Govor tela – Oči kao sredstvo komunikacije

U neprestanom saobraćanju sa drugim ljudima, čovek se pored verbalne komunikacije služi i određenim gestovima tj. neverbalnom komunikacijom. Upravo ovaj drugi segment predstavlja ključ za razumevanje i istinitost onoga što vaš sagovornik govori. U daljem tekstu je opisano značenje određenih pokreta koje ljudske oči proizvode tokom komunikacije sa drugima. 

 

Gotovo nesvesno ljudi pomoću svog tela, ispoljavaju svoja osećanja i namere. Najčudnija stvar od svega je što većina ljudi na gotovo identičan način odaje svoje raspoloženje, emocije i stavove. 

Naime, određene emocije uslovljavaju pojavu određenih gestova. Kada smo tužni i kad mnogo patimo zbog nekoga ili nečega, produkt našeg organizma su suze. U situacijama u kojima smo srećni, mi se smejemo, boja glasa nam je drugačija i ponekad takođe plačemo. To su gestovi koje čovek nikada neće moći da sakrije.

Pored ovakvih ekstremnih produkata ljudkog tela (plač), telo proizvodi i mnoge pokrete kojih obično čovek nije svestan. Uglavnom se takvi gestovi pojavljuju dok saobraćamo sa drugima.

Sticajem okolnosti, današnji čovek konstantno saobraća sa drugima, pa se tako onda može zaključiti da on generalno nije svestan gestikulacija koje proizvodi tokom tog saobraćanja.

Budući da su oči najekspresivniji deo ljudskog lica logično je početi sa analiziranjem istih.

Kada vas neko gleda direktno u oči, tokom cele konverzacije, to obično ukazuje na činjenicu da on prema vama gaji ili veliku ljubav ili neprijateljstvo ili strah. Kada izbegava da se susretne sa vašim pogledom to označava ili nezainteresovanost ili smatra da je mnogo bolji od vas (osećaj nadmoći) .

U nekim prošlim epohama, bilo je zabranjeno gledanje kralja i njegove žene u oči. Na taj način se pokazivala potčinjenost. Danas to nije slučaj tako da samo gore pomenute aspekte ove gestikulacije treba uzeti za ozbiljno. Smatra se da čovek koji laže ne gleda pravo u oči. Međutim naučnici smatraju da većina ljudi tokom saobraćanja sa drugima ne gleda ljude u oči, tako da ova tvrdnja nema baš neki racionalan temelj.

Ljudske oči različito reaguju u različitim okolnostima. Tako na primer, kada je čovek uplašen ili začuđen zenice se šire i kapci su otvoreni više nego obično. Kada nam je dosadno pogeld obično šeta sa jedne na drugu stranu. U trenutcima kada razmišljamo pogled je obično fokusiran na jednu određenu tačku i razmak izmedju treptaja je veći nego inače. Slični gestovi se i dešavaju u trenutcima kada je čovek zabrinut. Kada je neko zadovoljan zenice se suze i pogled je obično sitniji nego inače.  

U kombinaciji sa drugim delovima tela, ljudi pomoću očiju iskazuju svoje emocije i stavove. U poslednje vreme popularno je tzv. skrivanje emocija ali ljudsko oko i pored toga nije u mogućnosti da  nesvesno izimitira neku od svih gorenavedenih radnji. Emocije i stavovi mogu se sakriti do određenog intenziteta, ali uglavnom oči odaju one prave namere i osećanja.