Osim što pozitivno utiče na naše zdravlje, mindfulness nam može pomoći da živimo bolje.
U svojoj knjizi o prevazilaženju terora smrti, Staring at the Sun, dr Irvin Jalom, poznati psihijatar i egzistencijalni terapeut, spominje čuvenog filozofa, Hajdegera. Ovaj nemački filozof koji ključnu razliku između dva načina pomoću kojih mi postojimo u svetu. Prvi je ontološki dok je drugi svakodnevni način postojanja.
U čemu je razlika?
U Ontološkom režimu, znamo da je svaki trenutak dragocen. U kontaktu smo sa onim što je zaista važno, kao što su naša prijateljstva i voljene osobe, i svesni smo da svaki trenutak, dah, griz i korak ne treba uzeti zdravo za gotovo. Pristup životu pomoću Ontološkog načina postojanja ne znači da je život uvek lak, ali nam pomaže da osećamo dragocenost svakog trenutka. To se odnosi i na periode značajne borbe, gubitka i bola.
Nasuprot tome, po Jalomu, većina ljudi nažalost praktikuje Svakodnevni način života. Na taj način sve je besmisleno, kao i samo postojanje. Naša pažnja je bespomoćno raspršena i apsorbovana u neizbežne svakodnevne stresove. Na primer, situacije kada lift kasni 10 minuta, ili se iPhone zaledi na 10 sekundi.
U Svakodnevnom načinu života, propuštamo da vidimo širu sliku života i njegovih čuda da budemo zahvalni na tome. To su na primer porodica koju imamo, hrana, krevet, posao, pristup čistom vazduhu i vodi – sve prirodne blagodati koje uzimamo zdravo za gotovo. Tako je sve do trenutka kada je već prekasno da im posvetimo pažnju koju zaslužuju.
Kako ovo pomaže?
Mnogi s dijagnozom raka objašnjavaju da ih je rak naučio da odrede prioritete i šta je zaista bitno u životu. Ističu da su to njihovi najbliži odnosi, i odbacivanje stalnih smetnji u životu. Tragično, u svojim poslednjim danima, mnogi od njih su se žalili: “Zašto moram da umirem da bih napokon naučio kako da živim?! Zašto moram da umirem da tek onda shvatim kakav je blagoslov da budem fizički zdrav?”
mindfulness
Međutim, možete pristupiti ontološkom načinu koji će vam pomoći da živite kvalitetno i pre ovog trenutka. Svesno praktikovanje mindfulness-a, namerna forma mentalnog treninga gde se mi saosećajno i neobjašnjivo vraćamo u sadašnjost kada naš um odluta, je dobar početak. Možemo bukvalno trenirati naše umove da se usaglase sa dragocenošču života. Ovo možemo raditi od trenutka do trenutka, učeći da bolje upravljamo našom pažnjom.
Ovo opet ne znači da je život uvek lak, međutim; pristup Ontološkom režimu nam pomaže da pristupimo dragocenosti svakog trenutka čak i kada se suočavamo sa značajnim izazovima i gubicima. Znajući da su naši momenti odbrojani, čak i teške trenutke možete učiniti podnošljivim, verujući u mudrost da će sve proći.
Mindfulness i Ontološki način postojanja
Nećemo uvek doći tako lako u stanje poznato kao Ontološki način postojanja. Ponekad je uzaludno pokušavati i mudro je predati se svakodnevnom načinu. Međutim, praktikovanje mindfulness-a može nam pomoći da dođemo do Ontološkog načina postojanja. A put do toga je svesno upravljanje svojom pažnjom. Najbolje vreme za to je sada, pre nego što nama ili nekom koga volimo bude dijagnostikovana terminalna bolest. Mindfulness ne zahteva puno vremena. Dovoljno je nekoliko minuta prakse nekoliko puta nedeljno.
Ljudi koji praktikuju mindfulness izveštavaju da se pomoću te prakse osećaju mirno, srećno i zahvalno na “malim stvarima”, uprkos svim stresorima sa kojima se trenutno suočavaju. Umesto toga, u kontaktu su sa dubokim osećajem blagostanja i mira koji proizilazi samo iz toga što su živi.
Where Attention goes Energy flows, Where Intention goes, Enegry flows!
– James Redfield
Preuzeto sa https://www.psychologytoday.com
