Da li našim životima upravlja sudbina I postoji li mogućnost da se to promeni? Primećujete li znakove pored put? Prepuštate li se simulakrumu stvarnosti preko medija ili imate svoje naočare za posmatranje stvarnosti? Osećate li prirodu naspram vibracija tehnike? Ova i druga pitanja, postavio je i Krešimir Mišak na svom sugestivnom predavanju “Stvaram ili vidim” u Domu omladine Beograda.
Kako kažeš, Krešimir?
Da, baš tako. U punoj Velikoj sali Doma omladine preko dva sata govorio je Krešimir Mišak. Bez prestanka. Energično, sigurno, magično i zabavno. Po profesiji novinar, hobiju rok muzičar I pisac naučne fantastike. Od 2002. godine vodi izuzetno gledanu emisiju “Na rubu znanosti” koja se emituje na HRT-u a posvećena je neobičnim i neobjašnjivim fenomenima, alternativnoj nauci i svetu.
Tehnološki transhumanizam
Čitav naš organizam je elektromagnetno polje. Sve što dotaknemo, čujemo, vidimo ili osetimo jeste elekromagnetski signal. Iz tog razloga tehnika poput mobilnog, lap-topa, tv-a, može da utiče na nas “uznemiravajući” te signale I menjajući nam tok misli. To je u današnjem svetu tehnologije sasvim neprimetno jer smo toliko uronili u nametnuta i vladajuća tumačenja sveta I potreba da zanemarujemo svoju pravu prirodu. Kao produkt ali i deo ovog tehnokratskog totalitarizma pojavljuje se “tehnološki transhumanizam”. Naime, u pitanju je ideja koja nastoji da spajanjem ljudskog tela i mašina (Kiborg) stvori čoveka unapređenih performansi koje bi mu omogućile lepšu svakodnevicu i duži životni vek.
U prvom trenutku ova Ideologija deluje sasvim primamljivo, ali je u suštini neprilagođena homo sapiensu jer stvara tehnološki savršeni svet monotonog ponavljanja. Mišak to ovako ilustruje” ”Sasvim je ostvarivo da danas odete u kafić, naručite kafu, uživate na suncu i u pogledu i razmišljate koliko vam je ugodno. Međutim, ako i sutra i narednih nekoliko dana posećujete taj kafić uz preslikani ritual sa željom da opet doživite apsolutno isti osećaj zadovoljstva i lepote, razočaraćete se. Jer, život je spoj neponovljivih trenutaka.”Perpetuumobilnost kao glavni princip gorepomenutog scenarija za posledicu ima ne samo depresiju, osećaj besmisla, fizičko-mentalnu zakržljalost već i gubitak autonomije usled ugradnje veštačkih delova. Suprotna ovoj struji jeste “organski transhumanizam”. Pa, šta ova kovanica znači?
Svet kao organizam
“Osnovni princip organskog transhumanizma predstavlja nadvladavanje svojih uverenja o tome šta jesmo, šta možemo i šta ne možemo. Aktiviranjem, odnosno aktuelizacijom uspavanih moći tj moći koje do sad nismo osvestili, čovek bi bio sposoban da čita sinhronicitete, povezuje se telepatski sa drugima i generalno, u većoj meri iskoristi sopstvene resurse”navodi Mišak. Naime, između ljudi, ali i ljudi i prirode postoji međuobna povezanost tj umreženost i to na principu zavisnosti i prožimanja svih postojećih sistema.
Mišak to ovako dalje objašnjava”Na mikronivou, dve čestice koje su spojene ponašaju se isto i kada ih razdvojite. Ono što snađe jednu istovremeno snađe i drugu. Bez ikakve vremenske razlike. Takvi nelokalni, spregnuti sistemi se događaju svuda I uvek. “Na makronivou dokazi o povezanosti svesti koja ignoriše vremensku i prostornu udaljenost, najbolje se uočavaju prilikom posmatranja blizanaca koji, bez obzira koliko su udaljeni, osećaju patnju, radost ili bol..onog drugog. Sličan primer tome je da i kad nekom čoveku premine bliska osoba, on se u tom trenutku trgne ili probudi iz sna.” Dolazi se do zaključka da je ceo svet međusobno povezan i da se u njemu isto kao i u organizmu, prilikom zakazaivanja ili nestanka jednog njegovog dela ceo sistem menja.
Isto tako,
Ako se zapitate po kom načelu se to događa, vi nećete naći odgovor iz razloga što je većina aktuelnih paradigmi redukcionistička I ne bavi se celinom a istina je “da se u osnovi svega nalazi neki zajednički plan kao arhitektonski nacrt.” Još jedna tehnika za odnos prema životu proistekla iz prethodne jeste…
Transurfing
Ukoliko želite da unapredite svoj život odnosno, da ne budete osoba koja samo prima “udarce” sudbine već put određuje sama jeste da istražite transurfing. Naziv pravca osmislio je ruski fizičar Vadim Zeland. Teorija se zasniva na ideji da u Univerzumu postoji nebrojeno verzija razvoja svake životne situacije. Ukoliko se duboko zagledate u sebe i svoje srce i shavtite šta su vaše prave želje i formulište ih kao namere, uspeh neće izostati. Naime, snaga vaše volje šalje Univerzumu energiju koja će pokrenuti spajanje tačaka koje će rezultirati ostavrenjem baš željenog cija od svih drugih potencijalnih.
I sam Mišak citira Zelanda”Zamislite da je vaša stvarnost film koji se vrti na projektoru. Ono što nacrtate na projektoru, to vidite na filmu. Problem je u tome što ljudi rade suprotno: šta vide, to i crtaju. Imućni, kada ustanu, oko sebe vide bogatstvo i luksuz i razmišljaju o putu na Alpe. Dakle, oni pronalaze vlastitu stvarnost. Siromašni, sa druge strane, zaokupljeni su problemima, osećajem nemoći i odlivu novca te im se tako i događa. Ali, poenta je da postanete majstor svog projektora. Da stavite film koji želite gledati jer upravljajući svojim mislima, zapravo upravljate stvarnošću. Vremenom će se stvarnost promeniti. Jedini uslov kakao ostvariti zamisao jested da oblik misli mora biti strukturno razrađen i dovoljno dugog trajanja kako bi se maksimalno realizovao.”
Život kakav želimo
Na kraju, verovatno nećete odmah postati majstor svog projektora, ali treba raditi na tome i verovati u nešto. Često je sam put važniji od cilja. Za početak, zaronite u svoje srce I poslušajte šapat jutarnjih zvezda. Ostavite želje da tinjaju u vama. Ne stežite ih- pobeći će. Ne zaboravljajte ih-nestaće. Slagali se a Mišakovim izlaganjem ili ne..Univerzum će biti na vašoj strani kako god da odlučite.
