Laži – šta sa njima?
Laganje je jedno od najčešćih oblika ponašanja. Moglo bi se reći da su laži neizostavni element svakodnevne komunikacije. Laganje je veština koja se vrlo rano stiče u životu, oko treće godine. Koliko ćemo je usvojiti zavisi od nagrade koja nam može pripasti ali i od štetnosti koju laž može prouzrokovati. Na primer, mala deca lažu da bi postigla odobravanje roditelja ili izbegla kaznu. Kada razbiju vazu, lakše je okriviti kućnog ljubimca nego trpeti pridike i eventualne kazne.
Neosporan je uticaj okruženja koji ovakvo ponašanje može da podrži ili sankcioniše. Vaspitanje jeste bitno, ali kasnija socijalizacija može učvrstiti ili oslabiti karakteristike koje smo stekli tokom ranog razvoja. Ukoliko se družimo s vršnjacima koji su skloni laganju i koji izvlače određenu korist iz njega vrlo je verovatno da će ono postati deo našeg repertoara ponašanja.
Ključna je motivacija koju imamo da bismo slagali. Što je ona jača, verovatnije je da ćemo slagati. Zamislimo sledeću situaciju: silno želimo da izađemo u grad a treba da učimo za usmeno odgovaranje iz nekog dosadnog predmeta. Cela ekipa će biti tu, pa i naša simpatija. Vrlo je verovatno da ćemo reći roditeljima da smo odgovarali i dobili ok ocenu, čak i ako nismo.
Zašto lažemo?
Kada su u pitanju dragi ljudi, iza laganja se obično krije dobra namera i želja da ne remetimo svoju ili tuđu sreću. Lažemo da ne bismo uvredili druge ljude. Ponekad lažemo jer nam to donosi neku korist. Lažemo da bismo i sebe poštedeli neprijatnosti i otvorene konfrontacije. U suštini, svako nekad slaže. Iako se laganje smatra velikom manom, ipak opstaje u komunikaciji.
“Bele” laži
Bele laži predstavljaju društveno prihvatljiv oblik laži, zarad opšteg dobra i više svrhe. Ponekad za cilj imaju smirivanje napete situacije. Ljudi ih često vide kao ulepšavanje istine i izostavljanje suvišnih informacija. Samim tim se ne smatraju tolikom manom i ne odudaraju previše od istine. Iako mnogi smatraju da bele laži nemaju težinu, one mogu imati loše posledice, a često i imaju.
Na primer, slagaćemo prijateljicu da nam se dopada njena nova haljina. Ukoliko doživi negativne kritike a pritom i sama pomisli da je haljina totalni promašaj, veoma će nam zameriti što joj nismo ranije to stavili do znanja. Ovo je bezazlena situacija, te se prijateljica neće mnogo naljutiti na nas, ali treba imati u vidu da nije uvek tako.
„U laži su kratke noge“
U bajci “Pinokio” glavnom junaku poraste nos čim slaže te brzo biva razotkriven. Na sreću ili nažalost, ovo se ne dešava u stvarnom životu. Ponekad je lako uhvatiti nekoga u laži a nekada je teže. Evidentno kod laganja je to što zahteva izvestan mentalni napor. Što je laž složenija, potrebno je više mentalne energije. Priču je potrebno iskontruisati i zapamtiti, pa preneti drugoj osobi. Ukoliko dođe do zaboravljanja, veoma lako upadnemo u sopstvenu klopku. Kako kaže Mark Tvejn, “If you tell the truth, you don’t have to remember anything.”
Efekat koji laži postižu kod drugih ljudi je uglavnom negativan. Kada otkrijemo da nas je neko slagao, osećamo ljutnju, tugu, razočaranje i povređenost. Ova osećanja su često prolazna, međutim, skoro uvek dolazi do gubitka poverenja, a ono je temelj svakog dobrog odnosa. Laganje nas navodi da preispitujemo odnos koji imamo sa drugom osobom.
Kako izbeći laži?
Nekada pomislimo da laganjem možemo izbeći veću štetu. Ipak, i u takvim situacijama poželjno je biti iskren. Uvek treba pomisliti kako bismo se mi osećali da nas neko slaže. Samo tako možemo uvideti štetnost laži i dubinu njenih efekata. Istina može biti bolna, ali je pitanje da li je bolnija od saznanja da nas je neko slagao.
Svaki put kad slažemo drugog, slažemo i sebe i izbegavamo da stanemo iza svojih dela i stavova. Dobijemo privremeno olakšanje, ali dugoročno gledano rizikujemo da pokvarimo odnose sa bitnim ljudima. Zato, svaki put kada se nađete pred izazovom da slažete, zapitajte se da li je vredno. Laži nalaze primenu u svakodnevnom životu ali imaju posledice po druge ljude a i po nas same. Ostaje otvoreno pitanje da li smo spremni da platimo tu cenu i na kojim načelima želimo da gradimo sopstveni život. Za kraj, citirala bih Virdžiniju Vulf: “If you do not tell the truth about yourself, you cannot tell it about other people.”
