Već 19 godina unazad, u Gamzigradskoj banji, održava se karate seminar i kamp u trajanju od 4 dana. To je ujedno najstariji i najkonstantniji zimski karate kamp u našoj zemlji. Ove godine održan je u periodu od 7. do 10. februara. Razlog uspešnosti i istrajnosti njegovog održavanja krije se u uslovima koje ovaj lokolitet pruža. Gamzigradska banja smeštena je na samo 15 km od Zaječara, jednog od većih gradova Timočke Krajine. Rehabilitacioni centar, u kome se seminar održava, pruža idealne uslove za sve učesnike kampa da se pripreme za novu takmičarsku sezonu. Prostor za treninge u dve grupe, bazen sa toplom vodom, teretana, kafić, prodavnica, nalaze se u sklopu ovog centra. Treninzi su održavani dva puta dnevno. Prvi od 7.00-8.00 sati ujutru, pre doručka, a drugi od 6:30-7:30/8:00.

Ovog puta, pored karate treninga ovom seminaru su prisustvovali i predstavnici aikido, kung fu i nindžicu klubova. Cilj njihovog dolaska je bila, da kroz prezentaciju, upriliče ovaj seminar. Samim tim, približili su nam svoje umeće, ali i veštinu koju treniraju. Takođe, održano je i polaganje za karate zvanja, kao i jedno kontrolno takmičenje. 

Karatisti i aikidoke.

Seminar je okupio više klubova iz Istočne Srbije. Prisustvovali su Gradski karate klub Zaječar, sensei Miroslav Mića Radojković (8. dan crnog pojasa). Pored njega tu su bili i sensei Kristijan Kakaš (5. dan) i sensei Miloš Radojković (4. dan). Seminaru je prisustvovao karate klub Zatoiči koji vodi sensei Bojan Branković (5. dan); karate klub Šogun iz Majdanpeka, sensei Dragan Ivović (5. dan); karate klub Vrelo iz Žagubice, sensei Marija Srejić (1. dan). Ovaj seminar je svojim prisustvom uveličao i Goran Ilić, predstavnik čuvene Crvene Zvezde. Kao što smo napomenuli, pored karate klubova, prisustvovali su i predstavnici drugih borilačkih veština. Aikido klub Timok koji su predstavljali Nenad Danković (3. dan) i Nebojša Dimitrijević (1. dan). Iz Bora došla nam je Jelena Žikić-Mutulović, koja vodi Centar sporta za sve Zmaj koja nam je približila veštinu nindžicua. Kung fu je predstavio klub Mladost, na čelu sa Slobodanom Filipovićem. 

Kako je celi seminar stao u 4 dana, mi ćemo vam dočarati sliku sa svakog od njih, ponaosob.

1. dan

Seminar je zvanično počeo u 12 časova, kada su pristigli učesnici kampa. Treneri i sudije stigli su nešto ranije kako bi prodiskutovali o daljim aktivnostima. Ubrzo nakon raspoređivanja u sobama usledio je ručak. Nakon ručka usledilo je kupanje u bazenu sa termomineralnom vodom. Nakon kupanja, sensei Bojan Branković održao je predavanje na temu uticaja digitalnih uređaja na decu i važnosti pravilne ishrane. Od 6:30 do 8:00 časova održan je trening. Treningu su prisustvovali i vodili majstori nindžicua iz Bora. Prikazane su neke od osnovnih poluga, kao i simulacija borbe dva nindžicu majstora. Kada je trening završen, usledila je večera, a nedugo za njom i noćno kupanje. Sve kako bi se učesnici relaksirali nakon prvog dana seminara.

2. dan

Dan je počeo kako je i planirano. Jutarnjim treningom od 7:00 do 8:00 časova. Trening je držao sensei Bojan Branković. Na treningu je rađena destrukcija kate Hien nidan tj. prikaz svih tehnika koje ta kata sadrži. Dan je protekao u običajenom ritmu, ispunjen doručkom, ručkom i kupanjem. Pored toga, na usluzi je bila i teretana gde se radilo na fizičkoj spremi. U večernjem, ovoga puta jednočasovnom terminu, održan je trening koji je vodio Sensei Miroslav Mića Radojković. Trening je služio za obnavljanje osnovnih elemenata samoodbrane. 

3. dan

Jutarnji trening trećeg dana vodio je sensei Kristijan Kakaš. Pored tehnika samoodbrane, vežbane su i kate Kanku dai Kanku šo. No, glavni događaj čitavog seminara usledio je posle doručka. Naime, tada je održano polaganje, prvo za karate zvanja, a potom i za sudije. Trema se osećala u vazduhu dok su polagači prikazivali svoje znaje i umeće. Polaganje je većinom prošlo uspešno i svi su mogli da odahnu. Nakon perioda pauze, koje je bilo ispunjeno ručkom i slobodnim aktivnostima, na red je došlo takmičenje. Takmičenje je bilo kontrolnog karaktera. Svrha takmičenja bila je priprema za takmičarsku sezonu, ali i obuka onih koju su polagali za sudije tog dana. Po završetku takmičenja, usledio je trening aikidoa. Gost kampa već nekoliko godina za redom bio je aikido klub Timok. Treneri tog kluba potrudili su se da veštinu aikidoa približe karateu, prikazivajući tehnike koje se mogu koristiti u takmičarskim borbama. 

4. dan

Poslednji karate trening na ovom seminaru. Sensei Bojan Branković pokazao je neke od caka koje se mogu upotrebiti u borbama radi lakšeg poentiranja. Pored toga, uvežbavan je i čuveni Van kan, kata čije značenje glasi: Kraljeva kruna. Uz tu katu, prikazana je i Jono kata koja predstavlja kombinaciju pojedinih početnih tehnika i stavova. Kada je trening završen podeljene su medalje sa takmičenja i diplome onima koji su položili za pojaseve i sudije. Ali, ono što je bitnije, podeljeni su sertifikati o uspešno završenom seminaru. Čast da održi poslednji trening na ovom seminaru, dobio je kung fu klub Mladost. Klub je predstavljao Slobodan Filipović zajedno sa svojim pomoćnikom. Tema njihove prezentacije bila je odbrana od noža i prikazivanje tehnika odbrane. Kada je i taj trening završen, polako se počelo sa pakovanjem. Kao i prvog dana i ovoga puta većina učesnika napustila je kamp oko 12 časova.

Sudijska komisija odlučuje o rezultatima polaganja.

Opšti utisak svih učesnika kampa, pa i trenera je fantastičan. Kako su nam posvedočili, program je bio odlično uravnotežen. Pored mnogih naučenih lekcija, bilo je dovoljno vremena i za druge aktivnosti. Kupanje, odlazak u teretanu, višesatne partije stonog tenisa, kao i druženja po sobama i u kafiću. Sve to deo je ovog seminara. Brojna nova poznanstva su sklopljena. I dok je većina u kamp ušla stidljivo i nesigurno, na kraju, svi smo banju napustili kao jedna velika porodica. Gamzigradska banja ispratila je sve koje su seminaru prisustvovali. Ali samo za sada. Dogodine, gledamo se opet. Nadamo se, u što većem broju.

Oss!

Avatar

🖊️ Jovan Živković

Za ponos kažu da je najstariji i najopasniji od svih 7 smrtnih grehova. Zavist je verovatno najgora, a požuda najslađa. Meni je lenjost posebno draga 🙂

Zaprati nas na Fejsbuku

Zaprati nas na Instagramu