Napravili ste odličan plan za učenje, sa sve određenom satnicom, ali ste se u nekom trenutku shvatili da za njim dobrano zaostajete? Hvata vas panika, a pomalo i depresija? Računate u nedogled koliko vam je dana ili sati još preostalo? Poznat scenario? Bez brige – evo kako učiti efikasnije!

Plan da, ali fleksibilan

Nema ništa boljeg od dobrog plana. Osim što pomaže u organizaciji, istovremeno vam daje osećaj da kontrolišete situaciju. Međutim, problem nastaje kada shvatite da kontrolu zapravo nemate. Šta se zapravo dešava?

Ono što ste imali u glavi i verovatno stavili na papir je idealan plan. U praksi se, međutim, događaju nepredviđene stvari. Teško da ćete, naime, moći precizno da odredite koliko strana možete da pređete po satu. Teško, jer ne poznajete gradivo. Neki vam njegov deo može ići lakše, neki teže, a u to treba računati i umor kao faktor. Zato je mnogo bolje da umesto preciznog plana napravite neki okviran. Tako nećete gubiti vreme na brigu i samokritiku, a samim tim – učiti efikasnije

Navijte alarm

Kako onda učiti efikasnije ako se niste strogo vremenski ograničili?

Kad ne postoje stroge granice, postoji opasnost od „razvačenja“ i gubitka osećaja za vreme. Ono što, međutim, možete da uradite, jeste podešavanje alarma na 15-20 minuta. Dok se alarm ne oglasi, morate da sedite i pređete onoliko gradiva koliko možete. Ne morate odrediti granicu u tekstu, ali se možete takmičiti sami sa sobom. Manji rokovi uz alarm kao opomenu, zasigurno povećavaju vašu efikasnost. Duži vremenski rokovi čine da se u jednom trenutku umorite i zasitite. Alarm, sa svoje strane, čini da ne izgubite osećaj za vreme.

Kako učiti efikasnije pomoću alarma?/ Image by JESHOOTS-com on Pixabay

Ne učite na pamet

Ovo je savet koji ste već mnogo puta čuli, samo u nešto drugačijem kontekstu. Osim što naime, učenje na pamet ne pruža „pravo znanje“, na ovaj način zasigurno i usporavate čitav proces. Računica je krajnje jednostavna. Da li ćete pre završiti sa učenjem iščitavajući tekst ogroman broj puta, ili ako pokušate da ga razumete?

U drugom slučaju, biće vam dovoljno da ga pročitate jednom, pa da pokušate da ga rekonstruišete. Ako u vašoj rekostrukciji postoje „rupe“, možete se ponovo vratiti na njega. Ponekad je dovoljno da samo bacite pogled. Čak i da morate da se vraćate još para puta, ipak ste sebi uštedeli vreme. Ovo važi i kada je reč o kasnijem ponavljanju. Ako ste nešto razumeli, lakše ćete kasnije moći da ga rekostruišete, na i to na različite načine. A to je sigurno bolje nego da još učite i nečije rečenične formulacije. Učenje sa razumevanjem je definitvno jedan od odgovora na pitanje kako učiti efikanije.

Postavljajte pitanja i objašnjavajte

Osmišljavanje gradiva je siguran načinda vam ono ostane duže „u glavi“, i da optimizujete svoje vreme. Kako da, međutim, to najbolje postignete? Kako učiti efikasnije ako vam gradivo nije razumljivo na „prvo loptu“, tj. ne možete da ga „iz prve“ prepričate svojim rečima?

Jednostavno, postavite sebi pitanja, a onda pokušajte sebi nešto da objasnite. Svako „kako“ i „zašto“ može izroditi „ovako“ i „zato“ brže nego što ste mislili. Na taj način uočavate veze između pojmova, a jednom kad ih uočite, retko kad ćete morati na njih da se vraćate.

Pišite, crtajte, žvrljajte po svesci

Veze imeđu pojmova možete predstavljati i na papiru. Pišite, ili još bolje – crtajte i povezujte. Ovo je naročito korisno ako ste vizuelan tip, ali i da niste, može vam pomoći da ostanete fokusirani. Manja je verovatnoća da će vam misli odlutati, ako pišete. Možete praviti i kompleksne „mape uma“, ali u tom slučaju, nemojte gubiti prviše vremena na lepotu crteža i odabir boja.

Povezivati uz crtanje znači učiti efikasnije/Photo by rawpixel.com from Pexels

Maksimalno iskoristite dan

Ovo ne znači da  sve vreme treba da sedite za stolom da biste učili. Iskoristiteprazne“ svakodnevne trenutke na različite načine. Umesto da, na primer, čačkate telefon u gradskom prevozu, zašto ne biste pokušali da se prisetite onoga što ste do sada naučili? Na taj način ono vreme koje ste izdvojili za ponavljanje možete da eliminišete, ili barem redukujete.

Odmor je bitan!

Obično smo skloni da zanemarimo ovu tvrdnju u trenucima kada nas hvata panika. Ipak, ni u tom slučaju je nikako ne smemo izgubiti iz vida. Svakako ćemo učiti efikasnije ako smo odmorni, nego kada su nam „snage na izmaku“. Radite dok se ne umorite, a onda napravite pauzu. Ako vam je potrebna duža pauza – častite sebe. Izađite u šetnju, ili se družite. Pazite samo da ne preterate. I naravno – dobro spavajte!

Milica Rakidžija

🖊️ Milica Rakidžija

Zaprati nas na Fejsbuku

Zaprati nas na Instagramu