Unikatnost je samo jedna od mnogobrojnih odlika afričke kulture i tradicije. Umetnost, muzika i usmena književnost savršeni su predstavnici koji verno odražavaju bogatstvo i raznolikost kulture u Africi. Originalnosti kulture svedoči i činjenica da se ona razlikuje ne samo od države do države, već se i u okviru iste države može pronaći više različitih kultura. Preostaje nam samo da se divimo šarolikosti koja dominira ovim kontinentom.

Centar afričkog kulturnog delanja predstavljaju porodica i etnička grupa. Veoma drže do toga da “ja” nije izdvojeno od sveta, već da je stopljeno sa prirodnim i socijalnim okruženjem, te zajedno sa njima čini jedinstvo. Postoji jedna zanimljiva poslovica: Umuntu ngumuntu ngabantu (Osoba je osoba preko drugih osoba) – jedino kroz interakciju i zbližavanje sa drugim osobama možemo dostići sopstvene ljudske kvalitete.

Kako je sve počelo…

Možemo se zapitati-kako je zapravo nastala afrička kultura? Šta je sve uticalo na njeno formiranje?

Znamo da su vekovima ljudi iz različitih delova sveta dolazili u Afriku i naseljavali je. Najbrojniji doseljenici bili su Arabljani, koji su, krenuvši iz Srednje Evrope, naseljavali Severnu Afriku počevši još od 7. veka. Njihova kultura i običaji su se vrlo brzo proširili afričkim kontinentom, a koliki uticaj su oni  imali na oblikovanje afričke kulture svedoči rasprostranjenost islamske religije.

Evropljani su tek sredinom 17. veka došli u Afriku i naselili većim delom Južnu Afriku, a sa sobom su doneli hrišćanstvo. Za razliku od Arabljana, njihov uticaj je bio manji. Međutim, ne smemo im umanjiti zasluge-u afričkoj kulturi se često primećuju elementi evropske kulture i običaja. 

Možda Arabljani jesu u najvećoj meri uticali na formiranje ovako specifične kulture, ali i Evropljani su imali izvestan uticaj. Zahvaljujući ovakvim okolnostima afrička kultura predstavlja izuzetan sklop različitih kultura i tradicija – to je ono što je čini posebnom.

Umetnost, hrana, muzika

Pod afričkom umetnošću i zanatima podrazumevaju se vajarstvo, tkanje, slikarstvo, grnčarstvo, i

Muzika je raznolika poput ljudi koji žive na ovom kontinentu i dosta se razvila pod uticajem zapadne kulture.  Tradicionalna muzika u južnoj Africi uglavnom podrazumeva bubnjeve i pevanje i instrumente poput kalimbe (koju često zovu i thumb piano, mbira, karimba) i zvečke napravljene od osušenog voća sa semenkama unutra.

Tahirou Djembe-Folongoto

Koja hrana se konzumira zavisi od toga u kom okruženju se nalazite – u različitim delovima kontinenta se konzumira različita hrana. Ali postoji više kulturnih grupa koje imaju sličnu hranu u svojim kuhinjama.

Veoma često jelo je kaša bazirana na kukuruzu koja nosi još i nazive ugali, sadza, nsima, nchima, chima, poshto, tuozafi, ubgali, bugali, sokoro, sokora – zavisno od toga u kom delu kontinenta se jede. 

Sadza

 Najpoznatija plemena

Definitvno najpoznatije pleme u Africi jeste Zulu. Žive u provinciji Kva Zulu u Južoj Africi i predstavljaju najbrojniju etničku grupu u tom delu zemlje koja broji oko 11,5 miliona ljudi. Zulu veruju u boga stvoritelja sveta pod imenom Nkulunkulu, ali taj bog ne dolazi u kontakt s ljudima i nema nikakve interese za njihov svakodnevni život. Zbog toga većina pripadnika plemena svakodnevno komunicira s duhovima svojih predaka. Da bi u tome uspeli, služe se vradžbinama. Na Zulu jeziku, Zulu znači nebo.

Pripadnice plemena Zulu

Masaji(Maasai) su posle plemena Zulu najpoznatije afričko pleme. Ima ih oko 900 000 i nastanjuju Keniju i Tanzaniju. Osnovna društvena jedinica je boma sastavljena od poliginijskih porodica. 20-50 boma čini selo. Među Masajima postoji sistem starosnih kategorija, te su muškarci podeljeni u 3 grupe: mladiće, ratnike(moran) i starce. Tradicionalna religija ovog plemena je monoteistička i Bog se naziva Ngai.

Pleme Masaji

Bušmani( afr. Bosjemans – ljudi iz grmlja), poznati i kao San, Šo, Basarva, Kung i Hve su etnička grupa koja boravi na jugozapadu Afrike, uglavnom u pustinji Kalahari. Pripadaju najstarijem sloju stanovništva Afrike, žive u prirodi i od prirode, a predstavljaju neverovatan medicinski fenomen. Naime, prilagođeni su vrućem i sušnom području u toj meri da nemaju znojne žlezde! Fascinantno je i to da uopšte ne mogu da pljunu. Pored toga što žive u opasnom i nepreglednom području, ne postoji nijedan zapis da se neko od pripadnika ovog plemena ikada izgubio ili preminuo od žeđi.

Bušmani-“ljudi iz grmlja”

Tradicija i običaji

Kidnapovanje mlade. Sudansko pleme Latuka neguje običaj da kada muškarac želi da se oženi mora da kidnapuje svoju buduću ženu. Stariji pripadnici njegove porodice traže od devojčinog oca pristanak i ako se on sa tim složi, tuče udvarača u znak pristanka. Ako otac ne pristane, muškarac će da oženi devojku na silu uprkos svemu.

Pljuvanje kao blagoslov. Članovi Masaji plemena pljuju da bi podarili blagoslov. Ljudi pljuju novorođenče kako bi ga blagoslovili jer veruju da će beba biti prokleta ako je hvale. Masaji ratnici pljuju u ruku pre rukovanja sa starešinom.

Prihvatanje poklona. Ako vam neko velikodušno daje poklon, neverbalan način da pokažete izrazitu zahvalnost jeste da poklon prihvatite obema rukama ispruženim.

Skok na bika. Kako bi dokazali da su postali muškarci, mladići iz etiopijskog plemena Hamer moraju da u trku skoče na leđa bika, a zatim da pokušaju da pretrče preko leđa nekoliko bikova. Oni to čine više puta, a tokom tog čina obično ne nose odeću.

Skok na bika

Desnom rukom se jede. Možda za ovo niste čuli ranije, ali u Africi se jede isključivo desnom rukom, dok se smatra nepristojnim jesti levom. Naime, leva ruka služi za nehigijenski zadatak koji sledi nakon obroka. Šta god radili, ne dirajte afričku hranu levom rukom!

Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.