica tamošnjeg kriminalca, pokazuje mu poverljive dokumente o međunarodnoj trgovini oružjem, tražeći od njega savet i zaštitu. Prilikom prvog susreta sa obaveštajcem Anđelom Bir, četiri godine kasnije u Švajcarskoj, on objašnjava svoje motive.
Evo kojim rečima: „Ako postoji čovek koji prodaje privatni arsenal egipatskoj propalici i on je Englez i Vi ste Englez, i ta oružja bi mogla da izazovu mnogo bola velikom broju ljudi, onda to jednostavno uradite. Svako bi to uradio.“
Tom Hindlston u jednom intervjuu ističe da u liku Džonatana Pajna postoji nešto neverovatno romantično. Ta osobina ogleda se u njegovoj hrabrosti da preda svoj identitet i preuzme drugi zarad cilja. Zato što to jednostavno smatra moralno ispravno. Zanimljivo je da se par puta, poput lajt motiva, provlači ime T. E. Lorensa, britanskog pisca, vojnika i arheologa. Lorens je radio za Ministarstvo spoljnih poslova i tokom Prvog sv. rata postao obaveštajac u Kairu i stručnjak za arapska pitanja. Pajn u Lorensovim meoarima koje mu je sa posvetom poklonio pokojni otac, vojnik, čuva telefonski broj Anđele Bir. Na tu knjigu će se ona pozvati kada mu bude ponudila učešće u operaciji Limpet, hvatanju Ričarda Ropera.
Etički kodeks
Lorens se još jednom spominje u diskusiji o moći i velikim vojskovođama između Ropera i Pajna. Nesumnjivo, napravljena je književna i istorijska analogija sa ličnošću koja odražava stari etički kodeks engleskog patriote, čiji nastavljač i čuvar je Džonatan Pajn. On je uspeo da se odupre izazovima i iskušenjima bogatstva i moći. Prihvatanjem nove uloge u svom životu i infiltriranjem u redove pasa rata, ne pristaje na ulogu učesnika ni pasivnog posmatrača zla. Kada ga na kraju serijala Roper pita zašto je to uradio, zašto je rizikovao svoj život, on mu jednostavno odgovara:
„Moraš da se obavežeš. Moraš da doneseš odluku“
Kakav je Hidlston kao Pajn?
Hindlston je talentovan glumac, iako u pojedinim momentima deluje kao zavodljivi a opet, zbunjeni dečarac, koji spušta pogled pred drugima istovremeno se smešeći. Njegov karakter nije do kraja razvijen, ali čini mi se da je u pitanju greška scenariste. On poseduje izvestan šarm i eleganciju i mnogi pretpostavljaju da je ovaj serijal njegov kasting za ulogu budućeg Džemsa Bonda.
Seriju otvara govor Ričarda Ropera o projektu Sigurna luka za izbeglice, u kom ističe da su svi pravi biznismeni ujedno filantropi posvećeni većem dobru. Taj projekat kasnije koristi kao pokriće za putovanja zemljama kojima je prodao oružje i koje je uništio. Dvostrukost njegovog karaktera je kombinacija pohlepe, neustrašivosti, neosetljivosti zlikovca svetskih razmera i privilegija obrazovanog, savesnog građanina i dobrotvora. Ono što njega motiviše je dobit po svaku cenu, jer samo oslobađanjem kapitala možemo osloboditi svet. Odlično su napisani pojedini dijalozi između Ropera i Pajna:
„Vidiš, deca odrastaju misleći da je svet odraslih uređen, razuman, smislen. To je sranje. Postati čovek znači shvatiti da je sve pokvareno. Shvatiti kako proslaviti tu pokvarenost, to je sloboda…Rat kao sport za gledaoce. Mi smo vladari Rima. Krv i oružje, jedino što je ikada nešto značilo.“
Noćni menadžer: serija
A, kakav je Lori kao Roper?
Hju Lori maestralno tumači Ropera. Knjigu je pročitao pre 25 godina i verni je pratilac Kareovog rada. Ističe da roman i serijal ne oslikavaju samo mrežu špijunaže i ratnih profitera, već kritiku i prezir licemerja, preispitivanje lojalnosti prema nečemu i nekome. Iako je prikazan kao inteligentni zlikovac koga desetak godina prati obaveštajna agencija, deluje neuverljivo zaplet u kome Pajn postaje deo organizacije spasavanjem Roperovog sina.
Glumac za ovo daje zanimljivo objašnjenje: „Na određenom nivou Roper oseća da će biti izdat i želi da kontroliše svog Judu zato što nesvesno zna da je prokleta duša. Svi velik diktatori na kraju propadnu.“ Možda me je Lori ubedio. Roper odražava izdaju časti, osnovnih postulata ljudskosti u kojima nečiji život ima prevagu nad interesima, a njegov antipod Pajn žrtvovanjem i preuzimanjem odgovornosti, ponovo uspostavlja ravnotežu.
Anđela Bir kao MI6?
Anđela Bir je hrabri operativac MI6 i glavni organizator potere za Pajnom. Inteligentna, prizemna, sa jakim integritetom, ponekad besna i nestrpljiva, pronicljivo veruje u Pajna do kraja, tvrdi da je na strani anđela i ne želi odustati ni po koju cenu. Ona kao spona sa Ministarstvom spoljnih poslova i obaveštajnim agencijama, ujedno osvetljava korumpiranost najviših političko – birokratskih krugova u Londonu.
U petoj epizodi ona nam otkriva odakle potiče fiksacija na Ropera, kada je u Kurdistanu kao posmatrač pri UN prisustvovala strašnoj sceni razaranja na sportskom terenu. Na učesnike manifestacije bačeni su sarin i iperit, unakaženo je i ubijeno više od stotinu ljudi, među kojima je bilo najviše dece. U tom tragičnom događaju Roper zapaža nove poslovne mogućnosti, a Anđela Bir potrebu da deluje i zaštiti nedužne koji sutra mogu biti ugroženi.
Muški lik iz romana je scenarista izmenio želeći time da naglasi aktivniju ulogu žena u tom pomalo muškom svetu destrukcije i opasnih obmana. Olivija Kolman je trudna u serijalu i scenario je tome prilagođen, što me je asociralo na film i seriju Fargo. Jedino što mogu zameriti je što nismo imali više darovite Olivije Kolman. Ona je u ovom serijalu simbol života koji se nastavlja i budućnosti koja mora biti sačuvana po svaku cenu. Zaista vredi pogledati ovu napetu i zanimljivu seriju.
Noćni menadžer: serija
