Budući da smo se svi mi naslušali kojekakvih priča i glupetarija, nama je palo na pamet da bi bilo korisno, jednom za svagda, objasniti organizaciju, funkcionisanje i delovanje “okultističkih” organizacija ovoga sveta. Naravno nemoguće je analizirati svaku od njih, iz prostog razloga što ih ima previše i što se svakoga dana (bukvalno) “rodi” neka nova. Ipak, one najpoznatije i najsnažnije, i one koje vas najviše interesuju, svakako su dobile mesto u ovom “serijalu”.
Za početak, bilo bi poželjno da razvrstamo tajna društva, kako bi imali što jednostavniji i bolji pregled. Dake, tajna društva se dele na: religijska, inicijacijska, politička i kriminalna.
U ovom prvom članku, analiziraćemo inicijacijska tajna društva, odnosno tajna društva koja ne skrivaju svoje postojanje. Može se čak reći da su ovakva društva više diskretna nego što su tajna.
Tajna inicijacije
Može se reći da je inicijacija jedan teorijski proces pomoću kojeg čovek prelazi iz profanog u sveto i iz stanja probuđenosti u stanje više svesti. Inicijacijski procesi kod ovih tajnih društava često su dramatični i spektakularni, a obično se u toku obreda i procesa, prikazuje smrt i ponovno rađanje novopridošlog člana. Inicijacijska tajna društva od svojih članova zahtevaju duge napore kako bi pristupili tom uskom krugu izabranih. Inicijacijska tajna društva generalno, predstavljaju osnovnu ćeliju koja omogućava svakom svom članu da se razvije i ostvari potragu za samim sobom. Neka od ovih društava kriju se od sveta, dok druga, kao npr. slobodni zidari, nisu toliko skrivena i gotovo se mogu prepoznati u javnostu. U Francuskoj, slobodni zidari su obično udruženje, koje je odobreno od strane vlasti, po zakonu iz 1901. godine.
Ipak, tajna inicijacije ima i svoje drugo lice. Rad na sebi, kod članova tajnih drušava, znači da oni na izvesno vreme moraju napustiti profani svet (pro fanum – bukvali prevod bi bio ispred hrama), a opet, kod nekih drugih tajnih društvava, članovi ne mogu “raditi na sebi” ukoliko se ne nalaze u dubinama svojih hramova, jer je jedino tu moguće postavljati suštinska pitanja i možda, dobiti odgovore. Inicijacija i tajna idu u paru zato što je spori proces rada na sebi i svih dodatnih istraživanja, teško prenosiv.
U inicijacijska tajna društva spadaju: Šamani, Pitagorejci, Templari, Alhemičari, Kompanjoni, Rozenkrojceri, Masoni, Martinisti, Spiritistička društva, Teozofsko društvo, red Zlatne zore, inicijacijska bratstva naroda i plemena Afrike itd.
Krenućemo sa onim najpoznatijim i najinteresantnijim tajnim društvom – slobodnom masonerijom.
Slobodni zidari (Masoni)
Neki ih okrivljuju za svako moguće zlo na ovom svetu, dok ih drugi smatraju jedinom pravom školom humanizma. Generalno gledano, jedan od uslova da biste ikada i mogli da postanete član svakako je da budete deo javne elite. Prvi tragovi “moderne” masonerije javljaju se u doba prosvetiteljstva tj. u 18-om i 19-om veku. U ovom periodu Vatikan je prvi put osudio društvo koje je za kratko vreme doživelo veliki uspeh u Evropi. Isto to društvo probudilo je sumnju i strah u Fracuskoj Luja XV. Pričalo se da se na tim skupovima (kasnije nazvanim “lože”) skupljaju ljudi različitog društvenog položaja – od buržuja, crkvenih dostojnika do najviše aristokratije – koji se uzajamno poštuju i razgovaraju o raznim temama na jedan čudan način (koristeći se simbolima i jezikom koji je nepoznat neiniciranima).
Ovi gore navedeni aspekti su budili sumnju, a strah je budila činjenica da u to društvo nisu primani samo katolici, već i protestanti, Jevreji, čak i muslimani. Možemo zaključiti da u periodu prosvetiteljstva masonerija nikako nije mogla ostaviti čoveka ravnodušnim.
Nastanak
Masoni kakve danas poznajemo su jedno, slobodno možemo reći, novije bratstvo koje je nastalo u 17. veku u engleskoj kraljevini koja je u to vreme bila opustošena verskim ratovima. Zaljubljenici u toleranciju stvaraju prostor slobodne reči otvoren za sve profesije. Ipak, ostalo je generalno nejasno zašto su osnivači počeli da se služe rečnikom i običajima starih zidarskih esnafa.
Sposobniji za rečitost i filozofiranje nego za čekić i teške poslove novi masoni uvode slobodnu masoneriju, ne toliko operativnu – zasnovanu na vrednostima humanizma, tolerancije i bratstva.
Zvanično osnivačka akta moderne slobodne masonerije stupaju na snagu 1717. godine, kada četiri engleske lože osnivaju Veliku englesku ložu koja okuplja sve ostale lože u kreljevini. Nekoliko godina kasnije – 1723. godine, novi red slobodne masonerije usvaja statut (Andersonov statut) koji postaje garant masonske univerzalnosti. Taj statut je na snazi i dan danas.
U ime Engleske Velike Lože , škotski pastor Džejms Anderson 1723. godine pravi dokument u kome nabraja prava i obaveze svakog masona. Što se tiče religije, statut pokazuje značajnu toleranciju za to doba. Osuđuje ateizam, a zalaže se za versku slobodu.
|
Masonski činovi
Kao osnova za nastanak masonske hijerarhije tj. činova, vezuje se legenda o Hiramu. Naime, za vreme izgradnje Solomonovog hrama čija je namena trebala da bude čuvanje tablica zakona, na gradilištu su bili radnici podeljenji prema stručnosti i u tri grupe: šegrti, kompanjoni i majstori. Hiram – graditelj hrama (glavni arhitekta) imao je naviku da svakog dana obilazi gradilište. Jednoga dana, dok je obavljao svoj posao, ispred njega su se pojavila 3 kompanjona koji su zatražili da im oda tajnu svog majstorstva. Hiram je to odbio, a oni su ga nakon toga ubili i zakopali njegovo telo. Od tada, hram je ostao nedovršen i neki stručnjaci pretpostavljaju da masoni rade na njegovom stalnom dovršavanju, tragajući za izgubljenom rečju majstora. Očevi osnivači slobodne masonerije tagali su za nasleđem svih zidara prethodnika, od graditelja piramida do neimara katedrala. Tada je ustanovljen inicijacijski obred – od stepena šegrta do stepena majstora.
Ipak, početkom 18. veka neki značajni članovi lože smatraju da je hijerarhija od tri čina nedovoljna. Oni su kasnije napravili jako složenu hijerarhijsku piramidu koja se sastoji od 33 stepena. Počinje sa šegrtom (prvi stepen), a završava se sa velikim glavnim samostalnim nadglednikom (33 stepen).
Neke od ovih titula dozvolile su unošenje stranih elemenata u izvornu masoneriju. Tako npr. veliki starešina hrama (27 stepen), podseća na tempare, dok na primer vitez crne ruže (18 stepen) podseća na rozenkrojcere. Ipak, treba imati na umu da su ove titule samo pozajmica i da ničim ne ukazuju na stvaru povezanost masona sa ostalim tajnim društvima već samo na legendu.
Masonski simboli
Poznato je da masonerija voli da se kiti velikim brojem simbola. Njima ti simboli služe da se razumeju bez obzira na društvene barijere. Uglomer i šestar su gotovo svuda prisutni. Uglomer aludira na moralnu ispravnost, a šestar predstavlja meru koju svaki mason treba da ima u svom ponašanju. Radnu sliku dopunjuju mistrija, visak i libela. Masoni su biblijsku inspiraciju pronašli u dva stuba koji se uvek nalaze na mestu ulaska u ložu. Ta dva stuba simbolizuju Solomonov hram. Tavanica ofarbana u plavo ukazuje na nedovršenost hrama i podstiče svakog zidara da radi na sebi. Ostali simboli: sunce, mesec, trougao, oko. Sunce i mesec predstavljaju radno vreme zidara – jer oni rade od podneva do ponoći. Trougao aludira na prevazilaženje suprotnosti. Oko koje se obično nalazi na vrhu trougla uglavnom predstavlja simbol znanja , a nekad upućuje i na velikog neimara – tj. samog Boga.
Kratka istorija masonske politike
Sloboda masonerija je, kao što smo na početku članka pomenuli, postala više diskretno nego tajno društvo. Do današnjeg dana niko nije uspeo da izađe da nekim dokazom koji upućuje na konačan cilj slobodnih zidara. Još od francuske buržoaske revolucije, ljudi su verovali da su masoni umešani u stvaranje nekog novog svetskog poretka. Jasno je da je većina masona liberalnog stava, ali treba napomenuti da oni u svojim redovima imaju i ljude koji su rigidni desničari. Ipak, sumnja prema njihovim planovima i njihovom radu traje i dan danas, a za to su zaslužni upravo oni, jer se nisu ustručavali da učestvuju u političkoj debati svog vremena. Mnoge vlasti su zabranjivale okupljanje masonskih loža, a neki su čak verovali (na osnovu knjige Lea Taksila – Braća tri tačke iz 1885. godine) da je masonerija produkt jevrejsko-masonske zavere. Masoni su u tom periodu predstavljeni kao igračka u rukama džinovske urote kojom upravljaju Jevreji. Kasnije su te teze preuzele vlade totalitarnih država iz 20-og. veka i istim se poslužile kao osnovni dokaz za progon i ubistva i jednih i drugih.
U Francuskoj za vreme carstva, masnoni su doživeli procvat. Poznato je da Napoleon nikada nije bio član masonske lože, ali je isto tako poznato da njegova braća jesu. Žozef Bonaparta 1805. godine je postao veliki majstor Velikog Orijenta. Tokom 19. veka u francuskoj su masoni doprineli da se ustoliči pravo na besplatno školovanje, odvojenost crkve od države i bili su veoma prisutni u političkim redovima levice.
Nakon Drugog svetskog rata, redovi masonerije bivaju desetkovani i trebalo im je više decenija da se oporave. Danas u svetu, smatra se da masonerija ima više od 6 000 000 članova od kojih je najveći deo u SAD. U Francuskoj je procenjeno da postoji oko 120 000 članova i članica masonskih loža.
Masonska tajna
Osnovna masonska tajna je deo zakletve koju polaže svaki mason prilikom inicijacijskog obreda. O masonskoj tajni vekovima kruže razne izmišljotine i laži.
Postoje dve vrste tajni: tajna obreda i tajna članstva. O prvoj tajni su tri veka kružile raznorazne priče, a danas je uz pomoć obimne literature iznet dobar deo masonskih misterija na videlo. Dakle, to nisu toliko čuvane tajne, već samo nisu bile lako dostupne. Danas na raznim televizijama možete pogledati dokumentarne filmove koji u detalje objašnjavaju život i rad masonskih loža. Ipak, postavlja se pitanje da li je to sve baš tako kako je prikazano.
Što se tiče druge tajne, tajne članstva, ona apsolutno počiva na slobodi pojedinca. Dakle, svaki mason se može u javnosti predstaviti kao mason, ali nikada ne sme reći ime nekog drugog koji se nalazi u loži, iz poštovanja prema njemu i njegovom privatnom životu. Evo jednog klasičnog dokaza da je ova tajna i dalje na snazi.
https://www.youtube.com/watch?v=N4QBu3pDoUs
Jasno je Manojlović ovde nije hteo da iznese javno da je mason, ali to nije ni bitno. Bitno je da on u togu razgovora nijednom nije pomenuo ime nekog drugog člana.
Ipak, i pored ove dve tajne, mnogi poznati autori smatraju da je prava masonska tajna nešto potpuno drugo:
Ona proizilazi iz unutrašnjeg odnosa koji svaki mason godinama stvara sam sa sobom, sa članovima lože i sa masonskim vrednostima.
Jedan drugi autor iz 18. veka zapazio je da je:
Tajna masonerije po prirodi nepovrediva, jer je mason… nije saznao ni od koga. Sam ju je otkrio odlazeći na skupove lože, posmatrajući, prosuđujući i zaključujuči.
Poznati masoni
Naučnici: braća Mongolfje, Giljoten, Fleming, Makadam, Pupin…
Industrijalci: Ford, Krajzler, Sitroen…
Muzičari i umetnici: Mocart, Hajdn, Betoven, List, Sibelijus, Luis Amstrong, Bartoldi, Šagal…
Pisci i filozofi: Šarl de Monteskje, Kazanova, Oskar Vajld, Aleksandar S. Puškin, Mark Tven, Artur Konan Dojl, Kipling, Gete, Herder, Stendal…
Političari: Džordž Vašington, Bendžamin Frenklin, engleski kraljevi Edvard VII i Edvard VIII, Đuzepe Gribaldi, Vinston Čerčil, Franklin Ruzvelz, Hari Truman…
izvor: Ovaj ovde.
