Sa žaljenjem Vas obaveštavam da Ste statista u sećanju sporednog junaka futurističkog filma. Verujem da su ovo jedine reči kojima se može početi kazivanje o onome što verujem da se dešava baš u ovom trenutku razvitka našeg društva. Praćenje vesti u poslednjih nekoliko dana govori nam da su naučnici jasno već izgubili obalu iz vida kada je o istraživanjima reč.
Privučen je loš prizvuk, ali smisao je neutralan. Vesti o tome šta su naučnici iz raznih oblasti otkrili u poslednjih mesec dana dovoljne su da mnogi osete onaj neopisivi osećaj samosvesti i već viđenog. Samosvesti jer smo saznali nešto novo što utiče na naše poimanje svesti. Već viđenog jer se mnoge od tih vesti odnose na događaje u glavama scenarista koji su omogućili neku od priča o dalekoj budućnosti gde ljudi imaju mnogo drugačije oblike, namene i moći nego danas.
Sećam se da sam kao mala gledala emisiju o tome kako će kroz 40 godina buduća majka moći da ode kod lekara i saopšti kako želi da joj potomak izgleda. Lekar bi to naravno modifikacijom gena bio u stanju da odradi. Budućnost koju čekamo je trenutno u nekom amorfnom stanju polimerizacije sa prošlošću. Daleko smo od mnogih priča kao što je put na druge planete, sveopšti kiborgizam i ko zna šta sve još, ali otvara sve više poglavlja koja će štošta za tu divnu čorbu posaditi. Naime, da napokon odgovorim na temu iz naslova – naučnici su napravili sintetički embrion i mogu da genetski modifikuju ljudske embrione.
Naučnici, otkrića i etika
Prvo pitanje koje se prirodno nameće je – Ko je to dozvolio? Znamo da je u mnogim državama bilo kakvo eksperimentisanje na ljudima apsolutno zabranjeno, a kamoli na ljudskom genetskom materijalu. Igranje sa prirodom na ovaj način otvorilo bi mnoga poglavlja. Naravno, dovoljno je pomenuti i samo to da bi moglo doći do toga da se nove jedinke prave sa posebnim adutima. Povećana lepota, inteligencija i izdržljivost ne bi dala prednost samo u svakodnevnom životu, već i u brojnim drugim sferama počevši od vojske na primer.
Delimična paranoja u ovom smislu je dakako opravdana. Istraživanja na ovom polju jesu vrlo mlada i ne postoje načini da se ovo postigne, možda čak ni u narednih deset godina. Ipak, sasvim je sigurno da će ona jednog dana biti moguća. Pogotovu sada kada su etički komiteti omekšali sa dozvolama. Pogledajte samo koliko je malo vremena prošlo od prvog automobila do električnih vozila. Ne moramo upoređivati ni električna vozila. Ako je za verovati Italdesign-u, vozićemo se letećim automobilima za koju godinu.
Biološka istraživanja nisu ni blizu toliko naivna. Doduše, sintetički embrion nije zahtevao posebna odobrenja. Korišćeni uzorak bio je svojevrsni eksperiment na miševima. Sa druge strane, drugi istraživački poduhvat jeste. Ipak, naučnici sa Frensis Krik Instituta su dobili od Ujedinjenog Kraljevstva dozvolu za genetsko modifikovanje ljudskog embriona. Uprava za ljudsku oplodnju i embriologiju nije bila toliko striktna prema Englezima, kao prema Amerikancima. Dok mlada nacija ne sme ni pod razno da se bavi sličnim radnjama, Anglosaksonska gospoda mora nakon 14 dana u potpunosti da uništi svoje uzorke.
Otkrića i posledice
Sinteza veštačkog embriona protekla je donekle glatko. Korišćenjem stem ćelija miševa dobijen je embrion koji je u potpunosti napravljen od strane ljudi. Naučnici sa Kembridža ne samo da su ga napravili, već su uspeli da ga podese tako da se razvija sam van materice. Određeni delovi su se razvijali kao što to radi prirodni i baš u pravo vreme. Ipak, nije mogao nikako da se razvije u zdrav fetus. Ovaj istraživački poduhvat, vođen od strane dr Magdalene Zernicke-Getz, napravio je veliki prodor. Međutim, nisu uspeli da imitiraju sve uslove i nije bilo načina da se formira placenta, stoga još jednom, fetus kao mogućnost otpada.
Otkriće je u svakom slučaju veliko i mlado. Sa druge strane, tim koji će voditi dr Keti Niakan, očekuje dosta od istraživanja ljudskih embriona u ranoj fazi. Videćemo kako će se njihovi eksperimenti pokazati. Veruje se da će ova istraživanja pomoći u trudnoćama koje se loše završavaju. 15-20% se završi pobačajem. Svakako, bar će se otvoriti nova poglavlja ka njihovom boljem razumevanju.
Potencijalne negativne implikacije ovih istraživanja ne treba da nas brinu. One, bar zasad, nisu moguće. Mnogo će još vode proteći dok neko bude u stanju da nešto slično zloupotrebi. Benefite ovakvih istraživanja se nadam da će mnogi videti. Međutim, kada bi mene neko pitao, vodeći se istorijom nas kao vrste, zloupotrebe u mnogim sferama će svakako biti u zavisnosti od toga šta bude otkriveno.
Suštinski, ovo je pandorina kutija. Verujem da bi nekim određenim napretkom mogle da se izbegnu mnoge genetski prenosive bolesti, pa i mnoge koje ljudi zarade u toku života. Prerano je o tome suditi, ali kada medicina spasava mnoge živote – rađaju se ljudi koji su preneli “loš” genetski materijal. Gojaznost, dijabetes, mnogi oblici predispozicija za mentalne bolesti i kancer su samo deo. Postoji gomila koja živi vrlo loše, a tako su se rodili. Takođe, mnoge teškoće sa kojima se ljudi suoče u obliku virusa bi verovatno mogle da se jednostavno preskoče ukoliko bismo pronašli način za to. Mnogi ljudi koji nemaju dece bi bili srećni kada bi neki od ovih timova otkrio način da im pomogne. Da li je onda neetički igrati se sa prirodom ili raditi na tome ako imamo mogućnosti već?
Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.
