Muško-ženski odnosi su neiscrpna, uvek aktuelna tema. O tome se toliko toga može reći, neretko provocirajuće, ali bez obzira na to, koliko god da se pisalo i pričalo o tome, uvek može još.

Svet kroz ružičaste naočare

Nema sumnje, dosta ljudi ima velika očekivanja u pogledu romantičnih veza. Muško ženski odnosi započinju idealizacijom, koju potpomaže težnja druge osobe da se predstavi u najboljem mogućem svetlu, vešto skrivajući svoje nedostatke. Naravno, ovaj proces je dvosmeran, i osoba koja idealizuje je sama idealizovana jer se ponaša po istim obrascima. Blaženi početak svake veze. Sve je lepo, bajkovito, svaki dan se probudimo sa osmehom i jedva čekamo da vidimo tu posebnu osobu. Osećamo da nije bitno gde smo, jer smo zapravo u društvu najinteresantnije, najprivlačnije osobe na svetu, pa čak i kad sedimo na klupi u parku sa njom, osećamo se kao na nekom putovanju. Sve je novina, egzotika, pustolovina. Stalno otkrivamo neke nove stvari o izabranoj osobi, prepušteni smo osećaju, nešto preterano ni ne razmišljamo kada smo s njom.

Nevolje u raju

Ta zaliha informacija, koja nam na početku izgleda kao pećina puna blaga, vremenom se iscrpi. Što smo duže sa nekim, sve je manje novih stvari koje možemo da saznamo. Naviknemo se da tu osobu imamo u životu i ona polako postaje deo njega, deo svakodnevne rutine. Prirodno, tokom vremena, maske padaju, i što smo duže s nekim, postajemo svesniji njegovih mana i navika koje nam se ne dopadaju, a i on naših.

Takođe, smanjuje nam se prag tolerancije, previše se opustimo, neretko se ponašamo i impulsivno, onako kako se ne bi ponašali u društvu neke druge osobe. To jeste znak da nam je ta osoba postala veoma bliska, ali je takođe i znak da bajka polako bledi i ustupa mesto stvarnom životu. Nekad su dovoljne sitnice oko kojih se uznemirimo i napravimo scenu, da bismo se nakon toga (par minuta, sati ili dana – veoma individualno) sa voljenom osobom zajedno smejali tome. Zaista tragikomično. Takođe, bude onih trenutaka kada želimo sve da uradimo savršeno, a na kraju se naš plan izjalovi na vrlo simpatičan način.

Ne možemo, a da ne postavimo pitanje – šta nas spaja, a šta razdvaja?

Šta je dovoljno dobar razlog da istrajemo u pokušajima da održimo značajan odnos? Muško ženski odnosi, ali i odnosi uošte se vremenom menjaju, jer se i same osobe menjaju.  Svaki odnos, pa i partnerski, zahteva trud, kao i sve ostalo u životu. Ljudi u vezama neretko prestanu da se trude, očekivajući da veza funkcioniše sama od sebe. To je nešto poput ovoga: „Pritisnuo sam dugme, dao inicijalni podsticaj, sad je na mašini da obavlja posao.“ Ali, i mašina može da se pokvari ako se redovno ne održava. Sličnu analogiju možemo da upotrebiti kad su u pitanju muško ženski odnosi i ljudski odnosi generalno. Naročito partnerskim, u kome je bliskost na veoma visokom nivou (ili bi bar trebalo da bude). S tim što je u ljudskim odnosima mnogo komplikovanije, jer su ljudi, logično, mnogo komplikovaniji od uređaja.

Da li treba da prestanemo da očekujemo idealno i da počnemo da cenimo ono što zapravo imamo?

Najbolje je naći sredinu. Treba da ulažemo napor, da pokušamo da napravimo da bude idealno. Ako nam je važno. Kako? Pomoću sledećih reči: kreativnost, mašta, dobra volja. Postoji mnogo načina. Na primer, prvi sastanak. Šta je u vezi njega bilo toliko magično? Čime vas je nasmejao/oduševio/šokirao? Nekad je dobro evocirati uspomene. To stimuliše osećaj bliskosti i prijatnosti. Preuzimanje novih uloga i oprobavanje u novim aktivnostima takođe može da bude veoma zanimljivo. Uvek postoji nešto novo što se može probati, ako su obe strane voljne.

Zajedničim snagama se muško ženski odnosi mogu u velikoj meri popraviti. Lepo je zajednički raditi na nečemu. Interesantan je pokušaj pravljenja nečeg zajedničkog, nešto što će simbolizovati vašu vezu, sa usponima i padovima, od početka pa do sada. Bitno je da obe strane daju doprinos. Na kraju krajeva, iako ste par, bitno je i slobodno vreme, kao i vreme za sebe. Obe strane treba da osećaju kao da imaju dovoljno prostora u vezi za ostale stvari koje ih ispunjavaju i koje im znače.

A konflikti?

Poslednje, ali ne najmanje važno: šta sa konfliktima? Konflikti su neizbežan element komunikacije. Iz ličnog iskustva znamo da svi muško ženski odnosi kad-tad pretrpe neki konflikt, bilo da je u pitanju neka bezazlena sitnica ili nešto daleko značajnije. Nešto što može duboko da poremeti neki odnos. Kako voditi uspešnu komunikaciju u slučaju konflikta, kada smo vođeni afektom i kada nam „prorade“ odbrambene reakcije? Možemo li u tim situacijama biti asertivni, odnosno, aktivno braniti svoja prava uz istovremeno uvažavanje prava druge osobe?

Odgovor glasi: iako po pravilu to nije lako, možemo bar da pokušamo. Bitno je izložiti svoj pogled na stvari i svoj doživljaj nečijeg ponašanja, umesto što ćemo napadati drugu osobu i kritikovati njeno ponašanje. Na primer, reći ćemo nešto poput sledećeg: osećala sam se veoma neprijatno kada nisi obraćao pažnju na mene dok si bio sa svojim društvom, umesto da kažemo: ponašao si se jako ružno i bezobrazno. U suštini, reći ćemo sličnu stvar birajući prave reči, a efekat će biti mnogo bolji. Na taj način izbeći ćemo svađu i zameniti je konstruktivnijim dijalogom.

Osim toga, bitno je i da pokažemo želju da sagledamo i razumemo tuđu perspektivu. Da se vratimo na prethodni primer, reći ćemo nešto poput: svesna sam da te je iznenadila poseta prijatelja i da ih dugo nisi video, verovatno si zbog toga bio primarno fokusiran na njih. Ovakav način komunikacije druga osoba ne doživljava kao napad, te nema ni potrebu da nam uzvrati na taj način. Na kraju, jako je bitan način na koji ćemo nešto reći, kao i vreme. Bitno je da izabrati pravi trenutak, pa i odložiti ono što nas okupira zarad „povoljnije prognoze“ u budućnosti

Marija Žmukić

Autor: Marija Žmukić