Ako do sada niste bili u Mađarskoj, svakako bi, već ove godine trebalo imati u planu da se poseti njena prestonica na „lepom plavom Dunavu“ – Budimpešta. U zavisnosti od toga gde stojite, Budimpešta može biti ili najprljavije ili najčistije mesto na svetu. Drugim rečima, ona je svetska prestonica javnih kupatila.
Ako ste alergični na vodu, kao što sam ja, Budimpešta je jedan od najlepših gradova na svetu. Ili, preciznije rečeno, Budimpešta su jedan od najlepših gradova na svetu, jer su to dva grada, a ne jedan: Budim, stari, srednjovekovni, ugledni deo sa palatama, dvorcima i ulicama prekrivenim kaldrmom; i Pešta, tamo gde je akcija: šareni reklamni bilbordi, fast-food restorani, shoping centri i svi ostali aspekti savremenog tipa života. U sredini se nalazi Dunav, koji naravno nije toliko plav, kao što se predstavlja. Ali svakako ostaje sigurno da Budimpešta bez Dunava, ne bi bila ono što jeste.
TEŠKA VREMENA ZA BUDIMPEŠTU
Ovaj grad, barem onaj stari deo Budimpešte – Budim, imao je veoma burnu istoriju, koja zapravo počinje od kada je i nastao njegov naziv, odnosno kada je mađarski kralj Bela IV počeo da gradi utvrđenje na Budimu, bežeći od najezde tatarskih osvajača. Ime je dobio po bratu, vođi hunskog osvajača Atile, koji se zvao Buda.
Zatim, Turci, kada su došli 1451. godine ostali su 150 godina, a njihov uticaj se može svuda primetiti. Crkve su pretvorili u džamije. Ulice su bile pune kožara. Kupatila i derviške zgrade građene su svuda.
Posle njih su došli Habzburzi, koji su odmah prionili na izgradnju Budimpešte. Od njih nije bas mnogo ostalo jer je grad sravnjen sa zemljom za vreme okupacije Nemaca 1944. godine. Nezvanični podaci kažu da je čak 75% starog grada Budimpešte zapravo novi grad Budimpešta, iako na prvi pogled ne biste to pretpostavili.
LEGENDA O NASTANKU BUDIMPEŠTE
Kada ovako pričam o prošlim vremenima, ne mogu, a da ne spomenem urbanu legendu koja se može često čuti uz čašu isto toliko legendarnog, mađarskog vina Tokajac.
Priča je vezana za nastanak Budimpešte. Naime, ovaj grad „rodio“ se zahvaljujući hiru jedne žene, koja je zavela slavne imperatore i vojskovođe Antonija, Cezara i Oktavija. Naravno, radi se o Kleopatri.
Uzrok njene nadmoći se ne može pripisati samo fizičkom izgledu, imala je nesto „tajanstvenije“. Kleopatra je nosila mnogo nakita, ali za neke izuzetne prilike imala je određeni nakit koji u to vreme nije imala ni jedna žena. Te ogrlice i prstenje bilo je sačinjeno od zeleno-žute skamenjene smole, do tada neviđenog dragog kamenja. Danas se taj nakit zove Ćilibar. Uvažene dame tog vremena, mislile su da izvor njene moći potiče baš u tom nakitu. Tadašnji legionari, koji su osvajali prostor Budima, otkrili su napuštene rudnike koji su bili bogati žuto-zelenom skamenjenom smolom, odnosno ćilibarom.
Od tada, opusteli brežuljci Budima, pretvaraju se u prostor bogatstva. Grade se kuće i radionice za izradu nakita, dolaze trgovci iz svih krajeva. Ćilibar polako osvaja Evropu. Budim postaje poznat grad, a ćilibar tražen u skoro svim dvorovima od Rima do Pariza i Krakova.
Priča postaje još zanimljivija kada se vest o ćilibaru proširila i stigla do Turske. Turski sultani prisvojili su dragoceni nakit, ne dozvoljavajući ženama da ga nose, kako ne bi drugi muževi bacili oko na njih. Zato Turci kreću u pohode na Budim i tamo ostaju 150 godina. Do tada sam se pitao, zašto tadašnje moćno Tursko carstvo, ima toliko dugoročne interese u tako malom mestu kao što je Budim. Trebalo im je toliko vremena da opustoše sve te rudnike ćilibara, naravno.
LEGENDA, VEZANA ZA BUDIMSKU TVRĐAVU
Budimska tvrđava, tačnije Budimsko brdo, zbog svog geografskog položaja, bilo je od davnina nastanjeno. Za vreme vladavine kralja Matije Hunjadija u XV veku, tvrđava se znatno ulepšava i uređuje se enterijer. Za kratko vreme postaje poznata širom Evrope i, u to vreme, najposećeniji grad-tvrđava.
Kralj Matija u narodu je bio poznat kao izuzetno pravedan i darežljiv kralj. Legenda kaže da se kralj Matija, da bi se uverio u istinitost priče običnih ljudi, da se vlastela i viši stalež grubo i neljudski odnosi prema kmetovima, odlučuje da se preobuče u seljaka i poseti jednu kafanu u Budimu.
Ušao je u kafanu i seo za jedan od praznih stolova. Vlasnik kafane i konobar nisu hteli ni da mu priđu. Poslali su šegrta da upita gosta šta želi. Matija je hteo da poruči čašu vina, izvadivši iz džepa zlatnik. Šegrt ode do vlasnika kafane i saopšti šta „seljak“ želi. Vlasnik kafane ljutito naredi šegrtu da mu kaže da za njega nema vina i da napusti kafanu.
Posle izvesnog vremena kralj Matija se vratio u istu kafanu, ali sada u odeći kralja. Vasnik kafane i konobari, klanjajući se do zemlje, pozdravljali su kralja. Nisu prepoznali u kralju gosta koga su pre izvesnog vremena isterali iz kafane.
Sav drhtući, vlasnik kafane ponizno upita kralja, čime želi da ga posluži. Kralj Matija zatraži da mu donesu jednu kacu. Konobari i ostalo osoblje brže-bolje požure da ispune kraljevu volju. Doneli su kacu i stavili je pred kralja. Matija tada zatraži da kacu napune vinom. Iznenađeni vlasnik i konobari brže-bolje donesoše vino i napuniše kacu.
Kralj se sve vreme slatko u sebi smejao. Kada je bilo sve spremno po kraljevoj želji, Matija ustade i na zaprepašćenje svih prisutnih poče da skida svoje kraljevsko odelo.
Jedan po jedan komad bacao je u kacu sa vinom. Posle nekoliko komada skinute odeće glasno prokomentarisa „Evo ti odećo, ti pij vino, ti si za ovu kafanu, a ne ja.“
Povodom njegove smrti, mahom niži stalež i seljaci, iskazali su svoju žalost izrekom umro Matija – umrla istina. Inače, Matija je bio sin Mađarskog kralja Janoša Hunjadija. U našem narodu poznatiji kao Sibinjanin Janko, po kome je kula na Gardošu u Zemunu dobila ime.
Ove priče su samo jedan mali deo istorije ovog veličanstvenog grada. Posetom Budimpešte, svako ima svoj drugačiji lični utisak, koji govori o tome koliko zapravo Budimpešta krije zanmiljivih istorijskih priča i legenda. Svakako se preporučuje da uz poznato mađarsko pivo Dreher, otkrijete koje se to priče i dalje mogu čuti, a za koje niste znali.
Ako mislite da smo propustili neku dobru ili bitnu priču, mi vam svakako preporučujemo da je podelite sa nama u komentaru.
Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.
