Krvavi umetnik iz Njujorka

U umetnosti više ne postoje tabu teme, ali postoje li tabu tehnike? Umetnik Džordan Igls ( Jordan Eagles) iz Njujorka umesto ulja na platnu, ili već neke druge passé tehnike, slika krvlju. Pre više od petnaest godina izabrao je ovaj bizaran medijum za svoje radove i tako je njegovo ime zamenio nadimak Krvavi Umetnik, a umetnička dela su postala umenička tela.

Ono što ga je nadahnulo da započne svoju prvu seriju krvavih radova jeste razgovor sa najboljim prijateljem u toku studija. Razgovor je šetao na relaciji života i života nakon smrti. Džordan je započeo oslikavanje raznih argumenta bojom na platnu, da bi u jednom trenutku, nezadovoljan jačinom simbolike svog medijuma, otišao do Kineskog kvarta i nabavio prvu pintu krvi iz klanice.

Usled oksidacije krv na njegovim radovima je brzo pucala i tamnela gradativno dolazeći do braon boje. U narednom periodu posvetio se raznim eksperimentima sa bakrom, elektricitetom, različitim načinima sušenja krvi itd. U procesu pronalaženja odgovarajućih antikoagulansa on je takođe i proširio vrste materijala koje aplicira na radove. Krenuo je da krvavim t/delima dodaje bakar, aludirajući na enzime sa bakrom koji prvi učestvuju u zgrušavanju krvi, kao i zavoj – zaštitni materijal otvorenih rana. Ne struji boja našim venama, već krv.

Prva serija radova pod nazivom “Porođaj života” dodirivala je teme mortaliteta, telesnosti, duhovnosti uopšte. Džordan se ovde služi simbolikom krvi da bi stihijskom jačinom uveo posmatrača u razmišljanja i saosećanja tema koje njegovi radovi oslikavaju. Za jednog od prvih umetnika koji se okrenuo krvavoj ekspresivnosti smatra se Herman Nič, predstavnik bečkog aktivističkog pokreta iz ’60-ih i ’70-ih godina dvadesetog veka. Savremeniji primer jeste skulptura  iz 2001. godine britanskog umetnika Mark Kvinsa koji je izlio autoportret koristeći se sopstvenom krvlju.

Džordanov umetnički opus se nije zadržao u dve dimenzije, već iza sebe ima brojne umetničke instalacije i projekte od kojih je najzanimljiviji poslednji – Krvavo ogledalo. Kontraverznu skulpturu u obliku prizme/ogledala napravljenu od plastiglasa je ovog puta obojio ljudskom krvlju. Ideja je da posetilac uđe u prizmu i da na spostvenoj koži vidi refleksiju krvi devet donatora. Ovo umetničko delo je zapravo izraz socijalno-političkog protesta protiv zakona američke Uprave za hranu i lekove ( FDA). FDA je ’83. godine doneo odluku kojom se homoseksualcima zabranjuje doniranje krvi sa ciljem smanjivanja AIDS-a, a 2014. godine predložila promenu zakona i to tako da sada homoseksualne osobe mogu donirati krv, ali nakon jedne godine celibata. Krvavo ogledalo je reakcija na nelogičnost ovakve politike i obavijeno ovim kontekstom postavlja se pitanje: Šta je zapravo tu bizarno? Krv na umetničkom delu ili društveni stav koji i dalje u potpunosti ne prihvata LGBT populaciju?

Donatori su bili devetorica muškaraca homoseksualne opredeljenosti. Možda najinteresatniji od njih jeste američki gej vojnik, čovek koji je spreman da izgubi život za svoju zemlju (što je po standardima savremenog društva u redu), ali koji ne može da donira krv kako bi nekome spasao život.

Krvavo ogledalo je, pored muzeja i galerija, 2015. godine bilo postavljeno i u Njujorškoj crkvi Sv. Trojice na Menhetnu.