Kada bi se vodila diskusija o tome šta je čovek današnjice i kako bi on trebalo da se ponaša, ne bi bilo nekog pravog odgovora. Danas je način života i mišljenja stvar slobodnog izbora onih koji za to imaju mogućnosti.
Živimo u veku koji je pun raznih pokreta i filozofija. Sa velikim izobiljem se podržava hedonistički način života, neki bi to nazvali i razmaženim. Sa druge strane, među pojedincima i grupama se razvija i svest o tome koliko smo uništili planetu.
Mali ritual koji svi obavljamo više puta svakodnevno je ostavljanje raznog otpada. Otpad nije toliko loš, ali reciklaža nije puna života, a nije baš da imamo neke supermaterijale koji ne zagađuju okoliš. Neke činjenice kao npr. ta da je plastika kod nekih obala postala sastavni deo stena su pomalo jezive.
Jedan od vidova smanjenja otpada, a da vam to bude korisno je da živite život sa nula otpada, ili bar približno nula. Ideja je potekla od zapadnjačkih blogera, ali oni nisu izmislili toplu vodu. Naši stari su isto živeli taj neki ziro vejst život, ali su oni uglavnom imali pogodnost da žive u manjim mestima ili selima. Bez zavaravanja, u početku nije jednostavno, mada ne mora da bude teško nekome, ali navika i volja čine čuda. Kako to može da izgleda u gradu – skrolaj dolje.
Najbitniji korak u životu sa nula otpada je proceniti šta nam je najneophodnije za život. Hrana, sredstva za higijenu, odeća, ili nešto drugo. Odnosno, uvideti bez čega se sve može. Kada se uvidi bez čega se može, treba početi sa organizovanjem tih stavki i postaviti se u pravom smeru. Svakako, nije loše ni pomalo krenuti sa naivnim smanjenjem otpada, pa videti kako ide.
Prvo – ne ugledajte se na plavušu sa naslovne, nemojte bacati plastične flaše. Nemojte ni kupovati plastiku ako ne znate šta ćete sa njom posle, ili kao te flaše ima rok trajanja. Najbolje je u suštini odbaciti svu plastiku u svim oblicima i veličinama. Osim možda kutije za hranu ako nosite ručak na faks, posao ili gdeveć, ali višekratnu.
Oslobađanje plastike svakako znači da se treba osloboditi i svih proizvoda koji su za to vezani, kao što je pasta za zube, ili recimo neki sapuni, itd. To bi značilo da bi trebalo sami da pravite pastu za zube, šampon i ostale potrepštine. Zvuči komplikovano praviti svoja higijenska sredstva, ali je zapravo veoma jednostavno. Postoje razna objašnjenja na internetu kako ovo odraditi, a možete da pitate prababe/babe, pa čak i mame. Jedina koplikovana stavka je odvojiti jedan dan u mesecu da se obavi veštičarenje za naredni mesec.
Kada obavljate kupovinu potrebnih stvari dobro je poneti svoju torbu, ceger, kesu, teglu, ili šta vam je već potrebno i imate na raspolaganju. Možete uzimati odeću iz seknd hend radnji ili je menjati sa drugim ljudima, a kako je to sad relativno teško, izbor se uglavnom svede na seknd hend ili jednostavno prekrajanje odeće koju više ne koristimo. Ne mora ni postati novi odevni predmet, već torba, zavesa, krpa… Stvari koje vam nisu potrebne uvek možete pokloniti nekome ili donirati.
Život sa nula otpada ima mnoge prednosti, koje suštinski ne bi trebalo da budu podsticaj za to brinete o svom staništu. Raste kvalitet života jer sada morate sami za sebe da odvajate vreme i radite, ješćete zdravije, uštedećete novac i bićete kul čudak u zgradi koji nikada ne iznosi smeće. Svakako bi bilo poželjno da ne idete okolo i smarate ljude kao neki veguni da ste zirovejstlajfer. Ako zapnete, uvek možete okrenuti blog.
