Ubrzan tempo života koji nam diktira moderno doba i tokom kojeg ne možemo ili ne umemo da se na pravi način posvetimo sebi, dovodi do pojave stresa. Usled nagomilavanja istog, stvara se prostor za anksioznost koja se sve češće javlja kod osoba koje nemaju razvijene adekvatane mehanizme za borbu sa stresnim situacijama.
Anksioznost je neprijatno stanje koje se karakteriše osećanjem stalne strepnje i straha da će se nešto užasno dogoditi. Ovu pojavu prati neprijatna fizička napetost celog tela i izuzetni unutrašnji nemir. Svako od nas je imao bar malo iskustva sa ovim osećanjem, ali kod nekih ljudi se ono toliko razvije i prerasta u hronične strahove često praćene napadima panike.
Ako smatrate da posedujete neke od simptoma anksioznosti, možda će vam biti potreban savet stručnjaka, ali postoji mnogo toga što možete sami preduzeti!
Samorazumevanje
Neki ljudi su po prirodi podložniji strahu i nemiru od drugih, ali je verovatno da je nešto iz prošlosti anksiozne osobe poslužilo kao okidač za stanje u kome se nalazi trenutno. Prvi i možda najbitniji korak u savladavanju anksioznosti je svakako pokušaj da se razume njen najverovatniji početni uzrok.
Razne stresne situacije i traumatska iskustva su uglavnom uzročnici anksioznosti. Isto tako i roditelji mogu neprestanim upozoravanjem na rizike i opasnosti, koji su sastavni deo normalnog života, preneti na decu sopstvene strahove.
Možda će vam biti lakše da se do korena svoje anksioznosti vratite uz pomoć nečijeg prijateljskog razumevanja i da na taj način dođete do izvora nagomilanih negativnih osećanja. Tek onda kada ih spoznate, moći ćete i da ih se oslobodite!
Oslobađanje loših osećanja
Negativna osećanja izazivaju neprijatnu telesnu reakciju, sprečavaju da se osećamo dobro i pritom nam remete jasnoću misli, koncentraciju i smireno logičko razmišljanje. Uvek su praćena nekim oblikom nemira, nelagodnosti i tenzije u našem organizmu. Život postaje nepodnošljiv ako se ne oslobodimo nagomilanih negativnih osećanja.
Osećanjima koja nam prijaju, kao što su radost, zadovoljstvo i sreća mi ne pružamo nikakav otpor, naprotiv, odmah ih prihvatamo i iskazujemo. Ono što je najbolnije u vezi sa negativnim osećanjima je taj čovekov otpor prema njima. Loša osećanja koja odbijamo da osetimo i iskažemo i dalje traju u nama, gomilaju se i traže da budu oslobođena u potpunosti.
Potiskivanje i neispoljavanje osećanja čak može i da uzrokuje opsesivno-kompulzivni poremećaj. To je anksiozni poremećaj a karakteriše ga postojanje opsesivnih misli sa ili bez vidljivih kompulzivnih (prisilnih) radnji u pokušaju da se neutrališe anksioznost. Međutim, iako ove prisilne radnje osobu trenutno oslobađaju napetosti, na duže staze one joj u velikoj meri otežavaju život.
Kako se negativna osećanja ne skupe u našem organizmu odjednom, već tokom vremena, tako nije moguće ni osloboditi ih se odjednom, već i samo oslobađanje postaje proces.
Od velike pomoći prilikom oslobađanja od nakupljenih negativnih osećanja je vizuelizacija. Poenta je u tome da zamislite sliku osećanja kojeg želite da se oslobodite, a onda ga vizuelizujte kako napušta vaše telo. Isto tako, umesto slike možete zamisliti na primer zvuk ili neki drugi oblik tereta.
Oslobađanje obično ide „u slojevima“, kao da nestaje naslaga za naslagom, tako da je proces zbog nakupljenih „naslaga“ neophodno ponavljati da biste se u potpunosti rasteretili.
Iako vam zvuči neverovatno da se negativnih osećanja možete osloboditi kao da se radi o oslobađanju od nečega fizičkog, zaista jeste tako. Osećaj olakšanja je veoma sličan onome prilikom oslobađanja od fizičkog tereta.
Ma koliko god delovalo da je lakše reći nego učiniti, ako se zaista potrudimo da oslobodimo sva svoja osećanja, kako pozitivna tako i negativna, dajemo sebi šansu da uspostavimo mir i harmoniju u nama.
Opuštanje
Ljudsko telo je programirano tako da na opasne situacije reaguje refleksnim fizičkim promenama koje pripremaju organizam za ,,borbu ili bekstvo’’. Na žalost, spremnost za bitku ili bekstvo nije od koristi u mnogim situacijama koje nas danas plaše, pa često ostajemo u stanju povišene napetosti bez fizičkog oduška. Možete sami sebi pomoći u razbijanju ove napetosti ako naučite da se fizički i mentalno opuštate umesto da ostanete u stanju uzbune.
Neki od načina da to postignete su:
-oslobadjanje napetosti mišića i nerava fizičkim vežbanjem i aktivnošću
–meditacija i relaksacija (postoje brojni audio i video sadržaji namenjeni učenju opuštanja, a evo i jednog dobrog primera jednostavne opuštajuće tehnike)
Instant Relaxation Technique
Afirmacije
Primenjivanjem afirmacija podstičemo reprogramiranje misli koje se okreću prema pozitivnim stranama našeg života i ličnosti, a zanemarujemo negativne.
Sastavite kratke rečenice koje odgovaraju vašoj situaciji. Vodite računa da uvek govorite u prvom licu, koristite sadašnje vreme i da su rečenice u pozitivnom kontekstu.
,,Kvalifikovan sam za taj posao!’’ – ako vas očekuje razgovor za zaposlenje
ili neku opšteg karaktera:
,,Svakog dana u svakom pogledu ja sam sve bolji, bolji i bolji!’’.
Možda vam stvarno bude bilo od pomoći ako te rečenice ponavljate glasno (čak iako sami sebi izgledate smešno) ili ako ih nekoliko puta napišete.
Ishrana
Manjak kalcijuma,magnezijuma i vitamina B i E može doprineti pojavi anksioznosti, zbog toga se trudite da unosite što više namirnica bogatih ovim hranljivim materijama. Uključite u ishranu više integralnih žitarica, koštuničavog voća, semenki i povrća.
Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.
