Starost u doba epidemije korona virusa

Starost u doba epidemije korona virusa nije laka, ali ako se nalazite u toj koži, tek tada možete da osetite tu težinu. Nadam se da će vam ova priča biti interesantma, koja nažalost, nema baš pozitivan kontekst.

Čeka me na kapiji. Otvaram i po glasu poznaje da se radi o meni, njegovom najstarijem sinu. “Gde si, što te nema?” – Bio sam, kažem,  juče – Juče? Čujem, neko mi reče, da su se vratile one krastave boginje” pita me moj 96-godišnji otac, zbunjen čudnom tišinom i prazninom ulice i trotoara. “Nisu, kažem, ovo je kao upala pluća, sećaš se da si bio u bolnici zbog toga. Ne ruži lice bolesnika kao boginje, nema crnih plikova. Umiru, velim, uglavnom stariji ljudi, ostavljeni bez daha, guše se u obilju kiseonika. Nema leka, nema vakcine”. Starina odmahuje glavom, ne shvata, ne razume, šta je zabrana kretanja, socijalna distanca, samoizolacija…

Radio je na građevini kao fizički radnik, tek nešto više od 24 godine, i otišao u invalidsku penziju 1979. godine. Jedva smo sastavljali kraj sa krajem u kući sa dve – tri sobice. Puna kuća dece, nekako se preživelo, raslo, sazrevalo i razišlo, svako na svoju stranu. Penzija najniža, ni da se preživi. Budžet je dopunjavao skupljajući sekundarne sirovine, pa pravac nedeljom na buvljak. Od kako je majka umrla, ima tome 41 godina, živi sa najmlađim sinom. Ne govore dugi niz godina. On u jednoj, matori u drugoj sobi. Razgovaraju svađom, poprekim pogledom. Odavno ni toga nema. Brat ustane rano, seda na biciklo i vraća se predveče. Prima socijalnu pomoć, snalazi se, potrčko u sedmoj deceniji života. Retko se viđamo i kad se sretnemo glava dole, pogled u stranu.

Samoća je njegov drug

 

Matorom samoća godinama pravi društvo. Najbolje, kaže,  priča sa samim sobom,  nikad se ne posvađa, uvek se završi po njegovom. “Znaš, priseća se, da nisam video moju majku tri meseca pred smrt. Nisam imao para za voz”. Njegov, takoreći, ispisnik, živi u obližnjem naselju. Nisu se videli mesecima, možda i više. Ne pita za njega, zaboravio ga. Koliko su samo zajedno osposobili odbačenih stvari, pronađenih u kontejnerima i prodali na buvljoj pijaci.

Pored mene, redovno ga obilazi srednji sin. Invalid, nesreća. Noga ostala kraća, živi u bolovima. Ne predaje se, veliki borac, ide “grlom u jagode”. Teško hoda, bicikla je njegov korak. Ujutro ode do matorog, da mu doručak. U šerpu sa mlakom nadrobi pola vekne hleba, ponekad bude popara, cicvara, nešto prženo. Oko jedan eto i mene. Ostavi brat nešto od jela, donesem ja, taman za ručak. Supa iz kesice da srkne, ostalo ne bira. Ne raspoznaje, ne vidi šta jede. Važno je da je puna kašika. “Kad će paradajiz?” pita onako za sebe. ” – Još malo, strpi se”. “Od ovog luka samo podrigujem”, kaže. Nemaran je, ne vodi puno računa o higijeni. Takav je celog života.

 

Srećnim ga čine male stvari

 

Žuta mrlja mu je uništila vid. Tek nazire predmete i ljude. Raspoznaje nas po glasu. Orjentiše se u prostoru više dodirom i poznatim rasporedom u kući i dvorištu. Voli da sedi pored prozora, u fotelji, uz radijator. ,,Obriši mi staklo, ništa ne vidim’’. “Šta radi komšija na krovu? – Nema nikog, to je odžak”, velim ja. Nepismen je, slova su za njega velika tajna. Najteža je kazna kad te Bog toliko poživi, i osudi te na neznanje i uskogrudost. Sto godina samoće, kako reče Markes, bez slova, novih saznanja, nepročitanih redova, u mraku, a na svelosti dana. Ceo život je štedeo, ni on sam ne zna zašto. Takvi smo i mi, njegova deca. Kaže: “trebaće za crne dane, kad umrem, vama zlu ne trebalo”.

Srećnim ga čine male stvari: da ima da pojede, topao radijator i dani puni sunca, da dremne. Kupanju se raduje kao malo dete. Stavim malu stoličicu u kadu i tuširam ga. Ima veliku preponsku kilu, zakasnio je za operaciju, nosi pojas. Obrijem ga kad mu naraste brada. “Pazi, kaže, uvek me isečeš, kad ćeš da me šišaš”?

 

Policijski čas za nas u doba epidemije korona virusa

 

Imam preko 65 godina i za mene važi zabrana izlaska iz samoizolacije. Svesno je kršim, jer znam da bez mene i brata ne bi preživeo. Idem obilaznim stazama, sa maskom i kapuljačom na glavi. Kako se samo obraduje kad me vidi na kapiji. Zdravlje ga služi mada mu se životni prostor, iz godine u godinu, polako ali sigurno sužava. “Kad dođem do sobe i kreveta, tu je kraj” uverava me. Još se nije umorio od života. Pre tri godine je slomio nogu, operisao ga ortoped sa VMA. Kad smo otišli na kontrolu, lekar zbunjeno gleda u snimak u neverici i kaže:  “Ne vidim gde je bio lom, daj mi stariji  snimak!”. Sudeći po njegovom primeru, recept za dug život je vrlo jednostavan. Živi bez sekiracije i stresova, za druge ko još mari.

Do nedavno sam ga obilazio pred spavanje. Skine pantalone, bluzu i nemarno odloži gde stigne. Tu je noćna posuda da ne izlazi napolje. Na noćnom stočiću upaljena stona lampa, flašica vode, šolja za protezu, pola tablete bromazepama i pšenične mekinje protiv gorušice. “Pokrij me, veli ko malo dete, i eno ti ključ od spoljnih vrata na prozoru, zaključaj”.

Preporučujemo vam da pročitate naš članak “Karantin – šta raditi, a da nisu knjige?

Preporučujemo:

Preporučujemo:

Sudar vitezova na niškoj tvrđavi

Sudar vitezova na niškoj tvrđavi

Niška tvrđava i grad Niš bili su od 14. do 16. juna domaćin srednjovekovnim vitezovima. Naime, ovog vikenda održan je međunarodni viteški festival pod nazivom Zaštitnici tvrđave. Učešće u ovoj kulturno-istorijskoj manifestaciji uzeli su brojni klubovi iz naše zemlje,...

Sudar vitezova na niškoj tvrđavi

Sudar vitezova na niškoj tvrđavi

Niška tvrđava i grad Niš bili su od 14. do 16. juna domaćin srednjovekovnim vitezovima. Naime, ovog vikenda održan je međunarodni viteški festival pod nazivom Zaštitnici tvrđave. Učešće u ovoj kulturno-istorijskoj manifestaciji uzeli su brojni klubovi iz naše zemlje,...

Kako se pripremiti za dobro javno izlaganje?

Kako se pripremiti za dobro javno izlaganje?

          Javno izlaganje, bilo da je u pitanju usmeni ispit, prezentacija na poslu ili neko takmičenje u besedništvu, može biti prilično stresno. Evo saveta kako da se opustite  i učinite svoje izlaganje boljim. REPETITIO EST MATER STUDIORUM!...

Komentari: