Kritika. Kako se nositi sa njom?

Da li vam je teško da prihvatite kritiku? Niste sami! Čini vam se da se neki ljudi lakše nose sa njom? Upravo to. Samo vam sečini. Jer, svi smo osetljivi na nju.

Kritika čini da se osećamo ranjivo, ali možemo naučiti kako da je primimo i kako da se osećamo prijatno nakon toga. Uostalom, biti otvoren za povratne informacije, dobre ili lose, može imati mnoge prednosti. Otkrijmo kako da se nosimo sa tim šta drugi imaju da nam kažu o nama samima. 

 

Štetna ili korisna kritika?

 

Kada dobijamo kritiku bitno je da uvidimo iz koje namera nam je neko upućuje. Prva situacija jeste kada neko želi da nam pruži povratnu informaciju i na taj način podstakne  naš razvoj u nekoj životnoj sferi. U ovom slučaju,  možemo reći da je kritika “neophodno zlo” koje nam pomaze u ličnom rastu. Kritika upućena sa takvom namerom je sanša za učenje i napredak. Druga situacija jeste kada osoba, upućujući kritiku, zapravo želi da postigne da se ona oseća bolje, pri čemu nas ponižava, vređa i ne nudi nikakvo rešenje. Tada je kritika štetna, a u nama izaziva osećaj nedovoljnosti i nesposobnosti. Ona ne bi trebalo da nam je relevantna u bilo kom pogledu. 

 

Da li da je shvatimo lično?

 

Ne! Međutim, većina nas to čini. Tu grešimo. Zapravo, pravo rešenje bi bilo da odvojimo kritiku od toga kako doživljavamo sebe. Kada primamo kritiku ne treba da postavljamo pitanje: ” ko sam ja kao osoba?”  već da je shvatimo kao smernicu za to na kojim poljima možemo da se poboljšamo. Dakle, kritiku treba da dživimo kao povratnu informaciju o tome kako smo nešto uradili, a ne ko smo mi. Mi smo po prirodi nesavršeni, te je u redu da grešimo na našem životnom putu. Međutim, to sto smo pogrečili ili smo nešto uradili nedovoljno dobro, ne znači da smo kao osoba loši. Takođe, ne znači ni da treba da odustanemo od naših ciljeva. 

 

Kako da odgovorimo na kritiku?

 

Mirno. Evo i zašto. Najpre, kritika nam pruža pogled na situaciju iz novog ugla. Ponekad neko sa strane vidi stvari drugačije i može da nam pomogne. Zatim, ako nam kritiku daje neko kome je stalo do nas, toj osobi je podjednako teško da nam  iskreno kaže svoje negativno mišljenje koliko je nama teško da ga čujemo. Takođe, tom nekom je stalo do našeg uspeha, inače ne bi gubio vreme pokušavajući da nam pomogne da napredujemo. 

Dakle, ne kažem da treba da skačemo od sreće kada nas neko kritikuje, već da budemo staloženi i pružimo pažnju osobi koja iz dobre namere želi da nam ukaže na nešto. Smatram da je zapravo dobro biti okružen ljudima koji će nam reci svoje mišljenje sa željom da nas iskreno savetuju ili nam pomognu. 

Ono sto uvek možemo da uradimo jeste da osobi koja nas kritikuje postavimo dodatna pitanja. Tako pokazujemo da smo zaista slušali šta je neko želeo da nam kaže, te da cenimo njegovo mišljenje. Pomaže i da jasnije razumemo situaciju i moguća rešenja. 

Ukoliko je pak kritika destruktivna i usmerena na to da se osećmo loše, i dalje treba da odgovorimo ljubazno i mirno. Na taj način nismo pružili kritičaru zadovoljstvo da na uznemiri, a bitnije, sebe nismo izveli iz ravnoteže. 

 

Zašto je još dobro biti otvoren za kritiku?

 

Način na koji učimo o svojim slabostima je vrlo često upravo putem kritika. One nas podsećaju da imamo mane. Međutim, ako smo ih svesni i možemo da radimo na njima bez da se osećamo manje vredno kao osoba, imaćemo ispunjeniji i srećniji život. Kada naučimo da zadržimo osećaj samopouzdanja i samopoštovanja nakon kritike, nećemo odustajati od ciljeva koje smo sebi postavili. Zapravo, usmerićemo se na pronalaženje boljih načina da ih ostvarimo. 

Kritika je dobra i zato sto nas podseća da nismo uvek mi u pravu. Ego teško podnosi kritiku, ali time kako ćemo odgovoriti na nju, zapravo ga stavljamo pod kontrolu. Na taj način učimo da stvari ne posmatramo samo crno ili belo, već da budemo fleksibilniji u shvatanjima. Ne možemo kontrolisati druge, ali možemo raditi na sebi i tako poboljšati kvalitet svog života i voditi svojim primerom. 

Zapamtite! Niko nije savršen, ali se zato možemo truditi da svakoga dana budemo malčice bolji! 

“Postoji samo jedan način kako da izbegneš kritiku: ne radi ništa, ne govori ništa, i budi ništa.” Aristotel