Kada smo asistenta koji je držao vežbe iz matematike pitali koju zbirku da koristimo za vežbanje zadataka, on je odgovorio da postoji ogroman broj zbirki i da bi morao svakog da poznaje kako bi mu preporučio odakle da vežba. Na opšte negovodavnje je dodao da će svako ko izvežba zadatke koje zadaje sigurno položiti pismeni. Suštinski, tako je i sa svakim životnim sadržajem. Istini na volju, ako stvarno nekome želite da preporučite neku literaturu, muziku ili film, najbolje je poznavati tu osobu. Evolucija se postarala da budemo veoma raznoliki i svakome odgovara nešto drugo. Koliko god se naši ukusi i mišljenja razlikovali, postoje sadržaji koje svako može pogledati. Postoje sadržaji koje biste mogli svakome da preporučite. Serija Mr Robot je jedan od takvih saržaja.
Tajna sadržaja koji se može svakome preporučiti je uglavnom to što se odigrava na puno nivoa. Radnja se može posmatrati iz mnogo uglova i biti shvatljiva nezavisno od društvenog ili duhovnog statusa osobe.
Zapravo, zamišljeni drugari uglavnom imaju ime
Samim početnim monologom glavnog junaka, Eliota Aldersona, bivamo zarobljeni. On se kroz taj monolog obraća sebi, ali i publici, odnosno u realnosti serije – svom zamišljenom prijatelju. Sem Esmail nas time što postajemo deo serije primorava da se u nju uključujemo i posmatramo ishod kao da smo deo radnje. Ovo je vrlo zanimljiv trik jer, iako nas obavezuje na neki način, on nam i dozvoljava da pratimo radnju kao nemi posmatrač (što i jesmo zapravo), bez zauzimanja strana i stavova.
Eliot je običan radnik, inženjer u kompaniji “Allsafe” koja se bavi bezbednošću. Njen najisplativiji klijent je E Corp. E Corp se tokom serije upotrebljava kao Evil Corp. Pogađate, ovo je jasan i jak simbol za sve konglomerate koji vladaju ekonomijom, a ko vlada ekonomijom praktično vlada i društvom.
Kada nije inženjer na radnom mestu, Eliot je haker. Ne zazire da prečicama zaviri u virtuelni svet ljudi koje upoznaje. Praktično, vrlo ozbiljno hakuje i proučava identitet. Iako je dato više odgovora na njegove postupke, u kombinaciji sa Eliotovom socijalnom anksioznošću i kliničkom depresijom, verovatno je prva ideja ove slike prikazivanje otuđenosti. Veoma je izražena nemogućnost i strah od komunikacije sa ljudima, njihova neiskrena priroda, ali u isto vreme i sveopšta usamljenost osobe koja je svesna takve realnosti.
Međutim, ne baš tako davno, u dalekoj galaksiji, našem junaku prilazi nepoznati Mr Robot. Naizgled, Mr Robot je deo hakerske grupe je zapazila mladog Eliota i želi da im se priključi u rušenju zle kompanije. Opet pogađate, Alderson radi u firmi čiji je glavni klijent njihova meta, pa onda njihov potencijalni član ima direktan pristup raznim podacima i rukovođenju istima. Ovde bivamo uvedeni u svet odluka i skrivenog fantoma koji nas nevidljivim koncima kontroliše – monetarnog sistema. U suštini, preterano je reći da je novac taj koji vodi seriju. Ideja vodilja je prikazati život i obitavanje ljudske vrste kao grupe ili kao pojedinaca sa konstantnim virtuelnim dugom. Življenje sa ustaljenom iluzijom stvarnog sveta i izbora. Zato je cilj srušiti Evil corp.
Ubrzo saznajemo da glavni junak ima i ličnih razloga da želi rušenje korporacije. Spletom okolnosti, ulazi u projekat “obaranja” kompanije i čak doprinosi sopstvenim idejama. Serija ne zaostaje ni za tehničkim detaljima. Esmail je svestan potrebnosti osećaja realnosti unajmio socijalne i tehničke inženjere. Ovo potpomaže osećaj da je čitav scenario u seriji moguć. Sve što vidimo nije samo tipkanje po kompjuteru iza zavese i počinjanje pljačkanja banke, već pravi proces.
Sve vreme se Eliot bori sa svojim unutrašnjim demonima. Zavisnost od narkotika, unutrašnji sukob, bes prema poremećenom društvu, strah, tuga i depersonalizacija mu razdiru svest. Još jedna specifičnost ove serije je što se sa svim ovim ne upoznajemo sa strane i direktno, već iznutra. Alderson nije neko ko se nalazi u priči, on jeste priča, mi smo priča. Savršeno je svestan svojih daemona i ne plaši se da ih iznese na svetlost dana. Jedan čitav aspekat je i njegovo istraživanje sebe.
Kroz filozofske, sociološke i psihološke aspekte se vozikamo kroz deset epizoda. Prva sezona izašla je zvanično 2015. godine. Iste godine, serija je dobila nagradu “Zlatni globus” za najbolju TV seriju. Druga sezona je najavljena ove godine.
Da li živimo u realnosti? Da li se čitava radnja dešava samo u našem umu? Znamo li ko smo? Koliko smo robovi materijalnog? Jesmo li nula ili jedinica? Verujemo li drugima? Verujemo li sebi?
