Konstantan odnos obima kruga i njegovog prečnika obeležava se grčkim slovom π (pi), čija je vrednost ono čuveno 3,14. One tri tačke koje se skoro nikad i ne pišu čine ovaj broj toliko posebnim. π je beskonačan, trancendentan i iracionalan, što znači da nije rešenje bilo koje algebarske jednačine sa realnim koeficijentima, kao i da mu je redosled cifara iza zareza potpuno nasumičan. Evo nekoliko zanimljivosti:
Prvi put se pojavljuje između 1900. i 1600. godine na glinenoj pločici u Vavilonu kada je bilo poznato svega tri cifre.
Do polovine prvog milenijuma Kinezi su izračunali sedam.
Oko 250. godine pre nove ere i grčki matematičar Arhimed se bavio problematikom površine kruga i broja π, zbog čega dobija nazive „kružna konstanta“ i „Arhimedova konstanta“.
Rekord iz 2002. drže Japanci kada je sračunato nekoliko biliona cifara.
Prvih milion cifara sadrži najviše petica, a najmanje jedinica.
Simbol π se nije koristio do osamnaestog veka već se opisivao.
Opsesivna potraga za nekim redosledom u broju π objašnjava se time da je traženje šablona deo ljudske prirode.
Prvih šest cifara, 314159, pojavljuje se bar šest puta u prvih deset miliona cifara.
Kvadratni koren iz 9.869604401 je približno π.
Iako se π ne može zapisati u obliku razlomka, jedan od najtačnijih je 104348/33215, i njegova greška je oko 0.00000001056%.
Najviše upamćenih cifara je 67890 za čije je recitovanje bilo potrebno oko 24 sata.
Ispravnije je reći da krug ima beskonačno mnogo uglova nego nijedan upravo zbog broja π.
Četrnaesti mart je među ljubiteljima ovog broja poznat kao „Dan broja π“ – 3/14, što je ujedno i rođendan Alberta Ajnštajna.
Jedan od fanova ovog broja omogućio je slušanje cifara preko telefona (the pi Phone Project).
Postoji verovanje da je sve zapisano u broju π – datum rođenja, smrti, početak i kraj svega.
Pokrenut je sajt koji pronalazi zadatu sekvencu brojeva: http://www.angio.net/pi/piquery (na primer, moj rođendan se pojavljuje jedanput u prvih 200 miliona cifara, i to na poziciji 47553207).
