Homo sapiens znači mudar čovek. Može li mudar čovek postati mudriji? Ili još bolje pitanje, može li postati manje mudar? Svi znamo ime naše vrste, a zahvaljujući mnogobrojnim otkrićima uz pretpostavku da vrste zaista postoje, znamo i da evolucija postoji. Osobenost živog sveta na Zemlji je uporedna promena sa promenom planete. Koliko god učili o tim promenama i listali knjige iz biologije, zaista je jako teško utvrditi da se evolucija zaista dešava. Ukoliko se zaista dešava veoma je spora i ekstremno je teško uočiti. Sa druge strane, ipak smo to mi – ljudi. Nemoguće je sve nas zajedno staviti u jednu formulu.
Činjenice o evoluciji su veoma zanimljive. Nije bitno koliko ste jaki ili pametni, bitno je koliko ste sposobni da se prilagodite svojoj okolini. To je definicija opstanka. Evolucija nas ili promeni svojim mehanizmima, ili osakati. Zanimljivo je da su svi pripadnici vrste homo sapiens, do pre oko 10.000 godina imali tamne oči. Bez ikakvog posebnog razloga, verovatno samo varijacije radi, pojavili su se ljudi sa plavim očima. Ljudi sa plavim očima, ili nekom drugom bojom sem braon su praktično mutanti, ali nisu dovoljno zanimljivi da bi se i o njima napravio neki film. Posle je pronađeno da je sa genom za plave oči vezana i pojačana konzumacija alkohola, tako da nas mutanti uništavaju načisto.
Postoje razna predviđanja o tome kako ćemo izgledati u budućnoti, gde ćemo živeti, itd. Nijedno se potpuno ne može odbaciti ili usvojiti jer postoje mnogobrojni uticaji čijeg postojanja nismo svesni. Nije nemoguće da nas pokosi neka katastrofa bilo koje prirode i izumremo zauvek, ionako smo jedina vrsta ovih dimenzija koje ima 7 milijardi na planeti.
Teorije koje uglavnom najviše privlače pažnju ljudi su: naš put u svemir da postanemo vanzemaljci, kiborzi, da postanemo pravi roboti sa prenesenom memorijom u čipove. Recimo da je deo čovečanstva otišao i naselio neku daleku planetu. Ti ljudi će ili uginuti (što nije od interesa u razmatranju) ili će se prilagoditi uslovima na toj planeti. Ono što je velika začkoljica u ovoj priči je činjenica da će ti ljudi razviti drugačiji fenotip i genotip od nas. Tako da ukoliko se ponovo sretnu Zemljani i ljudi sa planete X posle hiljada i hiljada godina, bez obzira na zajedničkog pretka oni ne mogu imati potomtvo.
Zapravo najlepša mogućnost je da nastavimo da evoluiramo prirodno. Potrebne su samo male mutacije, a za nešto čak ni toliko. S obzirom da se svake decenije sve bolje hranimo, postajemo sve viši. Za samo poslednjih 150 godina prosek ljudske visine se povećao za čitavih 10 centimetara. Sa druge strane, možda nam se zubi smanjuju. U proteklih 100.000 godina su se smanjili duplo od početne veličine. Ukoliko ne pronađemo načine da se svi hranimo organski, možda doživimo razne telesne promene pod uticajem hormona. Budući da smo u velikoj meri zavisni od medicine i farmaceutske industrije, vrlo je moguće da nam opadne imuni sistem. Isto tako, zbog toga što su žene privlačnije bez dlaka po telu, vrlo je moguće da će ih tokom vremena potpuno izgubiti. Kako više nije potrebno obezbediti plen golim rukama, a vrlo brzo će nam mašine obavljati sve teže fizičke poslove, nije nemoguće da nam mišići postanu atrofirani. Usled sve većeg kontakta ljudi, rase mogu da se potpuno izgube.
Iako je prirodna evolucija najlepša opcija, ona takođe, može biti i najokrutnija. Vrlo lako može da se desi da ljudi podele u više grupacija ili vrsta, skoro kao u filmu Vremeplov iz 2002. Elita ljudskog društva, pre svega ekonomska može da evoluira u visoke i zdrave ljude koji žive na površini. Ne mora to biti samo ekonomska elita. Mi ljudi se dičimo onim što nazivamo humanim, trudimo se da spašavamo i živote onih koji u prirodi ne bi opstali. Međutim, sve više postajemo izbirljivi što se tiče partnera. Ta elita može da bude i ukrštanje između visokih, “lepih” ljudi, mršavih, zdravih, verovatno i visoko inteligentnih. Bogati roditelji će možda čak imati priliku i da biraju gene svojih potomaka. Ostatak, oni koji su genetski potlačeni vremenom mogu da se pretvore u nešto nalik goblinima.
Postoje i ljudi koji zagovaraju stav da smo mi krajnji produkt evolucije i da nećemo više evoluirati. Pa možda i jesmo savršeni? Jeste nam u prirodi egoizam veoma izražen ali ostaje nada da će se to korigovati koliko je moguće tokom evolucije. Nemoguće je sa pouzdanošću reći da nemamo prirodne potrebe da evoluiramo jer 99,6% vremena od postanka života na planeti nismo bili prisutni i treba još toga da otkrijemo. Možemo da pretpostavimo da ćemo možda sami zaustaviti evoluciju. Svojom razvijenom inteligencijom možemo prebroditi skoro svaku prirodnu prepreku i nije nam potrebno da se menjamo sa prirodnim promenama.
Istočnjački filozofi bi nam verovatno nalupali dosta šamara, figurativno naravno. Previše se zanimamo budućim izgledom i životom, a ne uspevamo ni ovom do kraja da se prilagodimo. Ne uspevamo ni ovo vreme u potpunosti da shvatimo.
Postoji još mogućnosti koje daleko prevazilaze kiborge, robote ili prenos sećanja u elektronski oblik. S obzirom da nismo samo fizička, već i duhovna bića, možda naši mozgovi zaista jednog dana postignu moć telekineze što bi otvorilo vrata potpuno novim mogućnostima i dešavanjima.
Ipak, možda se zapravo probudimo jednog dana i shvatimo da smo pokvarili (čitaj – zajebali) sve i da evolucija ide unazad…
