Kad bismo bili realni, svako od nas je bar jednom u životu poželeo da bude popularan. Da ga ljudi vole i da je omiljen. Prihvaćen. Pa, čak i oni koji beže od svega što je mejnstrim.

 

Čim sam napisala prvu rečenicu ovog teksta, setila sam se Endija Vorhola. A i juče, dok sam putovala na Žarkovo, prošla sam ulicom koja je posvećena ovom pop art umetniku. Nego, njegova poznata rečenica o 15 minuta slave.. Kako je uopšte došao do te ideje? Reći ću vam, a i ima veze sa ovim tekstom.

Činjenica je da su 60te, u kojima je  Endi stvarao, bile godine ekspanzije tehnike. Kad se pojavila kamera on je snimao i snimao. Čak 60 filmova za 5 godina. Shvatio je da će nam u budućnosti određeni mediji omogućiti, slavu. Da će životi anonimnih ljudi moći da postanu javni. I, šta imamo danas? Društvene mreže koje nam upravo to i omogućavaju. Facebook, Instagram, Youtube, Twitter..Ti si, uz male cenzure ili autocenzure, car svog virtuelnog prostranstva.

Pravila su udavila

 

Da. Možete na Netu naći brojne tutorijale o tome kako steći instant popularnost. Oni uglavnom sadrže pravila o tome u koje vreme se koji sadržaji na koju od mnogih platformi postavljaju. Da li je to ujutro, jer se u kancelariji prvo proskroluje po mrežama i portalima kako bi se bilo u toku, ili je to posle podne pred polazak kući. Postoji i optimalni broj objava koji je potrebno ispuniti. Bitan je i stav. Pozitivan ili negativan. Smajli ili ugly face. Kritički nastrojen post ili onaj pohvalni..I svakako, svi oni potenciraju na kreativnosti, originalnosti, autentičnosti, haštegovima, filterima…Pravila su tu da se poštuju ili obaraju. Šta kažete?

 

Instagram

Mene lično boli glava od tih proračunavanja i planiranja vezanih za društvene mreže. Zato sam instagram profil otvorila na nagovor svoje 12 godina mlađe sestre. Dalji dogovor je bio da mi ona uređuje tu „novotariju“ kako bi iole sve zaživelo. Počela je sa dodavanjem ljudi, praćenjem, postavljenjem slika po satnici..Čudno je bilo samo to što nas dve ne živimo u istom gradu pa moji foloversi uglavnom nisu iz Beograda. Ali, neka cena mora da se plati.

Kako bilo, platforma za postavljanje fotografija, nije moja stvar. Održavam se nekako, ali bez veće popularnosti. Samo sam par puta imala oko 70 lajkova i to je sve. U proseku, 30. Priznaćete, nije nešto. Pretpostavljam da to ima veze sa tim što nisam od početka procesa sama bila na čelu. Naslućujete šta želim da kažem?

Koliko lajk govori o kvalitetu?

 

Kod one smo tačke kada proveravate svoj post na svakih par minuta i brojite lajkove. Strepite nad svakom notifikacijom. Ne mogu da govorim generalno, ali većina je ovo osetila. Jer, lajkovi nam daju povratnu informaciju. Bivamo prepoznati. Shvatamo da nismo sami i da se neko identifikuje sa nama. Ali, koliko to govori o kvalitetu? Iskreno, ne znam. Da li post ljudi lajkuju zbog vas ili zbog toga što im se stvarno baš to dopalo, pitanje je. Ono što je sigurno, to govori o vašoj popularnosti, o vašoj ličnosti.

Popularan biti znači privući pažnju na sebe. Naći način. Danas možeš tako što ćeš se ponašati nesuvislo, biti hrabriji, duhovitiji od proseka ili..samo biti ti? Bez kopiranja.

Robinzon i Petko..

 

Da, zvuči kao kliše. „Budi svoj jer si takav jedinstven. Niko nije kao ti, poštuj razliku.“ I sve to jeste istina. Ali, bez uticaja sa strane se ne može živeti. Osim ako ste Robinzon Kruso. Jer, činjenica je da sve što radimo ili mislimo, ima u sebi od svega što smo videli ili pročitali, doživeli. Samo je drugačije upakovano. Tako da, opšta mesta su ono što nije dobro. Raditi, a ne znati zbog čega. S’ toga, i ako kopirate, radite to jer želite nešto da kažete. Neku istinu koja je prošla kroz vaš sistem.

Facebook

Ovo je već moja platforma za razliku od inste. Ne samo zato što podržava i šerovanje drugačijeg sadržaja osim slika, već iz razloga što sam ga samostalno gradila. Takođe, pomogao mi je da shvatim na koji način mogu da iskoristim mogućnosti jedne takve pojave. I istina je, postoje lažni identiteti i osobe koje svoje bolesne potrebe zadovoljavaju podsredstvom ove društvene mreže, ali lično, fejs je prostor moje slobode. Tu su smeštene moje misli, ideje, asocijacije, fotografije…To je moje kreativno polje. Evo i kako.

S početka sam se tražila, bila nesigurna i plašila se šta će ko od mojih frendova reći. To se odrazilo i na lajkove, ako su nam već oni trenutno merilo. Dakle, bilo ih je baš malo. Međutim, kako je vreme prolazilo, ja se oslobađala i prihvatala činjenicu da mi je važno šta ja volim i šta mene ispunjava, a ne šta će ljudi na fejsu reći, stvari su počele da se menjaju. Prvo, počela sam da se osećam neverovatno oslobođeno; drugo, prijatelji su se sami isfiltrirali; treće, broj lajkova i komunikacije je porastao; četvrto, nema više zluradih i neprimerenih komentara.

Kome se moji sadržaji(nekad veoma provokativni) nisu dopadali ili odgovarali, imao je slobodu da ode. Isto tako, oni što ostanu, vredni su i komunikacije. Suma sumarum, dobila sam prave virtuelne prijatelje.

Tako da, važno je šta..?

 

Važno je da budete iskreni. Kako prema sebi tako i prema drugima. Jer, ljudi koji vas prepoznaju će i ostati „uz vas“ a sami sa sobom ćete se osećati dobro. Zato, ne plašite se. Jer, nije popularnost broj već kvalitet. Da, iako je zvanična definicija drugačija, popularnost se u zadatim uslovima, ustvari meri količinom prihvatanja samoga sebe. Sve ostalo su samo bonusi. Zato pitam, „koliko si ti sebi popularan?“

Maša Kočović

🖊️ Maša Kočović

Voli ljude i situacije. U stalnom traganju za odgovorima.

Zaprati nas na Fejsbuku

Zaprati nas na Instagramu