Iako su svojim dostignućima ostavili neizbrisive tragove za sobom, ovi nesrećni pronalazači su uspeh platili svojim životima.
Žan-Fransoa Pilatr de Rozje (1754-1785)
Jedan od pionira vazduhoplovstva je svakako ovaj francuski učitelj fizike i hemije. Naime, De Rozje je izveo nekoliko uspešnih letova prvim letećim balonom, a tokom najuspešnijeg je prešao neverovatnih 52km za samo 45 minuta.
Sledeći njegov plan je bilo preletanje kanala Lamanš od Francuske do Engleske. Zbog neizdrživih problema sa vetrom nisu uspeli da obuzdaju letelicu, te su nažalost, on i njegov pratilac Pjer Roman postali prve poznate vazduhoplovne žrtve u istoriji.
Valerijan Abakovski (1895-1921)
Ovaj mladi Letonski inženjer ostao je upamćen kao izumitelj Aerovagona. To je bio eksperimentalni ultra brzi voz koga su pokretali avionski motor i propeler.
Tokom probne vožnje, na relaciji od Tula do Moskve, usled prevelike brzine došlo je do izletanja Aerovagona iz šina. Svi putnici, uključujući i dvadesetpetogodišnjeg Valerijana su poginuli.
Kuper Fips Kols (1819-1870)
Ovaj kapetan britanske mornarice prvi je izumeo rotirajući top (kakav se koristi danas na brodovima, tenkovima i drugim oklopnim vozilima). Njegov izum je prvi put montiran na britanski brod HMS Captain.
Zbog prevelike težine ovih topova, koja je bila i više nego neizdrživa za tadašnje brodove, HMS Captain je potonuo na svojoj prvoj misiji 6.septembra 1870. godine. U nesreći je nastradalo 500 članova posade, zajedno sa kapetanom Kuperom.
Oto Lilijental (1848-1896)
Oto Lilijental je prvi čovek koji je uspešno obavio let jedrilicom i koji je zaslužan za postojanje paraglajdinga. Razvio je 18 različitih modela jedrilica.
Posle nekoliko uspešnih letova, Ota je prestala da prati sreća. 9. avgusta 1896. godine pao je sa visine od 17 metara i slomio je kičmu. Posle nesreće je izjavio da su “male žrtve neophodne da bi se ostvarila velika dela”. Umro je sledećeg dana.
Tomas Endruz (1873-1912)
Tomas Endruz je bio irski arhitekta i inženjer zadužen za kreiranje i dizajniranje Titanika. Putovao je na Titaniku tokom njegove prve plovidbe kada je brod udario u santu leda.
Nakon što je nekim brodolomnicima pomogao da stave svoje pojaseve za spasavanje i da se ukrcaju na čamce, Tomas je poslednji put viđen u luksuznoj prostoriji prvog razreda kako sedi zagledan u galeriju sa slikama. Bez pojasa za spasavanje, bio je odlučan da potone zajedno sa svojim projektom.
Franc Rajhelt (1879-1912)
Bio je francuski krojač austrijskog porekla, izumitelj i svakako jedan od pionira u padobranstvu. Popularni “šišmiš” je bio usredsređen na razvijanje avijatičarskih odela koja bi se u slučaju nezgode pretvorila u padobran. Svoje izume je uspešno testirao u više navrata sa svoje petospratne zgrade koristeći lutke približno ljudske veličine. Nešto posle toga, smatrajući da nema dovoljnu visinu potrebnu za uspešnu realizaciju skoka sa kasnije modifikovanim padobranom, odlučuje da testove izvrši sa Ajfelovog tornja.
Iako je prevashodno trebalo da koristi lutke prilikom ovog eksperimenta, što je i bio dogovor sa pariskom policijom, Franc je odlučio da on skoči. Uprkos odgovaranjima od strane prijatelja i velikog broja posmatrača, skočio je sa prve platforme Ajfelovog tornja, ”padobran” se nije otvorio a nesrećni krojač je poginuo na licu mesta.
Marija Kiri (1867-1934)
Svakako najpoznatija ličnost na ovoj crnoj listi, Marija Kiri je bila francuska fizičarka i hemičarka poljskog porekla, najpoznatija po svom radu na radioaktivnosti. Otkrila je elemente polonijum i radijum, dobitnik je dve Nobelove nagrade – jedne iz oblasti fizike, koju je zajednički dobila sa svojim mužem i Anrijem Bekerelom, a druge iz oblasti hemije. Ona je i dan danas jedina žena koja je dobila dve Nobelove nagrade.
Marija Kiri je odgovorna za uspostavljanje teorije radioaktivnosti, ali je nažalost i nesvesno otkrila fatalne uticaje koje radioaktivnost može imati na zdravlje. Umrla je 1934. godine od aplastične anemije prouzrokovane izlaganjem radijaciji.
Vilijam Bulok (1813-1867)
Vilijam Bulok je bio američki pronalazač čija su poboljšanja na rotacionoj mašini za štampanje pomogla revoluciji u grafičkoj industriji zbog povećane brzine i efikasnosti.
Nekoliko godina nakon patentiranja inovacija, nesrećni Bulok je zaglavio svoju nogu tokom jedne od popravki ove mašine, što je izazvalo povrede usled kojih se kasnije stvorila gangrena, nakon čega je podlegao posledicama neuspele amputacije.
