Ustajanje na levu nogu
Često ćemo čuti da je način na koji nam započne dan krucijalan za naš doživljaj tog dana. Bitno je napuniti baterije od ranog jutra i krenuti u novi dan sa osećanjem kontrole. Međutim, naiđe i loš dan kada su sitnice dovoljne da počnemo da pucamo po šavovima. To je usko povezano sa efektom lavine koji predstavlja umnožavanje sitnica. Na primer, polivanje jutarnjom kafom i kašnjenje na posao mogu da izazovu anticipaciju i dešavanje loših stvari koje se nagomilavaju na prethodnu tenziju i pojačavaju je.
Svakodnevni stresori su poznati pod nazivom “daily hassles”. Istraživanja pokazuju da oni zaista utiču na naš život i naše fizičko i mentalno zdravlje, naročito na duže staze. U svakom psihološkom poremećaju stres se izdvaja kao značajan faktor koji modulira ishod bolesti i ozdravljenje. Nekad je dovoljna sitnica, koja je okidač za stres i nezadovoljstvo koji se skupljaju i postoje u nama već duže vreme. Ovakve situacije su u psihologiji poznate kao krize iscrpljivanja.
Aktiv, ne pasiv
Loše dan prepoznajemo po tome što smo puni negativne energije. Da li je uvek prepoznajemo kod sebe i da li radimo nešto povodom eliminacije iste? U razgovoru sa drugima često je prisutna tendencija da se prikažemo u što boljem svetlu, čak i ako to znači da pokušamo da zavaramo druge, a i sebe. Zadovoljni smo svojim životom, izborom fakulteta, radnim mestom, porodicom, prijateljima, partnerom: sve je na prvi pogled kako treba. Pa opet, osećamo neko nezadovoljstvo. Živimo život koji smo izabrali, a opet, nešto nije u redu. Osećamo da nismo u harmoniji sami sa sobom.
Često smo u prilici da čujemo da spoljašnji faktori oblikuju nas život i utiču na nas, a mi na njih, nažalost ne. Zapravo, stvar je mnogo složenija i postoji konstantna interakcija. Stvari koje nam se dešavaju, ili kojima se mi dešavamo, to nisu samo neki događaji ili situacije nad kojima nemamo uticaja. Te stvari nam otkrivaju toliko toga o drugima, ali još više o nama samima. Kako ćemo se postaviti prema nekom ili nečemu, kako ćemo reagovati, kako ćemo se osećati, kakve ćemo odluke doneti, sve iziskuje našu aktivnost i procenu situacije. Imamo dva izbora, čak i tokom loših dana: ili ćemo dozvoliti da nas okolnosti odrede, ili ćemo zauzeti aktivnu poziciju u ovom svetu i živeti život onako kako mi želimo.
Ispod površine – gde sam tu ja?
Osim uticaja na okolinu, postavlja se pitanje, šta mi još možemo da uradimo da bismo se bolje osećali u vezi nas samih? Kako krenuti u nove pobede, i ulepšati sebi i/ili nekome drugome dan, makar bio i loš dan?
Prvo i osnovno, moramo biti svesni svojih kvaliteta i mogućnosti koje su pred nama, ali i ograničenja. Moramo što objektivnije sagledati sebe i pomiriti se s tim da nismo savršeni, ali da to ne znači da smo manje vredni. Umesto da se bespotrebno opterećujemo stvarima koje nam smetaju, kako kod nas, tako i kod drugih ljudi, u društvu, svetu, bolje je da radimo na sebi i da se razvijamo u pravcu kojem već želimo. Često rasipamo dragoceno vreme i energiju umesto da se fokusiramo na ono što zapravo želimo da postignemo u ovom životu, koji je samo jedan.
Osim ovih kognitivnih i voljnih napora koji su nužni da bismo bili dobri u onome što radimo, takođe treba da negujemo i emotivnu stranu svoje ličnosti. Kad god imamo slobodno vreme, treba da ga iskoristimo da se opustimo, radimo stvari koje volimo i koje nam prijaju. Za nekog je to muzika u kojoj uživa, dobra knjiga, zabavan film, odlazak u pozorište, večera sa dragim ljudima. Svako treba da pronađe sopstveni put do sreće i zadovoljstva, da konstantno istražuje i upoznaje samog sebe, jer smo stalno u procesu menjanja.
Vraćanje korenima
Izreka „Spoznaj samog sebe“ pripisuje se grčkom bogu Apolonu. Ovo može nekom zvučati kao besmislena fraza, i može pomisliti, pa, koga bi drugog, to se podrazumeva! To može da ukazuje na potencijalni narcizam i egocentrizam savremenog čoveka, ali ne nužno. Tu se radi o mnogo dubljem spoznavanju. Tu se radi o iznenađenju koje sami sebi priredimo i naknadnoj integraciji tog novog iskustva u sliku koju imamo sami o sebi.
Zar se niste nekad sami iznenadili nekim svojim postupcima i pomislili da ste prevazišli samog sebe? Kako je to Frojd govorio, nesvesno dominira našim životom i postojanjem. Jungova koncepcija nesvesnog drugačija je od Frojdove, jer Jung u nesvesnom vidi mnogo više od mesta za otpatke, po njemu je nesvesno mesto stvaralačke energije i kreativnosti.
Bez samospoznaje ne možemo doći do unutrašnje harmonije i postići ono što želimo, jer moramo znati šta tražimo da bismo to našli. U suprotnom, možda ga nađemo a da toga ne budemo svesni.
Pouka za kraj – pogled iznutra
Kad naiđe loš dan tokom kojeg se osećamo bezvoljno i loše, imamo dve opcije. Možemo da se prepustimo lošem raspoloženju i da dozvolimo da nas obuzme u potpunosti. Ili možemo da se setimo svih onih stvari koje su dobre u našem životu i na kojima smo zahvalni. Postoje takvi momenti koje nesumnjivo svako od nas ima u svom sećanju. Oni zapravo čine onaj lepši deo života i kada ih se prisećamo vraćaju osmeh na naše lice. Kada smo srećni i kada se dobro osećamo iznutra, to se brzo reflektuje i na naš spoljašnji izgled.
Prepreke i problemi su sastavni deo života i moramo naučiti da živimo s njima. Iako to ume da obeshrabri, posle neuspeha moramo predahnuti, skupiti snagu i nastaviti dalje. Postoji mudra misao: Nije bitno koliko puta padneš, već da svaki put ustaneš. Neće svaki dan početi sjajno, ali ako se potrudimo, postoje šanse da se i loš dan dobro završi.
